| < | travanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Poslednji dan na starom poslu. A pre toga upoznala blogera Srcky-ja. Majstor. A u skladu sa nazivom posta, dolazi i prvi paj. I šta da vam kažem. Fetusi, kolko sam izveštena, rastu, ljudi se zaljubljuju, kvantna fizika pokušava da dokaže naopako, al sve se vidi. Svi smo mi sazdani od nesigurnih kombinacija. Saburo Sakai je moj idol. Ima jedan simpa igrač u japanskoj fudbalskoj reprezentaciji, zove se Akira (mesec + svetlost). Najbolja pesma dana je "Fairytale of New York". Radila sam 7,5 meseci. I avanzovala. Par dobrih duša koje su me dotakle usput, ne bih posebno spominjala. Računam na njih u budućnosti. Duše su mi uvek delovale meduzasto. U smislu talasno-čestične prirode. Kad ste sa prijateljima, kao da se Bog smeši na vas. Iako ne verujem baš u Boga. Ali ovo je previše puno priče. Pričamo priču i pijemo pivo, mi pričalice. Bedna piskarala. |
|
Dragi putnici, evo malo infoa o turi za Istanbul. Polazak iz Beograda u petak, 13.40, Turkish Airlines. Evo šta smo videli za 3 dana.  1.dan: Naš hotel je u starom delu grada (Kumkapi), na 6-7 minuta UZBRDO do Bajazit džamije i Kapali čaršije, na 800 m od Aja Sofije i Plave džamije. Oko 19 h smo tamo. Svuda su zasađeni zumbuli i lale (3 miliona lala, zbog praznika cveća, 17 miliona stanovnika, prosečna starost 27 godina, jedan evro jedan zarez šest lira, držte trobice uz sebe, glas turističkog vodiča Dobrivoja zveči kroz sećanje). Minareti bodu nebo, kupole ga podupiru. Sve miriše. Sve je šareno. Drveće u roze cvatu. U stvarnost nas vraća koncert metal benda na ulici, zamaramljene teen obožavateljke nose nove starke (šare se obavezno slažu) i gomila stranaca, Francuza, Rusa, Španaca, Kineza, Japanaca, onih što se deru na svojim jezicima i gaze travu da bi se slikali...bežimo. U Kapali čaršiju - turističku pijacu na zatvorenom, gde nas istraumirane, traumiraju još više prodavci, helo, haj, lejter džekit sir? Kada te 50 puta u 5 minuta oslove i ponude ti parfem, jaknu, čigru, maramu i mapu, ne znaš ko si, al još te pitaju odakle si i vuku te da piješ čaj sa njima. Bežimo dalje. Pjehe preko mosta, u novi evropski deo. Sada Ištiklal ulica. Ono, Dobrivoje kaže...Istambulska Knez Mihajlova. He...Dobrivoje, lagao si. Da se ceo BG podredi turizmu, i da sav BG živalj otvori radnje i restorane u Knez Mihajlovoj, 20 puta većoj, široj i dužoj, e onda bi to bila istambulska Knez Mihajlova. Guuužva, neopisiva. Jedemo. Pijemo. Taksi kući. Black out. 2.dan: Grupa ide u organizovani obilazak, nas 2 ne. Dobrivoje zove sa recepcije: 'Ceo autobus VAS čeka!'. Putuj s mirom, igumane, vodi stado...mi imamo mapu i ideje. I tako i bi.  Ispočetka: Kapali čaršija. Pijaca. Pijem svoju prvu tursku kahvu. 2 prsta iz naprstka. Dobra. Uživam. Srk-srk. Gotovo. Da li da naručim još jednu? Neee, baš u tome je fora. Uživala sam u kafi. Nije bitno što kući pijem litre. Prijavljuju mi da je čaj od jabuke sjajan. A onda Muzej dan. Plava džamija prvo. Fantastično izgleda od spolja, svetlo iznutra. Tepih gazimo, plastične kese sa cipelama nosimo. Trip. Aja Sofija. Mračna i hladna naspram Plave džamije. Svetluca zlato sa zidnih mozaika. Mislim na profesoricu likovnog u srednjoj školi i kako su joj svetlele oči kada je pričala o Aja Sofiji. Kako da joj javim da sam tu? Topkapi. Sultanski kompleks. Najlepše. Jebarnik. Ups. 