| < | veljača, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Čudo!
http://novorganizam.blogspot.com| adopt your own virtual pet! |
| < | veljača, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
 Organizam & Co. ugrejali kineski DVD uređaj prethodnih večeri. Sponzori filmskih večeri: Video klub Žabac, Pivara Trebjesa AD Nikšić, PIK Čačak. Nadasve ugodne večeri, sa manje ili više svarljivim filmskim sadržajima. 1. Kiss, kiss, bang, bang - prvo, čula sam sve najbolje o filmu. I zato mi teško pada da ga iskritikujem, ali, ja nisam razumela zaplet! Robert D. Jr i Val Kilmer "su jedni" od mojih omiljenih filmskih njuški/njokalica, ona cica mi je simpa, dijalozi su intelihentni...ali, alo?! Ko je tu ubijen i zašto? Od 2 ili 3 ženska leša nisam uspela da razaznam ko je ko, nisam ukapirala ni foru sa gaćama...ništa, nada, zip! I jedna stvar koja me apsolutno iznervirala i koju bi vam prvo ispričala da pričamo o tom filmu- zašto, pobogu, metafilm?! To je ono kada u filmu imate naratora koji komentariše film koji je bio do sada i koji će tek biti, kao, ima neki 'otklon' od priče. I tako Robert bude i narator i nepotrebno prekida priču i zamrzne frejmove/filmske kvadrate par puta na početku, (da bi malo podigao tenziju i zakuvao u upoznavanju sa nepotrebno komplikovanom i detaljnom radnjom fabule), onda kako film teče, sat vremena NEMA metafilma, nego je linearna filmska naracija sa bizarnim momentima (kako vratima odseći tako pravilno prst?), i onda na kraju još malo metafilma, kao, ako smo zaboravili, oni nisu...evo vam ga na, sve je to isplanirano... Good old days kada su filmovi pričali priču koja je zanimljiva sama po sebi, a ne brkali sastojke i načine naracije ko u Gumbu* 2. The Skeleton Key - videla trejler na MTVju. To i nije neka preporuka, ali trejler me zagolicao, kao što mu je posao... Znači, ništa nismo očekivali, dobili smo 1,5 h vrlo kvalitetne filmske zabave sa poslasticom na kraju, onim dodatnim 3minutnim filmićima na DVDju. Prvo, film - Kate Hudson je cica i volim da je gledam. Kad smestiš Kate u New Orleans i spooky južnjačku kuću sa močvarama, i dodaš puno Vudu/Hudu vradžbina...ispadne mega! Kiša stalno pada, struja nestaje, zlo vreba, crnci su bili bešeni u prošlosti i nema hepienda. (ja volim tu atmosferu parapsihološkog Juga, jedna druga draga Kate (Blanchet) je imala super ulogu u The Gift, koji je isto tako lepljiv, mračan i jeziv). Bar meni. Film je korektan, znači, drži pažnju. A poslastica su već spomenuti extras - u kojima je bilo ludih stvari... Kako su pravili muziku za film (Rebirth Brass Band - kao raštimovani duvači, opasno podsećaju na Guču, isti VAJB), spiritualni horovi...dobro! Razlika između Vudua i Hudua. Teorija i praksa. Religija i vradžbine. Prava Vudu pristesa, Mama Lola, priča na kreolskom engleskom sa titlovima...kakva žena! Priča iz istorije, robovi iz Senegala koji su osnivači kreolske kulture, as we know it. John Hurt (CAR) čita deo biografije bivšeg roba. *Recept za pravi Gumbo, koji izgleda super - shrimps, pileće iznutrice, patka, kobaje, povrće, sve se to kuva u ogromnom loncu 4 h, dodaje se zaprška/začini.... Recept za Hudu vradžbinu za ljubav/prijateljstvo. Sastojci: štapić od sladoleda, tegla, med, šećer, dobra volja. 3. The Corpse Bride - apsolutni pobednik večeri. Super. Neka pričaju šta hoće, ako je ovo podilaženje publici, neka je...meni je super. Živeo Tim Burton i žena mu Helena, carevi su! Odo ja da gledam The Red Eye, Wesa Cravena, to je ostalo za uz jutarnju kafu. Deco, gledajte filmove, dobro je za zdravlje. |
