| < | ožujak, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Znala sam ja to i pre, ali ove nedelje mi je jasno stavljeno do znanja da se moj blog čita da bi se pratilo moje psihofizičko činstvovanje. Jedan interesenat se zapitao preko sms-a 'Kaćenovipost?'. Jebo mejlove, što da rasipam te lepe rečenice, mudros' i trenutne (alko) impresije na odabrane...sve ja to puknem na blog, pa ko čita, tripuje svoje, ko ne...ništa... Drugi je nazvao, i mislim da mi je rekao da 'mu moji postovi govore da sam mnogo zadovoljnija poslom i životom nego ranije...' Lepo. Bih volela. Valjda jesam. Jesam. Dragi moji, ne stižem. Pomračena sam ko Sunce. Trčim ko ludo kuče/de mode luda krava/in gripozno pile-labud za svojim životnim obavezama. Puno radim, promenjivog kvaliteta. Nemam pojma šta jedem. Sećam se da sam juče jela "Keops" palačinku (Csirke?), i kajganu sa šunkicom koja je umirala u fridžu, gej salatu i ostatke testa prekjuče, a danas sam izabrala najgori sendvič u Tomi. Integralni posni crni. Pisalo da ima kisele krastavčiće, a imao je makrobiotičku noćnu moru sa imitacijom majoneza - grašak i krompir i pola leđnog perajceta tužne tune koja je umrla od pilećeg gripa. I još mi je taj grašak upao u rukav, majonez mi je kapao po obući jer se pomešao sa sokom od nevidljivih kiselih krastavčića, a krompir sam našla na poklopcu džepa sveže oprane BEEEŽ jakne. Ajajajaja. Ono, haos. Sutra idem u kafanu Manjež, da pričam, pevam i smejem se sa ljudima koje davno nisam videla. Za 2 nedelje idem kući da krkam 'jaja, šunku, rena i kolač mesto leba'. U maju idem u Istambul. Možda. To je plan. Dobro sam, puno plivam, vreme je divno. Volela bih da ste tu. Primite Puno Pozdrava od (handwriting) Organizma |
|
"Walk the line" je mnogo posvećeniji vezi između June Carter i Johnny-ja Cash-a, nego karijeri Johnny-ja Cash-a, glavna zamerka. Reese Witherspoon je dobila Academy Award za glavnu žensku ulogu. I zaslužila je. Da li je to bila true love? Filmadžije misle da jeste. Ja mislim da jeste. Iako ne verujem baš u true love. Valjda se potrefili. A ovo su sličice iz spota za "Hurt".  |
|
Ženio se stari Cigan Deo na mađarskom. cok cok cok cok Ženio se stari Cigan osmi put sve se nado da će biti poslednji... Imao je violinu i pudlicu Angelinu stari šešir i kaput. Restoran Fontana, new belgrade. Šestougaoni ambijent, sa prikladnim saćima na plafonu. Za nas pčele, posle posla. Pila pivo Jelen u novim čašama, čitala nove nalepnice zbog profesionalne deformacije. Rakija posle. Rakija fantastična. Dunja. Miriše. Zavodi. What have I become, my sweetest friend? Everyone I know goes away in the end... Johnny Cash, prošle nedelje. Kafetin danas. Rastrzani tok misli. Sreća i tuga, podjednako. Zabavnik u rancu. Unfinished simpathy u kafani. I A-Ha, Poslednja igra leptira, Clash...verovatno neka radio stanica za taksiste. Za one koji dolaze u dodir sa mnogim karmama. Radi i u šestougaonim kafanama. 2 tete konobarice u borosanama. Bela košulja, crna suknja. Jedna ima neverovatno lepo lice, glatko i zategnuto. Ko jabuka. Naravno, nije mi bilo teško da je pitam za recepat. Garnijei i Loreali, crknite. Evo šta je teta rekla: "Puno spavam. I jedem puno ribe." Mislim i da se puno smeje. Ja bih u sve bolnice i birokratske ustanove sprovela 24 h dobre muzike. I gas smejavac. A danas ću da pečem neku ribu. I smućkaću fantastik marinadu. I krompir salatu. (A jede mi se burek cele nedelje...) |