'Gate of Felicity'. (prostorija u kojoj je crveni krevet veličine manjeg stana. I dok ja zamišljam sultana kako rešava ukrštene reči i piše poeziju, moja muška polovina je ubeđena. I u pravu je, posle čitam da su Felicity-ima nazivane sve oplođene haremske žene, i da su time ulazile u trku za položaj u carstvu...) Riznica. Dijamanti. Zlatni prestoli, kolevke, kaftani, ordenje. Žad, safiri, emajli...knjige...barber shop itemi. Izložba o turskim hamamima. Nismo ušli u harem. Specijalne ture se organizuju svakih sat vremena, sledeća za jedan sat, a već smo bili umorni. Sa druge strane kompleksa je park sa vidikovcem - pogledom na Bosfor. Nekako se iskobeljavamo iz turističke gužve (da li da spominjem? Milijardu turista svuda) i ulećemo u 'now for something completely different). Istanbulski praznik dece. Isuse. Ceo park vrvi od žena, muškaraca i dece. Nerealno. Ja toliko dece u životu nisam videla. Gužva. Sporo hodamo, oko nas deca, od toddlera do samohodnih jedinica, umaramljene mame i bake ih usmeravaju, animatori animiraju. Nas dvoje pokušavamo da ostanemo mirni, a najradije bi pobacali sve i trčali kroz one lale vrišteći (Spasavaj se ko može!). Al ne smemo da gazimo lale...ostani na stazi. Al vredelo je zbog pogleda. Bosforus u svoj svojoj lepoti. Moj prvi turski čaj. 2 čajnika, konobar demonstrira ceremoniju, srčem i ignorišem dreku...Peace/to NIJE poruka od Boga. Pijaca začina. Prirodni sunđeri se mere na gram, a sve moguće kombinacije začina i mirisa, čajeva i kana na kilo. Slatkiši. Mirissss...magični čaj koji sam kupila... Posle toga, hotel, večera. Timljenje sa 2 cure iz grupe. E, aj da pušimo nargile. Aj. Kafić u blizini, čaj/pivo i nargile sa ukusom jabuke. Zavaljene na jastucima, u tamnocrvenoj sobi, obloženoj tkaninom, sa malim fenjerima sa staklićima u boji, na spratu, konobar objasnio da pušimo normalno. Aroma sladi nepce. Jebote, oni Turci su stvarno znali da uživaju... Aj na sanjanje. 3. dan: Prethodno veče je Fenerbahče porazio Galatasarai sa 4:0, i mi idemo da vidimo azijski deo Istanbula, gde se Fenerbahčeov stadion, jel'te, nalazi. GSP - Brod. Preko mora, galebovi, slani vazduh, 1 lira žeton. Azija lepša i sunčanija od Evrope, trenutno. Stižu mi poruke 'Hristos Vaskrese', odgovaram. Stadion je super. Sve je čisto. Danas je poslednji dan praznika dece. I deca u azijskom delu su bila na nekom sletu. Devojčice nose zlatne suknjice. Mame ih vode do kola. Pre dece, venčanice. Zelene, plave, roze i žute. Sjajno izgledaju. Belo je mrtvo, kažu izlozi. Svuda se vijore turske zastave. Ručak, riba i tursko vino. Ogromna salata sa mirođijom i voće za desert. Paradajz i jagode imaju pravi ukus. (na ulici možete da jedete posoljeni sveži krastavac umesto kokica) Za kraj, 'koncert' mistične sufi muzike i vrteći derviši na staroj stanici Orient Expressa.  Čudo. Derviši su zakon. 5 likova u belim suknjicama i filcanim smeđim kapama se vrte oko svojih osa i šareniji su od sveg cveća, dece, marama, lica, hrane, začina...ne mogu da vam objasnim. To morate da vidite. Položaj njihovih ruku. 'od Boga, ljudima, ništa ne ostaje nama' Oni su provodnici. Posle toga, banda nargilaša napada ponovo. Imamo nove članove, još jedan par. Profi se zavaljujemo u skreletne jastuke, naručujemo aromu kapućino i kajsija i dimimo. Žao nam je što se vraćamo nazad. 4. dan: Avion za Beograd. Duty free shopovi. Zaključujemo da bismo svi da ostanemo da živimo na aerodromu u Istanbulu, al da nas puštaju u grad da pušimo i jedemo. Istanbule, vratiću se. Its a promis.  |