 Okay.. Only this (moment) Holds us (together) Close to (perfection) Nothing else (out there) No one to (guide us) Lost in the (senses) Deep down inside I know our love will die Okay.. Only this (moment) Holds us (together) Lost in (confusion) Feelings are (out there) Scared of the (ocean) Doubting (intentions) Deep down inside I know our love will die Stay or forever go Play or you’ll never know We haven’t decided You can’t deny it’s all you’ve been waiting for Okay.. Stay or forever go Play or you’ll never know Your spirit’s divided You will decide if I’m all you'll be waiting for Guilt in my head Have Been part of my twist By the force of an angel Revealing our fates And our words don’t make sense and I do understand, Falling in love isn’t part of our plan Forces within me, makes reason with lust But I try to accept it and not think it works 'Cause I know I might lose you by taking a chance But love without pain isn’t really romance Okay.. Only this (moment) Holds us (together) Close to (perfection) Nothing else (out there) Always (beside her) Trusting my (senses) Deep down inside I know I will survive Only this (moment) Holds us (together) Close to (perfection) Nothing else (out there) Always (beside her) Trusting (my senses) Deep down inside I know I will survive Okay.. Mislim da je slusam jedno 50-ti put od jutros. |
|
Prvo je bio radni vikend. Subota, 7 blentavih, razmazanih sati (ima vremena i sutra, topli sendviči sa namazom od kajmaka i ajvara, mmm, kupite mi čokoladu, ko će kafu?) Nedelja, 13 h - 6 nervoznih i 7 puknutnih/naprslih, ali visoko učinkovitih. Tastature su se pušile, a jebo-ga-miš podloge imale tragove kočenja i rupe od habanja. Sve to da bismo u ponedeljak stigli da odemo da Zagreba, gde se održavao regionalni sastanak firmi među koje spada i naša. Jeee, ekskurzija. Nas 7, prosek godina ispod 30. Sekretarica: Jeste poneli važeće pasoše? Svi u firmi: Jeste poneli pasoše? Mi, međusobno: Jesmo poneli pasoše? 7 odabranih. Ko astronauti. Neki poneli i sendviče. Sneg pada. Kombi čeka sat vremena, jer se poslovi završavaju u trku. Carinik: Gde ste se zaputili, kojim razlogom? Vozač kombija: Ma, idemo na neki seminar u hotel „x” ... Carinik: Svi idete na seminar? Vozač: Svi! Raspoloženje na visini tokom puta. Onda grad. Gužva u saobraćaju. Kasnimo 7 h u polasku, tako da nije bitno, ali ipak. Hotel ok. Odemo na mesto zločina. I...tu krene. Party. Šampanj. Losos kanapei, dinje + pršute. Belo vino fantastično, smorila sam katerere (katetere) par puta su vadili flaše iz đubreta da mi pokažu kako se zove, al zapamtiti to ime bio mišn imposibl. Slikanje. DJ muzička regresija od moderne bespolne muzike do trashy 80-tih. I muzike sa organima. Slika nas televizija, sakrivamo se. Napijamo se brzo i lepo. Stepen ludila svakog zamorca je bio različit. Neki su lascivno plesali sa kolegi(ni)cama, drugi su smarali nepoznate kolege i planirali da upadnu u WC nepoznatim direktorima, svi smo se polivali vinom, slučajno. Otišli do grada u čoporu od oko 20. Zagrebe, probudi se, tek je 2 ujutro! Konobar, šta pijem? Kao da je bila Stella Artois, al ne bih se