| < | travanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
| adopt your own virtual pet! |
|
Vreme merim i pamtim po postovima. Juče sam ponovo slavila petak. Da demistifikujem tu prostu činjenicu, opisaću vam pravim rečima kako to izgleda. Došla kući sa posla, presvukla se u topliju odeću. Pada kiša. One patike za aerobik postaju vrlo outdoor oprema. Udobne su za na prestonički asfalt. Jedini problem je što mi se stalno skakuće. 1. Petkom se jede napolju - u nekoj kafani ili restoranu Prvo, šta je kafana? Jedna smela teorija kaže - Kafana je domaći restoran. True, but... Sličnosti između restorana i kafane - oba su mesta gde možeš da piješ i jedeš. Razlike između restorana i kafane - u kafani možeš samo da piješ, ne moraš da jedeš. Kafane imaju neki šmek i redovne goste. Restorani pretenduju na drugu sortu gostiju i skuplji su. Glasam za kafane. Al, kafane ubijaju, zar ne? Tranzicija...glomazna ugostiteljska preduzeća se prodaju, kafanama se menja namena... Tako je "Pod lipom" postao "Pizza Hut". Tako je "Zora" postala "El Dorado". "Komunalac" postao "neka prodavnica odeće". "Marš na Drinu" (gde ste mogli da pojedete "Artiljerijski plotun za dvoje"), "Suvobor" i "Mali Pariz" su zatvoreni. Izvode se neki radovi, a mi grickamo nokte u strepnji i čekamo da vidimo u šta će ih pretvoriti. To su kafane u koje sam REDOVNO išla. "Užička kremna" je prošla kroz promenu. Posle izvođenja radova i strepnje, progledala kroz mlečna stakla i kitnjasta slova kao restoran "Svetica". Već ime je bilo...ufff. Al juče smo je čekirali. Od starog enterijera, kog su krasile naivne slike konja i seljaka, ostala 2 prava, drvena jarma za volove koji nadrealno vise sa podignutog plafona. Nebesko plava farba i jarmovi - ne može se poreći neka simbolika. Inače, sve isto, čak i 'dovoljno kaubojska da raspale maštu' vratanca prema šanku i toiletteu. Ali, znate šta čini kafanu kafanom, sem ambijenta i klope? Ljudi. Kombinacija lokalnih sunđera, putnika namernika i konobara, koji moraju biti zvezde, MC-ji, zajebanti. Toga tamo nema. "Svetica" je položila test što se klope tiče, i dobiće nas ponovo kao goste. Meso, salata i pomfrit su bili sveži i ukusni. Zavirila sam u kuhinju, da čestitam roštilj majstoru, i zatekla gospođu srednjih godina, sa cvikerima na pola nosa. Majčinski tip, blagi osmeh. Kućevno, drago. 2. Posle hrane, idemo da pijemo Prvo kupimo drugare u 'sorry, we're closed' knjižari u Domu Omladine. Drugari imaju flašu burbona "Ten High", Coca Colu i ideju da nas 4 to popijemo pre odlaska u majku svih kafana - fenixovani "Manjež". Dajemo sve od sebe, al 2 dcl ostaje, pa ga miksamo sa Coca Colom i krećemo. Lagana šetnja, a teške misli - šta piti posle piva i burbona, a da ne pravim scene? 3. His Majesty, Manjež Manjež je jedna od retkih kafana koja je prošla kroz transformaciju i postala bolja. I stalno je puna. Juče je bila prepuna. Preko 100 duša je pilo i smejalo se naglas. Prosek godina gostiju, manje od 30. Kvarili ga mi, i 2 bake, redovne posetiteljice. Petkom uveče, dve senior gracije dođu da večeraju. Redovno jedu orasnice za desert i piju kafu. U Manježu zatičemo poznate ljude. Bivši kolega. Cmok-cmok. 'Baš je kul mesto, ha? Mi smo počeli da se okupljamo ovde svaki petak!' Šta da ti kažem...tetki ide staž u ovoj kafani. Koliko sam samo rođendana i običnih dana proslavila tu, koliko se uspešnih aerobik sesija zalilo pivom? Koliko godišnjih doba dočekala/ispratila u društvu ljudi koji mi znače? Ova ogledala na zidovima me znaju iz mnogih priča... 'Da, kul mesto' Za drugim stolom, prijatelj sa ženom. Cmok-cmok-drago mi je. Spajanje stolova. Pijem crno vino. Sada nas ima 6 za stolom. Pijemo. Pričamo. Odavno ne videh ove momke, krnji sastav društva. Upoređujemo alibije...puno se radi. Ubrzo pravimo svinjac na stolu. Prvo Coca cola, onda cvetaju cinober cvetovi od Kratošije, brzo blede u pravu prolećnu zumbul boju. Vrhunac je otisak patike drugara kojeg je mrzelo da se provlači. 'Nijedan Ariel to neće oprati'. Konobar se smeje i odmahuje rukom. Zna nas. Smejemo se. Dobro je. Među prijateljima sam. Prevrćem po glavi neke situacije od prošle nedelje...pada mi na pamet...pre tačno godinu dana sam bila na jednoj žurci i pila sam džin-tonik. Kako znam? Sledeće jutro sam počela da pišem ovaj blog. Zato se sećam. Pa, da nazdravimo proletelom vremenu... |