|
SMS od Rodriga. 'Ajmo na pivo' Maria tipka (tako mi ishlapele tekile sa suvim limunom sa mnogo koštica, otkud ovaj u ovom gradu?!) 'gde, kad' Rodrigo 'kako tebi odgovara' Maria, nepoverljivo gleda svoja stopala u cipelicama, mrzi je da se šeta iako je lep dan, 'el optimista, pola 6'. Maria i Rodrigo loču treće pivo. Imaju dosta tema za razgovor, al Rodrigo je odlučio da objasni sebi svoj komplikovan emotivni život, a Maria je tu da sasluša. Rodrigo: 'Magdalena je žena mog života, ali više nismo zajedno, ajajajja' Maria: 'Čivava!!! Rodrigo, a što niste zajedno?' Rodrigo: 'Mi smo takvi ljudi, Maria, znaš...komplikovano je, ali sad ću da ti ispričam, al prvo da ti ispričam o devojci sa kojom sam izašao prošle nedelje.' Maria: 'Masan mi sombrero od želje da čujem! Pričaj, Rodrigo, a ja ću pažljivo da slušam i neću razmišljati o novoj frizuri i reakcijama ljudi na nju, iako mi se čini da je malo ekstremna.' Ali, avaj, Marii zvoni telefon, nepoznat beogradski broj. - Maria, zdravo! Ovde Hose - Antonio don Migel al Santos! - O, Hose - Antonio, otkud ti? (tako mi kožice suvog crva iz ishlapele tekile, otkud ovaj u ovom gradu?) - Eto, Maria, radim tu, a bio sam kući, pa mi Anhelina rekla da i ti živiš tu, a ja nemam mnogo prijatelja, još, tek sam se doselio pre 5 meseci, pa reko da se javim...da se vidimo? Ili ne, kako god tebi odgovara... - Hose - Antonio, duša mi gori od želje da te vidim, i da pričam sa tobom prvi put u životu o zajedničkim poznanicima koje nemamo i o kojima ne znam ništa! - Maria, sjajno, saću ja da ti pošaljem svoj broj telefona, pa mi se javi, ili nemoj, kako tebi odgovara! - Hose - Antonio, do viđenja! Maria se vraća na barsku stolicu, Rodrigo priča. Maria razmišlja: Sutra u 6 - Dona Felicia će me ošišati. Onda idem na meksički pilates, a posle ću da se farbam. U sredu treba da se vidim sa Fernandom, koji je u gradu do petka. Proleće je stiglo, a sa njim i ljudi. Zanimljivo. Not to be continued. |
|
ajde, Organizme, napiši nešto (varijanta za posao) ajde, Organizme, uradi nešto (za po kući) Oj, toliko posla...a ja meditativna. Kuvam, a ne igram se sa hranom. Drndam kupatilo hemijskim sredstvima a razmišljam... Razgovaram sa ljudima a gledam filmove. Gledam filmove a spavam. Umaram se (a) spavajući. Sama sebi obaveza. Toliko posla...to treba nahraniti, obući, spremiti za posao...to treba tešiti kada je tužno i uveravati da će sve biti u redu kada je nervozno, o brisanju guze da ne pričam. (vratite nam pelene!) U toj svojoj retardaciji se savršeno poklapam sa masom u zemlji, ali su nam motivi različiti, bar se nadam. ...Mazila ga je kao dugo čekanu mušku bebu... (Momo Kapor. Scena u kadi.) Prvo bih pustila vodu u kadu i dodala mnogo penušave kupke sa mirisom verbene i limete. Presavila bih se preko ivice, i dalje obučena, dok se nivo polako podiže, da bih bila sigurna da je temperatura prava i da ima dovoljno pene. Onda bih te pozvala da uđeš. Mazila bih te kao dugo čekanu mušku bebu. Stvarnost. Skoreni sudovi u kombinaciji sa mega zalepljenom tepsijom čekaju na moj seksi dodir. Ajde... Prvo ću da pustim vodu u sudoperu i da dodam mnogo Fairyja na sunđerče. Dohvatiću i metalnu žičicu, kojom ću da skidam posebno uporne ostatke hrane. Jok. Odo u fantaziju sa penom. |