|
For each a road For everyman a religion Find everybody and rule Fuck everything and rumble Forget everything and remember For everything a reason Forgive everybody and remember For each a road For everyman a religion Face everybody and rule Fuck everything and rumble Forget everything and remember For everything a reason F.E.A.R. F.E.A.R. F.E.A.R. F.E.A.R. Final eternity arouses reactions Freeing excellence affects reality Fallen empires are ruling Find earth and reap Fantastic expectations Amazing revelations Final execution and resurrection Free expression as revolution Finding everything and realizing You got the fear You got the fear You got the fear You got the fear You got the fear F.E.A.R. (You got the fear) F.E.A.R. (You got the fear) F.E.A.R. (You got the fear) F.E.A.R. (You got the fear) (Fantastic expectations Amazing revelations Finding everything and realizing For everything a reason) F.E.A.R. (You got the fear) F.E.A.R. (You got the fear) F.E.A.R. (You got the fear) F.E.A.R. (You got the fear) You got the fear You got the fear You got the fear You got the fear" |
|
Dođu tako nekad neki periodi kada vam ništa ne ide od ruke. Gluplji ste nego obično, grublji nego što ste ikada pomislili da možete da budete. Navuku se neki oblaci i sipi siva kišica. Kao ovih dana. Stalno. Kako je bilo na Uskrsu? U subotu me je boleo stomak od hrane, a duša od neke opšte patnje koju sam čitala na licima i naslućivala u razgovorima. Bila tiha. Na Uskrs sam se ZA DORUČAK napila od 3 vrste crnog vina i prespavala tako neke obične happeninge kao što je porodični ručak, itd. Bila glasnija (pre spavanja). Onda me je bolela glava, pa sam se lečila crnim vinom i dobrim ljudima. Dobre stvari za Uskrs: Hrana, pivo u Rogu, vino i fotke na zidu u Majou, deca u familiji (E, I, i A, koji svira 3,5 instrumenta (bubnjeve sam skoro naučio!!!) i piše sv. Nikoli pisma (sv. Nikola, donesi mi LEGO...), brat vozač (to je bilo dobro preticanje, ma šta ostali kenjali), snajka roze kose i nepokolebljivih stavova, MAMA!, tatini hortikulturni i marketinški planovi, sunčana Subotica, vetrovit Palić, 2 psa, 2 poziva u inostranstvo (Pada sneg u Švajcarskoj i Shalom, Izrael), nova moda da se farbana jaja dele u kafićima, brat iz teretane, polivanje nečije 90-godišnje nane u 8 ujutro na Vodeni Ponedeljak, saveti kojih se ne pridržavam, drug direktor/savest/svitac Čamac, blog Tanja, strpljivi Pauk. Loše stvari za Uskrs: Moje mentalne oluje. Ja. I konj. Nije ni krenuo na trci u nedelju, jer je bio nervozan. Preporuka: Armani i Organizam se šalju na radnu terapiju. Njega u Organizmovu firmu, da nauči da podnosi stres konkurencije, nju na trčanje, da nauči da se raduje što može da trči. Do sledećeg Uskrsa će sve biti kako treba... |
|
