sve cure žele bit ja, svi dečki žele bit samnom...

srijeda, 27.09.2006.

stari se..

ej ljudi moji... šta ima??? kod mene opet sve u sranju... koga nejde, nejde... kaj ćeš... život je takaf...
ugl bijah jučer kod frizerke... i umjesto da ispadnem ovak:




kaj nije predivna boja???? joj mene joj... ja ispadnem ovak:




vidi mi se očaj na licu... mislim kaj nije ljučibasta ljepša... joj neznam šta da radim... moj život više nema smisla... nije ga nikad ni imao, al sad pogotovo... ma daaaaaaaaaj... baš neam sreće u životu...
neznam šta bih rekla... prvo patike, a sad i kosa... ma nek se svi jebu... mater im... sad nisam ljučibasto savršena, sad sam samo savršena... a buuuuuuuuuuuu...
i tako... nea niš novoga... u pon bi mi trebo fucks počet... a nejde mi seeeeeeeeeeeee....
tek sam brucošica a nejde mi se na fucks... spizdila sam bon... ugl na gluposti i na budale... koe sranje... sad razmišljam dal da si kupim novi... al nema smisla... i taj ću bezveze potrošit...
i takoca... nemam više šta pametno da vam kažem... jeste vidli kak je bilo super vrijeme za moj rođendan????? bhahahahhahaha... i sunčano otad cijele dane... (sad kad danas pljusak zvizne...)
i jedna prigodna pesma... U MENI JESEN JE... MADA KAŽU SINE SAD JE PROLJEĆE...
i lijepo bih molila neke perverznjake da mi ne šalju svoje golišave slike u halterima, čipci i ostalome... daj fuj... šteta kaj sam obrisala... sad bi vam tu jednu stavila... fraer od nekih 40ak god u štiklama i halterima obučen ko neka konobarica il koji kurac... ma fuuuuuuj... ljiga.... ugl ....
pooooosa i pozdraf od mene... tako sexy...

ponedjeljak, 25.09.2006.

Ne mogu da verujem, a znam da nije laž...

I tako... Evo mene opet... Mlada, nevina i naivna... Još uvijek... Nič se ni promijenilo u zadnje vrijeme... Osim šta sam još tulavija neg prije... Fata me neka melankolija... Danas pogotovo... Ne da mi se disat a kamoli neš drugo radit... Nije pms- izračunala sam... I da, tream slavit rođendan i na taj isti dan tream dobit mengu... A baš sam se veselila da ću obuć šos i neku majicu s dekloteom do pupka... Nek se vidi raskoš... kad ono... ma jebem ti ženski rod... Kaj nije proklet...
I ugl... Da, kaj se tiče onog slavnog rođendana na kojem sam ja bila... onog u Slavoniji... Nije bilo niš posebno... nalila sam se ko majka (blago rečeno) i drpala sve ko da mi o tome život ovisi... od sexa ni p... ugl... ma bilo je oke... Zadovoljan sam... Danas sam trebo kupit tenisice... 500 kn... Nema broja... A takve tenisice sam vidla na samo jednom mjestu u gradu... Ko nema sreće, nema... Kupila sam dvoje hlače... Da utopim tugu... nije istina da shopping pomaže... Mrzim ga!!!!! Iam i volje i želje i para, al nema onog šta ja oću!!!! Baš sam jadan... Baš neam sreće u životu... A tak sam se veselila tim jebenim patikama... Znam da sam se previše nadala... Uvijek kad mislim da je sve savršeno... Netko ili u ovom slučaju nešto mi neš sjebe... Ma jebem ti život... neznam više šta da kažem... I Strooomph mi je dala lažne nade da me Rudek voli pa je to još više pojačalo moje sjebano raspoloženje... Da, Andrea, nije mi čestito rođendan!!!! Pička jedna!!!! Dabogda mu mali otpo ;)))
I da, ne znam zbog koga, khm..., u zadnje vrijeme stalno rokćem... Prije je to bila zajebancija, al sad to više nemrem kontrolirat... Ubiću nekog... Neznam kaj mi je...
Kako bi stari Zlatko reko- MA NIJE MOGUĆE... PA ZAR TAKO MORA BITI...
pa čuj zlajo, valjda je moguće, a sigurno tako mora biti...
i da, pogodite ko je vlasnik nove novcate exice?????????? idem u menzu sutra na grah i zelje... možd mi to digne raspoloženje...
pusam vas sve...

subota, 23.09.2006.

Sretan mi rođendan!!!!!

Fala, fala svima koji su se sjetili (a takvih je fala Bogu malo) da se prije jedno 19-ak godina rodilo jedno predivno, prejebozovno, preorginalno i prije svega nenadjebivo bićence imenom Ifana, popularno među prijateljima zvano Pojzn Bič...
Ne da mi se više srat tu o mom rođendanu... Idem lokat... Pusam vas sve...

njaminjaminjaminjaminjami

petak, 08.09.2006.

la donna mobile...