|
Kao što objavih u prethodnom postu, moja omiljena pesma. Mislim da je zbog ikavice iz mog/Zvonkovog detinjstva i saučesničkog, usput svečanog brundanja tamburica. I rezignacije, ali ne folklorno samoubilačke (ne dajte se zavesti), kojom odiše tekst. Baš onako, asertivna rezignacija. Za mene, omiljeni deo pesme je u poslednje 2 strofe i onoj polustrofi koja završava ispovest sa flornom komparacijom koja baca u druge asocijacije. Govori se da me varaš i da ćeš me ostaviti a znaš dobro da sam bolan i da neću ozdraviti. Znam da više prava nemam na te tvoje oči crne slaži makar da me voliš ne daj da mi duša trne. (ovo sve razumemo, nema potrebe da objašnjavam) Ti ćeš opet ić' u kolo dolaziće polivači pivaćete pisme stare pratiće vas tamburaši. (Ovo je uskršnja/prolećna pesma jer postoji motiv 'polivača'. Ne znam da li je tako u celom katoličkom svetu, ali na severu Bačke, naseljenom bunjevačkim življem, prvi dan Uskrsa muškarci, momci, muška deca, dede, očevi itd. paradiraju okolo sa kolonjskim vodama kojima zalivaju sve žene/devojke/devojčice i dobijaju farbano jaje za svoj trud. Moje uspomene obuhvataju mirišljava buđenja u Subotici, kada me ćale rano ujutro probudi zalijivanjem moje glave na jastuku nekim haosom od mirisa, pa mi se kezi 'Srećan Uskrs, pile!!! Spavaj dalje, slobodno.'. I tek onda shvatim da onaj krik nisam sanjala, već da je tata probudio mamu na sličan način. Posle redaljke od poznatih i nepoznatih polivača, možete da zamislite kako žene/devojke/devojčice MIRIŠU do kraja prvog dana Uskrsa. E, sad, Zvonko ne peva o razvodnjenom i prilagođenom građanskom običaju sa kolonjskom vodom, već o originalnom hardcore 'polivanju'. A to je izgledalo ovako - ako ste poželjna mlada djeva u seoskom okruženju, onda ste prvi dan Uskrsa bili dovučeni do bunara više puta, i za vrat su vam strusili kantu ladne arteške vode. Za lepotu i zdravlje. Ako ste bili jako poželjna mlada djeva, onda ste mogli da zaradite upalu pluća zbog svih koji vas simpatišu. Ili boleština ili čeličenje. Prirodna selekcija.) A nediljom, kad se šetaš šuškaće na tebi svila sigurno ćeš zaboravit' da si kadgod moja bila. (Meni je ova pesma Tavankut, selo pored Subotice. Tačno zamišljam crkvu u centru, oko koje se održava 'Proštenje' tj. praznik sela, tj. neki svetac. Šuškaće na tebi svila - e, to hoću da vam pričam. Ako me pamćenje ne vara (a sklono je tome) jednom sam obukla bunjevačku nošnju. To je skalamerija u rangu krinolina iz 'Prohujalog sa vihorom' jer se sastoji od 7 ili 9 belih uštirkanih podsuknji, do poda, preko kojih se o praznicima nosi svilena haljina. Bunjevački vez, kojim su ukrašene podsuknje se zove šling. Izgleda kao čipka, gomila malih opšivenih rupica. Ne mogu da zamislim da se to ručno radilo. A jeste. E, pa, sve to ŠUŠTI kada se hoda. Ne da šušti, nego šušti. Interesantan deo ženske nošnje je mali bubreg koji se vezuje iznad dupeta, kako bi te suknje padale kako treba. Ludilo. Na muškim nošnjama su mi najinteresantniji praporci na crnim čizmama. One šušte, oni zvekeću.) Ne lomi mi srcu grane, sačekaj da samo stane. (Grane, čega drugog, nego bagrema. Ih!) |
|