Mariji je bilo dosadno, pa je ostala trudna sa... a) Svetim Duhom? b) Svetim Ocem? c) Svetim Sinom, al to je nemoguće? Pogrešan praznik. Sori. Isusu je bilo dosadno, pa je umro, al' se predomislio... a) jer mu je bilo dosadno... b) jer su ga naterali... c) da bi mi mogli da jedemo kobaje, šunku i jaja. d) da bi nam zeka doneo poklone. Odlazim na sever, da bih proverila svoje poznavanje običaja i svečarske gastronomije. Nećete ni primetiti, a ja ću dobiti svoje nivelisanje nivoa ljubavi i maženja. I popiću milijardu kafica sa mamom, koja će me gledati ko čudo. I farbaću jaja, i nijedna boja neće ispasti kako smo je zamišljale, ali svejedno će sva jaja biti lepa. I ... ćale će me politi parfemom u ponedeljak. Rano ujutru. (moram da namestim alarm na mobilnom da se probudim pre njega i da se sakrijem, hvala Z. B.-u što me je podsetio) I izaći ću u grad sa bratom u subotu uveče. I konobar Gile će da kaže 'Ooooo, Rasti, kako je u Beogradu?' A ja ću da se smejem. |
|
Već par dana intenzivno razmišljam. To nije dobro za lepotu i zdravlje, jer sam počela da pušim više nego obično, a stomak me boli od nerviranja. Brinula sam se oko životnih istina...veza koje nisu uspele, prave ljubavi, imanja dece i tako tih dosadnih tema iz ženskih časopisa. I došla sam do odgovora. 1. Ljubav ne postoji 2. Ljudi prave decu zato što treba 1. Ljubav ne postoji, bar ne u tom romantičnom smislu. Postoje ljudi koji će, u kraćem vremenskom periodu, ili dužem, da izazivaju hemijske reakcije u vašem organizmu. Te reakcije će pozitivno ili negativno delovati na vaše opšte fizičko i psihičko stanje, u zavisnosti od toga da li su i u kojoj meri, ti ljudi opravdali vaša romantična očekivanja. A interesantna stvar su upravo vaše romantične predrasude. Jer, vaš-moj partner mora da se uklopi u idealnu sliku. Da bude komplementaran sa vašim prijateljima, da ima razumevanja za vašu komplikovanu ličnost, da vam prija veći deo vremena. A najbolje će vam prijati ako ima jako sličan ukus vašem. A još mora da bude pouzdan i usput seksi. I da ima smisao za humor. Ali, opet, da ne bude previše sličan/na, jer šta će vam osoba koja je isti vi, kad ste i sami sebi nerazumljivi i dosadni. Ta osoba mora da vas maksimalno iznenađuje svojim kvalitetima, a minimalno razočarava svojim manama. Do mojega. E, zato postoje vežbe i kompromisi. Vežbe su 'traženje', 'lomljava srca', 'ponovo nada' i ukrug. Kompromisi su - 'na paše sasvim, al svi smo ljudi, a i prava ljubav i tako ne postoji' - 'seksi ali glup', 'pametan ali malo nazi', itd. Vežbe i kompromisi variraju od osobe do osobe i do njene samospoznaje, jel'te. Iskreno, više verujem ljudima koje se svaki put zaljube 'do jaja', makar to bilo svakih mesec dana, nego 'čekačima', koji provode godine u freeze modu. Znači, samo se vi zaljubljujte - i tako će proći! I nikada neće biti onako kako ste očekivali. 2. Ljudi prave decu zato što treba Jedno mišljenje koje mi je otvorilo oči. 'Šta te čudi? Ljudi vode dosadne živote, pa se jebu i prave decu, da im ne bi bilo dosadno.' Oh, how true. Pravljenje dece je u principu zabavno. I ima veze sa onim hemijskim reakcijama u tački broj jedan. O, i sa predrasudama iz tačke 1. I sa očekivanjima okoline. Mnogi ljudi postaju odrasli kada postanu roditelji. Neki su usamljeni, pa hoće da ih bude više. Vatever... U kakvoj god ljubavi bili kada budete pravili decu, setite se par stvari. Decu su doživotna obaveza. Morate da zanemarite svoj velbiing nauštrb njihovog, makar vam život postao dosadan. Ne smete da budete sebični i umorni od bilo čega, najmanje posla. Osoba sa kojom imate decu vam je doživotni partner. Tako da, ako pravite decu zato što vam je vreme i zato što je vaš život dosadan, onda ste jadni. A ako pravite decu zato da biste potvrdili neku romantičnu predrasudu, i dalje ste jadni. Zaključak. Nema. Sloboda izražavanja. |
