Dođu tako nekad neki periodi kada vam ništa ne ide od ruke. Gluplji ste nego obično, grublji nego što ste ikada pomislili da možete da budete. Navuku se neki oblaci i sipi siva kišica. Kao ovih dana. Stalno.
Kako je bilo na Uskrsu?
U subotu me je boleo stomak od hrane, a duša od neke opšte patnje koju sam čitala na licima i naslućivala u razgovorima. Bila tiha.
Na Uskrs sam se ZA DORUČAK napila od 3 vrste crnog vina i prespavala tako neke obične happeninge kao što je porodični ručak, itd. Bila glasnija (pre spavanja).
Onda me je bolela glava, pa sam se lečila crnim vinom i dobrim ljudima.
Dobre stvari za Uskrs: Hrana, pivo u Rogu, vino i fotke na zidu u Majou, deca u familiji (E, I, i A, koji svira 3,5 instrumenta (bubnjeve sam skoro naučio!!!) i piše sv. Nikoli pisma (sv. Nikola, donesi mi LEGO...), brat vozač (to je bilo dobro preticanje, ma šta ostali kenjali), snajka roze kose i nepokolebljivih stavova, MAMA!, tatini hortikulturni i marketinški planovi, sunčana Subotica, vetrovit Palić, 2 psa, 2 poziva u inostranstvo (Pada sneg u Švajcarskoj i Shalom, Izrael), nova moda da se farbana jaja dele u kafićima, brat iz teretane, polivanje nečije 90-godišnje nane u 8 ujutro na Vodeni Ponedeljak, saveti kojih se ne pridržavam, drug direktor/savest/svitac Čamac, blog Tanja, strpljivi Pauk.
Loše stvari za Uskrs: Moje mentalne oluje. Ja. I konj. Nije ni krenuo na trci u nedelju, jer je bio nervozan.
Preporuka: Armani i Organizam se šalju na radnu terapiju. Njega u Organizmovu firmu, da nauči da podnosi stres konkurencije, nju na trčanje, da nauči da se raduje što može da trči.
Do sledećeg Uskrsa će sve biti kako treba...
Post je objavljen 18.04.2006. u 18:19 sati.