subota, 13.10.2007.
uvijek zaboravim username i pasword... grrrr
|
U zadnje vrijeme jako sam skeptična prema svemu. Prema ljudima oko sebe. I ženskima i muškima. Već pola godine me pere neko zlo raspoloženje i ništa mi se ne da. Ne znam zašto. Ustvari znam, ali… Ma, valjda moram pričekati da prođe. A i ovaj blog mi je više dosadio jer su mi postovi sve gori i tmurniji. Kad se sjetim kakvi su bili ispočetka… Bezveze mi je postalo tu kukat zbog gluposti…  I zamrzila sam izlaske... Jednostavno mi se više ne da izlazit i družit s ljudima u velikim grupama… Bila sam sinoć na rođendanu i bilo je oke, čak nas nije ni bilo tako puno, ali jednostavno… Ne znam… Dosta mi je više svega. I ne znam u kakvu se to groznu, ogorčenu osobu pretvaram…   I ne znam kakvi su to ljudi kojima je najveći gušt naslađivat se i ismijavat druge ljude. Sprdačina na tuđi račun… I to prvenstveno oni koji su iskompleksirani zbog vlastitog izgleda (najčešće) ili čega već. I to što svi glume da su dobri sa mnom, a zapravo mi mute iza leđa… Katastrofa!!!  Ako nešto ne podnosim to je da me netko 364 dana ogovara i komentira moje postupke iza leđa, a kad me sretne 365. dan na cesti onda smo si divni i krasni i one spike «Daj se javi da odemo na kavu.. Pa kaj se ti mene nikad ne bi sjetila..» Riga mi se od toga… A još me više živcira kad me netko, koga vidim svaki dan na faxu i s kim sam si predobra ignorira i pravi budalom… Zna ta osoba na kog se to odnosi? Bar se nadam da zna… I da, Bosanci su najbolji ljudi na svijetu!! U to sam se sinoć uvjerila i nitko me neće razuvjerit!!!!  Kiss kiss ljudovi moji...  |