|
Warning - samo za žene i gayeve. Tema je kupovina haljine. Odustanite. Dosadno je. Bezveze. Ono, piše se o tkaninama i šavovima. A i trebaju mi ženski saveti. I zato stalno lutam utehu tražeći uporno zbog tvoje suknje plave srce je moje stalno sumorno Jeeeeah. Posle malog ispuštanja pare juče na blogu, odlučila sam da budem konstruktivna. Search/buy: haljina What for: party u Beogradu, onaj isti kao u Zagrebu, ali...prednost domaćeg terena. Mode: Ženstveno/štikle/šminka. Ne crno. Needed items: Ženstvo/štikle/šminka. A u p... Prvo sam to držala u backtasku, umesto nekog poslovnog zadatka. Sram me bilo. Onda sam imala plan da budem vođena do 'šanerke' gde ima designers clothesa za 100 evra. Onda se to nije desilo. Onda sam danas, posle posla i po kiši, onako flatline mozga, sama uletela u svoj omiljeni designers clothes boutique. Uppa Druppa. To je potpuno blesava radnja sa blesavom, ne previše jeftinom, ali ne ni skupom, odećom. Kreacije Tanje Aleksić, koja je popodne obavezno u Uppa Druppi u Višnjićevoj ulici. Da ilustrujem - tamo ima/tamo sam kupila - pre 2 leta, droljastu/negliže/pamučnu haljinu na bretele uz telo do kolena sa obrub-čipkom u drugoj boji ili šarenoj (moja), koja je savršeno odradila par svadbi i svečanosti, a ja se osećala ko carica. I mrzelo me je da ulazim, al ušla sam. Tajm iz nau. Ajm not getin eni janger. Maj bajolodžikal klok iz tikin. Prvo, Tanja mi zapoveda, 'daj da te vidim! Koji si broj?', ja je flešujem ko egzibicionista-manijak jaknom, kažem '38!', ona kaže 'aha, 36.' I zatrpava me 'aljinama. Skidaj se, mala. I...probala sam jedno 10 komada. Ja u kombinaciji sa sledećim Uppa Druppa itemima/i kreatorkom/i pomoćnicom: 1. viskoza sa postavom, šarena, lepršava, male bretelice koje koketno s'padaju. Fajn, dužina do kolena. Al stiska me oko grudi. Jebo. Kaže kreatorka da može da popusti. Ja neću. 2. Siva viskoza, izgleda kao sirova svila, kratki rukavi sa karnerićima, vezuje se ko kućna haljina. Sjajno izgleda na lutki. Ja izgledam ko da sam obukla maminu. 3. Moj favorit. Svetlo zelena. Balila na nju kad je stajala u izlogu. Sirova svila. Koktel haljina. Do pola listova, ravno sečena na grudima, ima male bretelice oko ramena, leđa gola do dupeta. Obučem je. Velika je. Stane još pola mene iza. Jebeni broj 38. Al je do jaja. Do jaja!!!...'mogu da ti je suzim, ali ne znam na šta će da liči...' Znam ja. Ni na šta. Dajte haljinu pravoj Pepeljugi... Šmrc... 4. Prava koktel haljina. Šampanj sirova svila. Isto kao i zelena, sajber 50-ies. Mega. Moj broj, manje materijala. Mnogo manje materijala. Vezuje se preko golih leđa. Tesna. Jebeno tesna, pripijenija od moje rođene kože. Lepo, al ja volim da se opuštam dok pijem, a ne da plitko dišem celo veče, ma kako izgledala..a izgledala sam ko neka salama sa neočekivanim neravninama. Uf. 5. Pliš. E, al ne znam kako da je opišem. Ni jedna ne izgleda isto. Ja sam probala 2. Jednu belu i jednu roze. Roza mi je bolje stajala. Roza je Audrey Hepburn