Mislila sam da me politika ne zanima jer je tako bilo do sada.Ali više nije tako,jer politika je u svim našim porama i da hoćeš ostaje svuda oko i u nama.Gledajući telkaća čitajući po prenosnom računalu užasavam se svega,jedna sam od onih koji ne vide rješenje od izlaska iz duboke depresije cijelog hrv.naroda.Što se to dogodilo da nas je tako uništilo možda mi sami tržeći nešto čega nema bar zasad.U toj preznini od života valjamo se bacamo pokušavajući letjeti ali još nemoguće.Tražimo izlaz koji je još daleko i u toj situaciji idemo dalje i sve dalje od rješenja i nade.A nada nas jedino drži da ne potonemo sve dublje i dublje.Tužna sam ali i nadam se da čemo se izvuči iz gliba u koji smo natjerani bez svoje krivnje.Puno voda će proći našom rijekom nade ali i očistiti će sve da isplivamo i udahnemo eliksir života.
