Vani je tako hladno ,da uživam u toploj kući.Otišla je jesen tako brzo i nečujno samo odjednom je nema.Sakrila je svoje tople boje a obukla sivilo.Tada me pomalo hvata neka sjeta nema boja raspoloženja nema ničega da me oraspoloži u ovim dugim danima i noćima.Nadiru neka davna davna sjećanja kao da je to život bio nekog drugog a ne mene.Sada sve gledam drugim očima pa i čudim se mojoj naivnosti.Mnogo toga promjenila bih da je moguće ali ne nije.Jedino što se ne kajem su moja djeca i moj suprug.Kaže se neko loše za nešto dobro,vjerujem u to.