zaklela...Sećam se jednog finog para sa kojim sam malo prodiskutovala Religiju vs. Ateizam, al ne znam zašto... Kao kroz maglu se sećam da smo jeli nešto, jer sam platila...sendvič? Da, mislim da je bio sendvič. U krevetu oko 3. Prvo buđenje u neko nedefinisano noćno vreme, hotelska plastična čaša, naiskap 3 čaše vode, predosećanje tutnjave jednog od mamurluka-kapitalaca. Pola 8, umilni koleginicin dreket, USTAJ! Zombi ustaje. Doručkujemo, idemo šetamo. Sunce sija, Valentinovo je... Dok sedim, ok je. Kad ustanem, boli. Meksički restoran u Jurišićevoj je super. Uspinjača nas je spasila. Malo je kratka vožnja, al da je nije bilo, imali bismo mali nervni slom na štiklama. Devojke, obavezno nosite štikle kada idete u razgledanje nepoznatog grada. Tako ćete usrećiti ljude oko vas neprestanim zanovetanjem, zahtevanjem i gunđanjem. (jel to Lov na Zeleni dijamant ili Indijana Džons, kad jedna mačeta reši problem u džungli? Nisam našla mačetu na Kaptolu, a da sam je našla, ne bih seckala samo štikle) I...bilo mi je super! Svih 20 sati, koliko smo bili tamo! Od svoja 3 poznata čoveka u tom gradu, uspela sam da vidim 2. Upoznala sam neke fine ‘lege i ‘legice. Kupila pivo. Donela pivo kući. Ja volim ZG: baš mi je onako, udoban. Jedva čekam dođem ponovo. Al ne na 20 sati i poslom, već opušteno... |
 Do sada smo imali... Klasičan Pilates Yoga Pilates Tai chi Pilates Pilates sa loptama (malim) Pilates sa vijačama (gumenim) Step Pilates (sa steperom) Pilates u paru (sa La Larom) ...konobar, račun molim! Ove nedelje na meniju Pilates sa elementima klasičnog baleta Recept: Uzeti klasičan Pilates stav, koji odgovara stavu no. 1 u baletu (stopala okrenuta ka spolja, noge spojene, butine zategnute, guzica uvučena, pupak prilepljen uz kičmu, leđa prava, ramena spuštena, vrat duuuug, glava pametna) i dodati držanje ruku gore i sa strane baletski (u O), i razbacivanje baletski ispruženim nogama. Potom dodati još vežbi sa kontrakcijama raznih grupa mišića i vežbe za istezanje. O, i ne zaboraviti blesavu voditeljicu koja stalno zasmejava. Labudovo jezero sa gumenim patkicama. U kadi. Imam upale svega. Ali, osećam se dobro. Jako dobro. Posle prvog sam se osećala dobro. I dođem na drugi, i čujem jednu cicu koja kaže da se oseća dobro, ali ona je išla na balet. Ja nikada nisam išla na balet. Mislila sam da je to najobičnije mučenje na koje navuku male devojčice koje samo hoće da nose bele našušurene suknjice. I onda to tako krene, next thing you know, devojčice su pretvorene u mazohistkinje koje naginju poremećajima ishrane i kojima je krvarenje nožnih prstiju normalna stvar. I sve to da bi bile, jebemliga, lepe? Ples na vrhovima prstiju? Idi. To me podseća na male Kineskinje, one sa povijenim malim stopalima. Na Pepeljugu i odsečene prste sestara. To fit the slipper. Na korsete od riblje kosti, nesvestice i "Portret jedne dame" Jane Campion. Na operacije vađenja rebara da bi se imao struk. Dita Von Manson. ...mogla bi ovako do sutra. Pakovanje ženstvenosti u idealne oblike. Ali ima nešto u tom baletu, ipak. Dobre vežbe. Jozef Pilates je krenuo od njih i postao baja. Moje ambicije su malo manje. Ja samo hoću da izgledam ko uskličnik, a ne ko upitnik. I da leđa prestanu da me bole. I da imam zamamne gluteuse maximuse, koji su se sada taman adaptirali stolici u ofisu. Ko ruka rukavici! Oba, iako me obično jako mrzi da 'sve to uradim ponovo, ali sa drugom nogom'. I tako to...da budem, jebemliga, lepa? Da se osećam dobro, pre svega. |