Deco, jedan čika Rumun je jednom davno napisao super pesmu. Pa je preveo jedan čika Francuz. Pa je jedna teta Francuskinja otpevala ovako: Edith Piaf / Johnny Johnny, tu n'es pas un ange. Ne crois pas que ça m'dérange. Jour et nuit, je pense ŕ toi. Toi, te souviens-tu de moi Qu'au moment oů ça t'arrange ? Et quand revient le matin, Tu t'endors sur mon chagrin. Johnny, tu n'es pas un ange ! Johnny ! Johnny ! Si tu étais plus galant, Johnny ! Johnny ! Je t'aimerais toujours autant. Johnny, tu n'es pas un ange. Ne crois que pas que ça m'dérange. Si tu me réveilles la nuit, C'est pour dire que tu t'ennuies, Que tu veux une vie de rechange Mais, quand revient le matin, Tu t'endors sur mon chagrin. Johnny, tu n'es pas un ange ! Johnny ! Johnny ! Si tu étais plus galant, Johnny ! Johnny ! Je t'aimerais tout autant. Johnny, tu n'es pas un ange. Entre nous, qu'est-ce que ça change ? L'homme saura toujours trouver Toutes les femmes du monde entier Pour lui chanter ses louanges. Dčs qu'il en sera lassé, Elles seront vite oubliées. Vraiment, vous n'ętes pas des anges. Johnny ! Johnny ! Depuis que le monde est né, Johnny ! Johnny ! Il faut tout vous pardonner. Ako ne znate francuski, ja sam se raspitala. Radi se o tome kako izvesni Johnny, koji nije anđeo, uzrokuje srčane boli cici, jer je ne voli i ne uzvraća pažnju. Tužno. Pa je jedna belgijska grupa otpevala. Isto tako. Vaya con dios / Johnny -II- A u međuvremenu, jedan pevač (rođen u Somboru, dobar sa Novim Sadom a živi u Subotici) je otpevao svoju varijantu. U nju je turio deo vojvođanskog derta (ah, ta nepregledna ravnica) i rumunske citre, začinio to prštavim, svežim, svetlucavim snegom i dobrim, samo malo oznojenim konjima koji frkću i zabacuju grive. Dodao je toplotu krzna kojim se ogrnuo, miris kujne u kojoj se pravi krompirača i lakumići i neophodan sastojak za dobru pesmu. Žene. Gospodin čovek. Njemu 12 poena. Zvonko Bogdan / Svaku ženu volim ja Kada padne prvi sneg kada padne prvi sneg, ja upregnem konja dva dva vatrena sokola pa se sankam noć i dan, ja upregnem konja dva pa se sankam noć i dan. Mnogo žena srećem tad svakoj blagi osmeh dam, da l' je poznam ili ne ni jednoj se ne rugam. Svaku ženu volim ja bila ona plavuša smeđa il' garavuša svaku ženu volim ja Svaku ženu volim ja bila ona plavuša crnka il' garavuša nijednoj se ne rugam. Svaki put kada je slušam, rastopim se. Tamo sam. In the zone. Valjda ide s godinama. Ko zimski bioskop. Ko letnji raspust. Ko da...nemam ni jednu brigu na svetu...potpuno sam posvećena cilikanju prima violine (ciganske), flertnom tandrkanju citre i mesmerajzing glasu Zvonka Bogdana. Geni rade, širim ruke i tancujem. Očekujem da čujem glas Julije Bisak, savršenog ženskog partnera Zvonka Bogdana. Kakav su par bili!!! Ali Julije nema. Ne znam gde je. Ne znam da li Zvonko zna? Julija, tu n'es pas un ange. Ne crois pas que ça m'dérange. Jour et nuit, je pense ŕ toi. Toi, te souviens-tu de moi Qu'au moment oů ça t'arrange ? Et quand revient le matin, Tu t'endors sur mon chagrin. Julija, tu n'es pas un ange ! Btl, imam par pesama od Zvonka Bogdana koje želim da obradim na ovom blogu. Prva je moja omiljena, "Govori se da me varaš" (prikladna uskršnja), zatim "Bunjevačko prelo" (da se hvalim korenima), "Ako si ti pupoljak od ruže" (jedan low-fi film), "Prošle su mnoge ljubavi" (posvećeno njegovoj ćerki, koju sam imala čast da upoznam u osnovnoj školi, iako je išla u A razred), "Ženio se stari Cigan" (punk-čardaš) itd... Pa ja idem svake godine na koncert Zvonka Bogdana! Možda je vreme da objasnim sebi zašto... |
