Poslednji dan na starom poslu.
A pre toga upoznala blogera Srcky-ja. Majstor.
A u skladu sa nazivom posta, dolazi i prvi paj.
I šta da vam kažem. Fetusi, kolko sam izveštena, rastu, ljudi se zaljubljuju, kvantna fizika pokušava da dokaže naopako, al sve se vidi.
Svi smo mi sazdani od nesigurnih kombinacija.
Saburo Sakai je moj idol.
Ima jedan simpa igrač u japanskoj fudbalskoj reprezentaciji, zove se Akira (mesec + svetlost).
Najbolja pesma dana je "Fairytale of New York".
Radila sam 7,5 meseci.
I avanzovala.
Par dobrih duša koje su me dotakle usput, ne bih posebno spominjala.
Računam na njih u budućnosti.
Duše su mi uvek delovale meduzasto. U smislu talasno-čestične prirode.
Kad ste sa prijateljima, kao da se Bog smeši na vas.
Iako ne verujem baš u Boga.
Ali ovo je previše puno priče.
Pričamo priču i pijemo pivo, mi pričalice.
Bedna piskarala.
Post je objavljen 29.04.2006. u 00:19 sati.