|
JA POSTAJEM ŽENA! Nemojte se plašiti, uopšte nije strašno postati žena. I ne osećam se loše, naprotiv. Poput gusenice u čauri provedoh vreme u tami - sanjajući o krilima i svetu napolju. I juče začačkah čauru i proturih antenu u spoljni svet. Tamo je bila antena jedne druge bivše gusenice. Razmenismo jedan slabi moždani signal i dogovorismo se da nam je prva misija na ovom svetu ista. Da uhvatimo poslednje trzaje zimskih rasprodaja. O, radosti! Banka. Kartice. Vežbati vađenje kartice damski. Iz zgloba, lakše od treptaja. Vežbale smo i mentalnu manipulaciju napižđenih prodavačica, veteranki koje više ništa ne može da zbuni. Čak ni nas dve oblepljene etiketama gomile stvari koje smo navukle na sebe usred radnje. Da čekamo kabinu? Mi imamo posla, bre! A izbor sjajan. Očerupani rafovi. Žute, ljubičaste i zelene pantalone. 2 para narandžastih, ne znam zašto nisam kupila jedne. Ne jedu leba. Ne zauzimaju mesta, što ne bih mogla reći za drag queen bundicu oko koje sam se motala. Ali ne ide mi uz patike. 3 sata napornog rada kasnije, obišle smo krug od par stotina metara, zbirno kupile 4 artikla, i osećale se krajnje iscrpljeno. Zalutale i u Maxi Maru. Za naše 2 plate bismo mogle da kupimo nešto, ali ništa nam se nije baš, baš svidelo. Pa smo otišle na pivo. Dogovorile se da u subotu nastavimo sesiju. Nek ide život. Nije lako biti žena. Na previše detalja treba obratiti pažnju. Vežbati treba to. Mislila sam da je to to do subote, ali ne možeš kontrolisati promenu...Postajati žena je isto kao postajati vampir ili vukodlak. Telo i psiha moraju da se priviknu, a dok se to ne desi, ne možeš da se kontrolišeš. Baš sasvim. Danas sam se, potpuno neočekivano, zaljubila u jedan kaputić. Sa leptirima. Ima crni i boje peska. Dužina - do pola butkica, svinjskih. Ukrojen u struku, fensi, fensi...sa raznobojnim leptirima izvezenim svuda po sebi. Kada sam ga obukla i izvela gimnastičku probu - digni ruku kao da si u prevozu, digni nogu kao u ministriju fani voka, jump around kao da si na ulici, Zoolander look...i dalje je stajao savršeno. A iz ogledala me gledao srećan Organizam. Široki, široki kez. Žena je progovorila u meni - Jebote, ti razmišljaš da kupiš kaput sa leptirima...pa nisi više u zabavištu, alo... Praktična žena je progovorila takođe - Ali to joj se slaže sa većinom odeće...mislim, ti leptiri su svih boja koje postoje. Vidi, ide joj čak i uz patike, a ništa joj se ne slaže uz te patike. Neka treća, racionalna žena se uključila sa opaskom da će leptiri i tako izaći iz mode. Ako su ikad i ušli, što sumnja. Ja sam se i dalje kezila, pa šta? Ovi leptiri su do jaja! Baš sam nekako LEPA sama sebi u tom leptirovlju. Srećna livada. Leptir-park. Lep leptir. Leptirica! Još samo da se dogovorimo oko finansijskih detalja. Prodavačica je progovorila, ali to jeste na sniženju! Bilo je ______(previše), a sada je_____ (previše). Šu, leptiri, svaki od vas je precenjen. Nas 4 žene smo se odljubile od kaputića momentalno. Biće bolje u subotu. Ali ako me slučajno vidite u nekom leptir kaputiću, nemojte se zbuniti. Žena je varljiva. Aftermisao, nije strašno postati, strašno je ostati žena. |
|