|
Gledala Pride/Prejudice - jebate, kako lep, čist film. Za žene. U najboljem smislu. Samo praaaavi muškarci mogu da ga pogledaju i da uživaju u father Donald Sutherland figuri i lepoti imanja Brande Blethyn (koja CARICA) kao žene + 5 ćera za udaju Mantrala o prijateljstvu i uticaju drugih ljudi na sebe - hvala Subotico, Novi Sade, Rijeko, Beograde, Zabrege, Aberjebemligasthysomethingu, Bosanski brode (javite se za kafu!), itd., bez vas sam pola žene, u najboljem smislu. Mantrala o bivšim ljubavima - koliko vremena treba da prođe da se to, zaista, slegne? Da li ostanemo -zagađeni- osećajima? Jer, osećaji se ne ponavljaju. No, no. Svaka osoba je druga priča. I kako to? Mislim, kako to neke osobe ostave traga a druge ne? Da li je to samo naša projekcija? Bila u Vršcu, u katedrali sv. Gerharda, skoro najvišoj na Balkanu. Imala neke čudne asocijacije. Bilo ladno, al uvek jeste. Onaj pisac (sa kojim pijah) je velški Irvin Velš. U HR je već objavljena jedna njegova knjiga. Neill Griffiths, I think. Aj javite kakva je. Il pošaljite :) |
|
I've nothing much to of offer*** Gledam svoje zajapureno lice u ogledalu. there's nothing much to take I leva*, i leva, i leva...preskoči steper*...i desna*, i desna... I'm an absolute beginner Ja idem na pilates sada! Oslobodila sam se znojenja! Gospođa je princeza*! And I'm absolutely sane Šta ja tražim ovde? As long as we're together Tek je 20 minuta prošlo? Pa ja neću dočekati sledeći puni sat... The rest can go to hell Zašto je muzika tako jadna? Da sad slušam "Hell" SNZ-a*, bila bih bolja... I absolutely love you Kupujem sebi jedno pivo, ako preživim. But we're absolute beginners Voditeljica zadihano šalje osmehe i skrb. "Hoćeš da se premestiš bliže?" With eyes completely open "Neka, hvala, lepo mi je tu, u drugoj prostoriji. Sve vidim!" But nervous all the same Kada vežbamo na drugu stranu, ja gledam u zid, a svi gledaju u moje dupe. I ne znam šta radim, jer gledam u zid. *Rečnik nepoznatih izraza steper - šamlica, praktikabl, drvena ili plastična šklopocija koja služi da se penjete i silazite sa nje za vreme step aerobika. Savršena za zapinjanje i 'čašenje skočnih zglobova, al nemojte mi to reći. Savršena za dvoje ljudi da sednu, oslone se ramenima i gledaju travu oko sebe. Ili da imaju seks u prirodi, a da ih mravi ne grizu za guze. leva i desna - navodne strane tela, široko korišćen pojam u svakodnevnom matrix životu**. Bitne u saobraćaju i step aerobiku. Ja ne verujem u njih. gospođa je princeza - hit romskog umetnika** sa gastarbajterskih svadbi u Nemačkoj SNZ - squirrel nut zippers, jedan od mojih omiljenih bendova iz USA, svira pseudo swing. Najveći hitovi su: "My drag" - vrtela se u jednoj epizodi "Seksa i grada" (kada se svim drugaricama posreći neki seks), što me je usrećilo - jer su oni valjda dobili neke pare, a i ljudi su ih čuli, ali i rastužilo, jer je to uncool serija, i "Hell" - vrtela se u filmu "Monkeybone" sa Brendanom Fraserom, koji sam pogledala po preporuci brata**, i koja me je samo usrećila, savršeno je legla. **Rečnik nepoznatih izraza u rečniku nepoznatih izraza matrix život - nesvesna rutinska svakodnevica. Razmaci između obroka