Ugl... šta ima narode... šta ima ima, šta nema kupćemo... jel tako... takoe...
E meni dosadno... Neznam šta bi sama sa sobom... Imam cijele hrpetine posla za obavit al mi se niš ne da... Umirem od dosade... Danas sam, od 8 radnih sati, jedno 7 i pol davila ljude s kojima radim time kak sam ja gladna... Na trepavice se postavili sam da me nahrane, pa da ih prestanem davit... A ja fakat znam ubit čovjeku volju za životom... Sam pitajte ove koji me znaju... Neznam kak oni to sve izdrže... Ja bi me odavno već ubila... Ostatak vremena (čitaj pola sata) i nekad između kukanja o tome kak sam gladna sam trkeljala sranja koja sam meni mogu past na pamet... Sram me može bit... Al ja kad jednom krenem, ne gasim se... Pa ko živ, ko mrtaf... I tako...
Čitam sad u novinama (da ljudi ja znam čitat, neb čojek vjerovo) da je fraer bacio ženu i dvogodišnje dijete s balkona i on se toga kao ne sjeća... Ma mater mu njegovu sjetila bi se ja njemu jednom iza ušiju, jednom preko ušiju i jednom nogom u jaja i... Ma neznam šta bi rekla... Moš ženu tuć kolko oš, al djecu mi ne diraj... Ja bi nekog ubila da vidim kak dijete tuče i iživljava se na njemu... Ma mater mu njegovu... I priča mi neki dan legica kak je nju dečko tuko, ovo ono... ma moš me jednom udarit, al drugi put bi ti jaja šlaufom ispirali s trga... Ajoj da meni takav dopadne pod ruke... Majku mu njegovu... Il ovaj što je oteo curicu i ona uspjela pobjeć poslije 8 god a on se ubio poslije... Ma seronja... I onda neko kaže da si takvi ljudi bolesni... Kurac je on bolestan... Toe bezobrazno max... Treba takve dobro izmlatit... Dat malo skinjarama na bolovanje... Da vidiš kak bi ozdravili... I oni i njihova pedofilska stranka... Il onaj štoe htio kravu oženit... Ma di ode ovaj svijet jebo te ja... Katastrofa... Katastrofa...

utorak, 05.09.2006.

close to flame...

Joj... u zadnje vrijeme me fata neka sjeta... Po prirodi sam prilično čirful osoba, pa mi ta sjeta zadaje probleme... Neznam jel to pms jerbo sam tek ovulirala (inf za one koji me žele nategnut, da to ne smiju, osim ak za 9 mjeseci žele čut: čestitam gospodine, postali ste otac...)... Ma bit će da je... Pms je uvijek glavni krivac za sve...

I tako...

Radim do 30.9. Briem da ću se dotad otelit u tom ledu... Svaki dan je sve gore.... KOMAtozno... I jedina sam u cijeloj smjeni koja radi prek učeničkog... Serem ti se ja na svoj faks... Kad smo već kod faksa... Nemrem si ni pokaz napravit dok ne dobim iksicu... A kad ju dobim ziher će mi pokaz prvi bit na pametni... Idem do studentske menze na jedno obilno prežderavanje (kao inače se ne prežderavam)... I tako... Jedan uistinu zanimljiv život... Spavanje, žderanje i osmosatni boravak u ledu... U pičku materinu... Da, toe riječnik budućih učiteljica... I vidla sam danas svog apsolventa na faxu... Joj stari moj... Baš je... ono... da... uh!!!

Pokušavam si isplanirat rođendan al nejde... Najveći mie problem kojeg fakera da si pozovem... Da mi radi društvo... Da, strielac to neš bit ti jer starijima od donje granice za penziju nije dopušten ulaz... osim ak nemaš invalidnu, onda bi se dalo razgovarat... I da, cure bez brige ima me za sve... Fala Bogu masno se tovim... Da sam išla radit u franck a ne u ledo briem da bi sad bila najmanje duplo teža... Ovak se još dobro držim... Još uvijek možem uć u bus... O tramvaju bi se već dalo... Zašto su stavili tako uska vrata na tramvaje... Mater im...
khm da...
toliko o tome... o ničemu... khm... da...

nedjelja, 03.09.2006.

sve dobro u ljudima...

Opet se osjećam isprazno... Sve što radim nema smisla... Kako meni, tako i drugima... To meni nekad samo dođe... Da poželim pobit sve ljude oko sebe... Nije to ni pms ni neko takvo sranje... Razočarana sam... U sebe, u svijet... Puca me neka ljigava depra... I to cijeli život... Još nijedan dan nije prošo a da se ja nisam osjetila šugavo... Bar na trenutak... Neznam... Neznam... I ak mi starci neće dat da slavim rođkas ubićem se...
Komarci me ubiše sinoć... Sva sam točkasta i sve me svrbi...
Zašto je Bog ljudima dao razum... Spoznaju... Tako da Bush kad ubija milijune civila zna da ih ubija... Kao spoznajno biće... I ne želim komentare da on nije razumno biće i ostalo... To su samo isprike... Koliko daleko čovjek može ići u svojoj zloći... Zato da kad perverznjak drži klinku zatočenu 8 godina, svjesno zna što čini... I ne muči ga grižnja savjesti... Misli da je to što čini dobro... Bar njemu...

Zašto ljude nije briga za druge ljude... Važna im je samo vlastita korist... Pokušavaju i iz onog najgoreg što se desi njihovom (ne)prijatelju izvuć nešto dobro za sebe... Ljudski život je jadan...
Zašto ti netko namjerno čini štetu i govori da je to za tvoje dobro... Kako šteta može biti za ičije dobro... Zašto nešto počinjemo cijeniti tek kad to izgubimo... Zašto i dobri ljudi moraju umrijeti????


<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.