Upozorenje: Muziku zamišljate sami. Na sopstvenu odgovornost. Ent, hotelska soba sa razbacanom odećom, na stolu plastične čaše i prazne flaše. Privremeni devojački brlog. Saška (leži na krevetu, lista neki magazin, podiže pogled prema vratima od balkona): O, fala k...., kiša je stala, valjda je dosta što je tri dana pala! Milica (nosi peškir, prolazi pored nje u kupatilo) Odo da se tuš-nem! Šta da obu-čem? Gde ćemo i-ći? Gde su mla-di-ći? Urlik sa balkona: Saška, daj pljugu i dođi da se jebemoooo! Saška (dolazi do balkona, stoji u dovratku): Šta se dereš, draga Kate, na balkonu brojiš sate! Uđ' unutra, oćeš piće? Aj da smislimo hajku na mladiće! Kate (sedi u plastičnoj stolici, mesečari gledajući u starke) Imala sam čudan trip, il je bio težak san, pričala sam sa matorom ja, jedan na jedan! Saška: Milice, o, Milice, ima-mo si-ta-ci-ju! Milica (ima peškir na glavi, munje joj sevaju iz zelenih očiju): Ko je to potrošio svu toplu vodu?! U ovoj sobi je to ušlo u modu! Saška: Ali, Milice, o, Milice, ima-mo si-ta-uci-ju! Milica: Šta je Kate, meni sve možeš reći? Kate: Ma mogu reći, hoće mi se leći... Milica i Saška, zajedno (zapanjeno): Leći sada, a večera, a do grada?! O, nećeš, cico, zabava je sada, nema spavaš dok si mlada! Mladići ispod balkona: Alo, devojke! Koji vam je broj sobe? Kate:..Rekla sam sebi sama... Saška i Milica gledaju preko ograde: Ako vam kažemo, možda vas slažemo... Kate:...ko što pričam vama... Saška, Milici: Onaj crni ne izgleda loše, uopšte... Kate:...samo se opusti... Milica: Mhm, onaj plavi je moj broj... Kate (gleda u nebo, penje se na ogradu, snažno i optimistično):...nestali su oblaci gusti! Saška i Milica (obraćaju pažnju, uplašeno): Alo, alo, stani, budalo! Razredniče, o, razredniče, ima-mo si-tu-eci-ju! Razrednik (srednjih godina, ulazi na balkon sa brkovima, osmehom i gitarom) Ništa što malo pesme ne može da izleči! Zdreng, zdreng, Nekad sam letio... Dve dugokose devojke iz razreda ulaze na balkon: Život je mooooreeeee.... Druga tercira, aaaaaaaaaaaaaa...... Razrednik (nasmešen) Cvuuuuniiiii veeeeptivuuuuuuu, veeeeti kvooz nooooć.... Saška i Milica, zagrljene, Uzmiiiii, sve što ti život pružaaaaaa.... Muški hor ispod balkona obrađuje: ...bez milosti me kuuuuuuurva nasukala na sprud.... Ostale devojke iz razreda izlaze na balkon i pridružuju se opštem pevanju. Danas si cveeeet...leti kroz nooooć...možda će...leptiru....žeeeenaaaa... Kate puzi kroz mnoge noge, uvlači se u sobu. Šćućuri se u krevetu, pokriva se ćebetom preko glave. Ćebe tiho peva: Sad je vreme da se spava, puna mi je pesme glava... Vreme će pokazati, sve će na svoje da dođe... Probudite me kad ova jbna ekskurzija prođe... Ispod kreveta izviruje Bajagina glava i gitara: S druge strane...sa druge strane jastuka! ----Zavesa---- Eto ti mjuzikl, ludo jedna. |
|
Thou shall not work. Ustati 'se' oko 10. Piti kafu/pisati blog. Slušati Zdob si zdub. Kupati se u peni. Asemblirati antifriz delove odeće i sklopiti ih u okougodnu kombinaciju. Prošetati (brzo) do kinesko-srpskog restorana 'Li'. Pod budnim Maovim okom, jesti Svinju u Sedam Začina U Soja Sosu sa Salatom Sa Povrćem U Susamu, podeliti buteljku regular "Vranca". Voditi prijatan razgovor sa osobom sa kojom živiš, ali si zaboravio kako izgleda, jer je viđaš samo u prolazu. Chopstikovati ozbiljno prvu polovinu jela, preći na viljušku u drugoj polovini, tj. odati počast i jednim i drugim