i spavanja. brat - onaj koji voli da gleda komedije kad dođe u Beograd i kojem uvek fali 50 dinara da ode u Zagreb ili Suboticu Qita - čita se Ćita ili Čita. Prve nosioce zvuka promovisao Mikrob***, a kupio ih na Buvljaku u Beogradu, od pripadnika romske manjine. Slučajno su imali jednu na šarenom ćebiću, inače, ako tražite Qitu, podozrivo vas gledaju i idu 'do kola da donesu'. Otkud ti znaš za Qitu, kad nisi Cigan? Na svakoj kaseti, koje su označene rednim brojem (pouzdano znam da sam slušala 107) ima i mala slika nasmešenog brke. To je Qitin verni producent, Dalip. ***Rečnik neobjašnjivih izraza mikrob - beogradski konceptualni umetnik. 92-jka, maske i slikanje u automatima sa maskama. O, i strange music kolekcionarstvo. O, i jede ko mikrob. Sve. Zašto sam koristila baš ovu pesmu? Pa, romantična sam. Ova pesma mi je mnogo značila 95-te, kada sam imala zmijsko aerobičarsko telo, kondiciju vola maratonca, otprilike samo jedan štek pljuga u telu, širom otvorene oči i marker kojim sam ovu pesmu napisala na vratima sobe jednog studentskog doma. Imala sam i plavi bade mantil, koji je moja cimerka volela da nosi kad nisam tu, kao i jednu sivu flanelsku košulju koju sam obožavala. I nju je cimerka hasnirala, provalila sam je po puškicama koje je zaboravljala po džepovima. Al nije mi to smetalo kod nje. Smetao mi je sir u prozoru. Imala i sam dve bubašvabe sa kojima sam ujutro pila kafu. One su živele u raskupusanim tapetama, a ja u sobi. Poštovale smo se, jer smo se saosećale. Žene. If our love song Could fly over mountains Could laugh at the ocean Just like the films There's no reason To feel all the hard times To lay down the hard lines It's absolutely true Nothing much could happen Nothing we can't shake Oh we're absolute beginners With nothing much at stake As long as you're still smiling There's nothing more I need I absolutely love you But we're absolute beginners But if my love is your love We're certain to succeed If our love song Could fly over mountains Sail over heartaches Just like the films There's no reason To feel all the hard times To lay down the hard lines It's absolutely true ovo je bila priča o mom večerašnjem aerobiku. Išao mi je uz patike koje sam kupila u subotu. A patikama bih posvetila 'Let's dance' istog umetnika. Al ne večeras. |
|
Naivno pohodih književno veče u petak. Gost iz Velsa, knjigu treba da objavi moja bivša firma...Popričamo se mi posle, fin dečko. Devojka mu je super simpa. I dogovorimo se da se vidimo u nedelju, da završimo neki posao... Ne lez' vraže, u subotu mi zvoni telefon... Zove me dečko kom su 'uvalili' Velšane za subotnji izlazak. Ofiser nidin bekap. Zvao neke drugare, oni oće-neće, jel bi ja? Ja obično ne izlazim subotom naveče u Beogradu, jer je gužva neopisiva, svuda, i neverovatno mnogo živaca/snage je potrebno da bi se preživeo seturdej najt fiver. Matora sam za to. Ali, jbg, situacija je takva... I nadjemo se oko 20.30. u pivnici u centru grada. Plan je da pijemo po piće na po mestu i da krivudamo po Dorćolu, pa gde stignemo... Tri pića kasnije, u istoj pivnici, ja objašnjavam Koštunicu i tranziciju, drugara ni od korova. Znači, Nil, Debora, Nikola i ja. Krećemo. Silikon veli. Nil i Debora se oduševljavaju natpisom Scottish pub, i tako ulećemo u "Veprov dah", koji nije ni pub ni scottish, i ima nadrndane neljubazne kelnere u lažnim kiltovima. Dobijamo sto uz WC i neizgovorene psovke. Jedno piće. 