mixed with jigg dancer outfit. V izrezi napred i nazad, bez rukava. Od grudi ide pravougaonik braon pliša obrubljen zelenom tračicom, celom dužinom haljine, samo pada. Trip. Dobro, al šta ako sledeće nedelje bude 30 stepeni? Biću ko oni nesrećni promoteri obučeni ko veverice na Knez Mihajlovoj. Kad skinu glave, vidiš da im je jako toplo. b) bela, pliš, zelene bretele, crno parče materijala visi. E, u ovu sam uspela da se zaglavim. Jedva sam je navukla, uz zdušno navijanje i fizičku pomoć vlasnice 'samo vuci, dobri su šavovi!', brzo se zgrozila i pokušala da je skinem. Sledeća slika, ja sa rukama vazduhu i haljinom preko od grudi preko lica, se batrgam iza paravana. Ogoljena. 'Jel mi treba pomoć?' 'Mphmmm, mmm, treba!!!' Žena dotrčava i vuče. Ja sa malo osećam do jaja debilno. Scena je deda za babu, baba za repu, al repa je u ovom slučaju polugoli Organizam kog je napala bela haljina. 'Nećeš ostati zauvek u ovoj haljini', smeje se kreatorka mojim najgorim strahovima. I iščupa me žena. Jedva. Blam. Posle toga mi se više nisu probavale haljine. Ali, da razbijem maler, probala sam još par. Jedna je na onaj negliže/droljasti fazon. Suknja od crnog pliša, grudi od satena leopardasti, svilena siva tračica - bretele. Samo sam skliznula u nju...mmmm...udobno. Doskakutala do ogledala, gde me je sačekao preki sud. 'Mislim da trebaju veće grudi za ovu haljinu!' Uf. I ja. Ne ispunjavam uslove. Pobegla iz radnje. Zaboravila kišobran. Vratila se. Kreatorka me sačekala sa friškim predlozima. Šarene saten haljinice/previše letnje i roze kostimi sa zlatnim širitima. E, tu sam malo bila zbun. Hm, general? Reko, komšika, ću svratim ja još, će nađemo 'aljinu...i tako ste mi najbliži, a mrzi me da bazam po gradu...uzdravlje, dosta mi je ženstvenosti za danas... I danas bazam po netu da nađem primer Uppa Druppe, i naletim na neke od haljina koje sam probala. Kolekcija se zove 'Jovanka Broz'. He...ima li prigodnije za ex-yu party? Ne verujem.   |
|
Dooced To be fired because of comments made about the company by an employee on a personal blog. Heather Armstrong coined the phrase in 2002 after losing her job because of blog entries about work. Coworkers called her "Dooce" because she made so many misspellings typing "doode" as a joke to emphasize the "oo" in dude. For more information, visit her blog. Izbrisala Mezimče. |
|
Vreme merim i pamtim po postovima. Juče sam ponovo slavila petak. Da demistifikujem tu prostu činjenicu, opisaću vam pravim rečima kako to izgleda. Došla kući sa posla, presvukla se u topliju odeću. Pada kiša. One patike za aerobik postaju vrlo outdoor oprema. Udobne su za na prestonički asfalt. Jedini problem je što mi se stalno skakuće. 1. Petkom se jede napolju - u nekoj kafani ili restoranu Prvo, šta je kafana? Jedna smela teorija kaže - Kafana je domaći restoran. True, but... Sličnosti između restorana i kafane - oba su mesta gde možeš da piješ i jedeš. Razlike između restorana i kafane - u kafani možeš samo da piješ, ne moraš da jedeš. Kafane imaju neki šmek i redovne goste. Restorani pretenduju na drugu sortu gostiju i skuplji su. Glasam za kafane. Al, kafane ubijaju, zar ne? Tranzicija...glomazna ugostiteljska preduzeća se prodaju, kafanama se menja namena... Tako je "Pod lipom" postao "Pizza Hut". Tako je "Zora" postala "El Dorado". "Komunalac" postao "neka prodavnica odeće". "Marš na Drinu" (gde ste mogli da pojedete "Artiljerijski plotun za dvoje"), "Suvobor" i "Mali Pariz" su zatvoreni. Izvode se neki radovi, a mi grickamo nokte u strepnji i čekamo da vidimo u šta će ih pretvoriti. To su kafane u koje sam REDOVNO išla. "Užička kremna" je prošla kroz promenu. Posle izvođenja radova i strepnje, progledala kroz mlečna stakla i kitnjasta slova kao restoran "Svetica". Već ime je bilo...ufff. Al juče smo je čekirali. Od starog enterijera, kog su krasile naivne slike konja i seljaka, ostala 2 prava, drvena jarma za volove koji nadrealno vise sa podignutog plafona. Nebesko plava farba i jarmovi - ne može se poreći neka simbolika. Inače, sve isto, čak i 'dovoljno kaubojska da raspale maštu' vratanca prema šanku i toiletteu. Ali, znate šta čini kafanu kafanom, sem ambijenta i klope? Ljudi. Kombinacija lokalnih sunđera, putnika namernika i konobara, koji moraju biti zvezde, MC-ji, zajebanti. Toga tamo nema. "Svetica" je položila test što se klope tiče, i dobiće nas ponovo kao goste. Meso, salata i pomfrit su bili sveži i ukusni. Zavirila sam u kuhinju, da čestitam roštilj majstoru, i zatekla gospođu srednjih godina, sa cvikerima na pola nosa. Majčinski tip, blagi osmeh. Kućevno, drago. 2. Posle hrane, idemo da pijemo Prvo kupimo drugare u 'sorry, we're closed' knjižari u Domu Omladine. Drugari imaju flašu burbona "Ten High", Coca Colu i ideju da nas 4 to popijemo pre odlaska u majku svih kafana - fenixovani "Manjež". Dajemo sve od sebe, al 2 dcl ostaje, pa ga miksamo sa Coca Colom i krećemo. Lagana šetnja, a teške misli - šta piti posle piva i burbona, a da ne pravim scene? 3. His Majesty, Manjež Manjež je jedna od retkih kafana koja je prošla kroz transformaciju i postala bolja. I stalno je puna. Juče je bila prepuna. Preko 100 duša je pilo i smejalo se naglas. Prosek godina gostiju, manje od 30. Kvarili ga mi, i 2 bake, redovne posetiteljice. Petkom uveče, dve senior gracije dođu da večeraju. Redovno jedu orasnice za desert i piju kafu. U Manježu zatičemo poznate ljude. Bivši kolega. Cmok-cmok. 'Baš je kul mesto, ha? Mi smo počeli da se okupljamo ovde svaki petak!' Šta da ti kažem...tetki ide staž u ovoj kafani. Koliko sam samo rođendana i običnih dana proslavila tu, koliko se uspešnih aerobik sesija zalilo pivom? Koliko godišnjih doba dočekala/ispratila u društvu ljudi koji mi znače? Ova ogledala na zidovima me znaju iz mnogih priča... 'Da, kul mesto' Za drugim stolom, prijatelj sa ženom. Cmok-cmok-drago mi je. Spajanje stolova. Pijem crno vino. Sada nas ima 6 za stolom. Pijemo. Pričamo. Odavno ne videh ove momke, krnji sastav društva. Upoređujemo alibije...puno se radi. Ubrzo pravimo svinjac na stolu. Prvo Coca cola, onda cvetaju cinober cvetovi od Kratošije, brzo blede u pravu prolećnu zumbul boju. Vrhunac je otisak patike drugara kojeg je mrzelo da se provlači. 'Nijedan Ariel to neće oprati'. Konobar se smeje i odmahuje rukom. Zna nas. Smejemo se. Dobro je. Među prijateljima sam. Prevrćem po glavi neke situacije od prošle nedelje...pada mi na pamet...pre tačno godinu dana sam bila na jednoj žurci i pila sam džin-tonik. Kako znam? Sledeće jutro sam počela da pišem ovaj blog. Zato se sećam. Pa, da nazdravimo proletelom vremenu... |