precima. Dogovoriti se za posetu japanskom restoranu sledeće nedelje. Vratiti se (još brže) kući. Usput ostaviti wishlistu glupači u video-klubu. Ušuškati se u ćebiće i prespavati predveče. Naći se sa drugarima koje davno nisi videla. Obradovati im se. Sačekati one koji su otišli na Tuxedomoon, obradovati se i njima. Pričati. Obradovati se zanimljivoj temi jednog doktorata (Grinavej motivi), kućevnoj situaciji sa 2 psa koja ne smeju biti ostavljena sama, skoro dogovorenom AFŽ mitingu sledeći vikend. Odazvati se na povik 'lepa!' od nepoznatog dečka, kretenoidno se cerekati na svoje odazivanje. Vratiti se kući. Gledati Šeron Tejt jednim okom. Zaspati zagrljena. |
|
Nastavak scene na balkonu: Ja (2- blizu 30): I tako to... Ja (1- blizu 19): Čekaj malo...izostavljaš bitne informacije! Oću li se zaljubiti, onako, pravo? Gde ću studirati? Šta? Ja 2: O, zaljubićeš se...za manje od mesec dana, onako pravo. Studiraćeš neko sranje u Beogradu. Videćeš, to ti nije frka. Ja 1: Mesec dana, a? A u koga? Jao, jel..?! Ja 2: Nije. I to će pući za 2 godine. Ja 1 (palim jednu od deset pljuga poređanih na stolu): Bezveze. Ja 2: Ej, baci to govno! Znam da ti je super trip i da ti svi dovlače pljuge jer si smešna kad pušiš, al nije to za tebe... Ja 1 (pušim i dalje): A Milica? A Saška? Hoće i one biti sa mnom u Beogradu? Ja 2: Milica neće. Saška hoće, 2 godine. Pa će da se odseli daleko. Ja 1: Gde?! Ja 2: U Indiju. Ja 1: Jebote! Ja 2: Da. I uzimaj vitamine. I ne veruj ljudima. Ja 1: A jel nosiš odelca i aktovku na posao? Ja 2: Ne, oblačim se isto kao ti. Ja 1: Bezveze. Pa šta si to radila 10 godina?! Ja 2: Živela. Učila. Zajebavala se. Ja 1: Tako sam i mislila. Pa ipak si ti ja! Ja 2 (uzimam cigare sa stola): Sve će biti u redu, samo se opusti. Poručila ti Feisty da se snađeš za neki seks večeras... Ja 1: Ko je Feisty?! Koga da startujem, razrednika?! Ovo je ženski razred...a oni studenti mašinstva što opsedaju hotel su pijani... Ja 2: Znam, ali samo prenosim poruku. Aj ćao. Ja 1: Čekaj! Jesi srećna? Ja 2: Mislim da jesam. Ja 1 (sama na beloj plastici, gledam u bele starke na kraju nogu ispruženih na zid belog balkona, vičem ka sobi): Saška, daj pljugu i dođi da se jebemoooooo!!!!! |
 Jednom nogom sam u 30-tima. Vreme se blesavo ponaša, čas se razmazuje - čas zbrzava - neki meseci prođu nestvarno brzo. Dani ponekad jako slepljeni. Misao vodilja ovog posta je pitanje postavljeno samoj sebi juče - ‘Bil’ se ti vratila u dvadesete, pošto su skoro prošle, a to jeste neka normalna vremenska odrednica mladosti, mogućnosti, bezbrižnosti i relativnog zdravlja!’ Odgovor, fala lepo, al ne bih. Eventualno bi se vratila na matursku ekskurziju da sebi izbijem prvu pravu cigaru iz usta koja je počela neverending lanac zavisnosti. I ako bih uspela da dođem na taj letnji morski balkon 1995, rekla bih sebi, zblanutoj: - Budalo, baci cigaru i pamti ovo. Sve će biti u redu u sledećih deset godina. Završićeš faks. Imaćeš dečke i poslove. E, sad, nemoj da se petljaš sa...piši imena, spisak je malo duži! Al inače, ne bih. Drago mi je što je prošlo. Bila sam takav mali kučak, ko oni bebi zlatni seteri iz reklama za WC papir. Naivna. Sada sam oprezna, samo na momente blesava kučka kojoj nije bedak što su dvadesete prošle. Eh, da mi je ova pamet onda... Dobro je što mi nije bila. Ništa stvarno zabavno ne bih uradila. |