'Koji Viski imamo?! Imamo SVE' (aha, imate 3 vrste, nevaspitana skotino) "Radionica"- gužva. "Street" - velika gužva. Skoro uskačem za 1 sto ali 'devojka mi je sada otišla u WC, pa moram da vidim šta ona hoće...moram da je ispoštujem, kapiraš?' "Radovan" - ljudi stoje jedni na drugima. Deluju ludački kroz prozor. "Mesto pored Radovana, Iguana" - kolonija muških morževa u crnim kožnim jaknama gleda fudbal. Sedamo na centralno mesto, kod terarijuma sa 2 prave osunčane iguane, niko nas ne jebe desetak minuta. Debora, Nikola i ja smo za akciju, Nil je jako žedan. Ah, well, ajmo dalje... "Tapas bar" - ugurali se na deset kvadratnih centimetara i krenuli da pijemo ko sumanuti. Velšani piju alc ko vodu. Mešaju sve i ništa im nije. Srpski deo reprezentacije zapliće očima, jezikom, kosama i nogama. "Bitef art kafe" - preglasno. "Dva kafića pored Skadarlije" - ušli, izašli. "Putujući ili lutajući glumac" - ušli, ostali, dočekali fajront. E, onda sam već pričala viceve sa medom i zekom. Velšani su se smejali, ali ne vicevima. Zaključak - Izlazak u Beogradu mišn imposibl bez kola. Najbolje doći rano i zakopati se na jednom mestu, pa ko živ- ko mrtav.  2. Jakhida! Jedina velška reč koju sam naučila za vikend, koji sam provela sa velškim parom, Nilom i Debrom, radeći šta već Velšani i pilići rade za vikend - piju, piju, piju... Nil je pisac, pa je došao tu da promoviše knjigu koja još nije objavljena (kod nas). Mislim da to dovoljno govori o njemu. Nestrpljiv i drag. Debra je njegova, jel, djeva. Neka vrsta socijalnog radnika. Britanska vlada je plaća da obilazi starije Velšane i da predupredi lomljave kukova koji su skupi. Lomovi i novi kukovi, mislim. Ja sam zamlata koja je mislila da će otići na književno veče u petak i da će se odmoriti za vikend. Ha! E, ali nije bilo tako. U subotu sam bila deo domaćinskog tandema koji je vodio Velšane po Dorćolu u noćni izlazak. Gomila kafića. Gomila sveta. Mnogo pića. Domaćica Organizam prati velški cug. U nedelju, začudo, bez posledica, Domaćica Organizam vodi goste na ručak. Ručak bude sjajan. Antre - projice, kajmak, sir, pršuta, neke lude salate. Glavno jelo - svadbarski kupus, mešano meso sa pekarskim krompirom, seoska salata (najveselija salata na meniju, kaže konobar). I...i rakijica kruškica i 2 litre domaćeg crnog vina, od kojih je jedna čaša završila na mojoj odeći. Jakhida! I bila sam normalna do radnog sastanka u jednoj pivnici, posle ručka. Tamo su me preplavile emocije i pivo, i završila sam ljubeći sve redom. Otprilike, trebala mi je ona kuka kojom odvlače neuspešne glumce sa scene. Ovako me je dečko vukao za razne pijane delove tela. I uspešno me odvukao do kuće. U dragstoru sam kupila jedan preskupi buđavi sirac, pa sam se danas oduševila kada sam ga zatekla u frižideru. Mislim da je to zato što Velšani imaju neki domaći plavi sirac. Dobro što u dragstoru ne prodaju konje. Priča o malim velškim konjima koji imaju čarapice (one duže dlake na kopitima, feathers) me je baš oduševila... I bio je sjajan vikend. Njih dvoje su retko normalni ljudi. Piju i motaju pljuge, razmišljaju normalno. Akcenat je ekstra bonus. Samo, ja sam i dalje pijana, a tek je ponedeljak... Jakhida! |