ONYXblog

Eeee, taj "Milijunaš"! Kaj sve nebudu smislili? Jeleni lopatari... Danas... danas vam je bio dan, od jutra do većeri, vjerovali vi meni ili ne. Eto, probudio se ja danas u cik zore (u 11 za sve neupućene), pijem kavu i čujem ja skuter kak staje pred mojom kućom. Znam ja već tko je, imam ja 6. osjetilo za to (kad dolazi svaki faking dan!) i za 13,245 sekundi (mjereno na mom biološkom satu) legne frend na zvono. I ja to doslovno mislim legne. On se fino naslovi na prekidač da sve plastika krcka i ne miče se dok ja ne otprem vrata. Pokušavam se ja zderat da uđe ali kurac on čuje od zvona (imam ono iritantno drrring znovo, ko da netko pneumatskim čekičem buši poklopac od vodovoda). Uleti on nutra sa nekakvom kutijom i, prije nego sam se ja snašel, zvadi on van Nintendo. Zapravo je to čudovište koje se i dan danas more kupit na "placu" tu u Križevcima za kojih 100 kn ali majke mi, identična kopija 8-bitnog Nintenda (onog prije Super nintenda). Čak tip ima i joypad i igrice sa pravog Nintenda i sve šljaka. Veli on meni kao idemo mi to zaštekat bumo igrali bla, bla... A ja nebi! Ja sam vam inače veliki "retromanijak" kaj se kompjutera tiče. Što starije to bolje. Jebiga, meni je to fascinantno (isto kak bu meni moj sin jednog dana rekel: "64-bitni proc? Vauuuu, otkud ti ta starudija?"). Prva točka dnevnog reda: ukopčat Nin... ovaj, First konzolu u struju. Zvuči jednostavno? Da bar! Idiot koji je slagal adapter nije se sjetil da ljudi možda imaju utikače a ne dve rupe u zidu gde se uštekavaju el. strojevi i uređaji (pozdrav profesoru Brđanu, ovaj Grđanu i Bodoru!). Dakle, probate uštekat adapter a ona dva kurca kaj vire ni ne dojdu do pič..., ovaj rupa u koje bi ih trebalo zaštekat. Ništ, nađem ja neki radio koji sam naslijedil od ćukunbabe, odrežem fino kabel, omotam oko priključnica na adapteru, izolirke preko i viola... ne radi. Ma koji kurac, počnem ja odmotavat izolirku i velim frendu da iskopča to sranje iz struje. A on, veliki električar veli: "Pa primi samo za jedu žicu nebu ti ništ." Prije nego sam mu ja uspel objasnit par stvari o naponu od 220V skoči iskra iz odrezanog kabela meni preko prsta i na adapter. Ja tresem glavom, cuclam prst, a frend se smije! Ma sad ćeš se ti smijat kad ti zaokrenem glavu za 1080 stupnjeva (1080/360=3, dakle tri puna kruga)! I ništ, proradilo to, gađali smo one vražje patke s pištoljem i smijali se jedan drugom kak neznamo gađat. E kad smo kod te igrice, sjetil sam se izjave jednog bisera kad sam na takvim igricama pokrenul "F1 RACE" (utrke s formulama) a on me pital gde sam to našel. Ja mu velim ime a on izjavi: "A ja sam mislil da su to one race kaj se gađaju s pištoljem!!!"

Ništ, kompjuter mi je cijeli dan bil okupiran, napokon sam ga se ja dočepal idem se malo igrat. Idite i vi ako imate kaj. Ako ne prodajem ja Nintendo, u dobrom stanju, elektrošok funkcija... Cijena? Sitnica...

E da, to su ti dani u mjesecu. U mojem slučaju, čak i u godini. Danas je, za promjenu, sve išlo ko po špagi! Prvo; napokon sam se pošteno naspaval. Nitko me nije probudil prerano, baš mi je bilo super. Onda sam otišel zubaru. Sad se lovite za glave i pitate kaj je tu dobro. Čekajte, čekajte. Dakle došel sam zubaru tj. zubarki (zubar, ženski rod, dativ u jednini). E sad trebo ja popravit neki zub. Ona lijepo pripremi brusilicu i stavi si onu jebenu plastiku za zaštitu face. E sad da razjesnimo: ja se ne bojim zubara. Ali majke mi, kad je stavila tu masketinu izgledala je ko da se sprema upalit flaksericu od 125ccm s flaksom promjera 20mm (to vam odreže nogu i još napravi mjeveno meso) usro sam se živ. No dobro, nije boljelo (jako) i kad je bila gotova veli ona meni da dojdem za 6 mjeseci na kontrolu! Znaći nemam više niti jedan pokvareni zub! Yippie!!! Dođem ja doma i zove mene frend da sad on dojde s motorom po mene da mi nekakvu pilu pokaže. Mislim si, kaj buš sad zmislil. I otpelja on mene do kleti od drugog frenda, dobro više znanca s kojim putujem u vlaku do škole. A kad tam njegov automatik. Nagovore oni mene na test drive i ja se skoro ubijem. E sad, da biste shvatili kako se to dogodilo moram vam objasniti neke tehničke pojedinosti: gas je čudo moderne tehnoliogije. Kao što vjerojatno znate gas inaće radi po principu: ručica stoji u položaju pri kojem nema gasa, vi ju okrečete prema sebi i tak dodajete gas, a kad ju pustite ona se fino vrati u početni položaj. E sad zamislite ovaj sistem: da biste stajali ručica mora biti u sredini, kad je vrtite prema sebi onda poteže, a kad je vrtite od sebe onda poteže još jače! I sad ja krenem po prilazu, hoću stati prije ceste (da me, jelte ne pobere auto), pustim ručicu kad motor i dalje ide! Kak mi je desna noga bila na zemlji nisam mogel stisnut zadnju nago samo prvu kočnicu! Mislim da vam je jasno kakav je efekt kad zablokirate prednji kotač a zadni se još uvjek okreće. A mene ljudi gledaju i smiju se. Poslo sam ga u tri krasna i ostavil ga na miru čim sam ga ukrotil (hvala bogu kaj sam zaboravil pustit gorivo pa je uskoro krepo od nedostatka istog). Tip čiji je automatik me je zapravo trebal da mu prodam neku knjigu za školu. Ja mu dal knjigu on meni novce i dio za moju pilu koji mi fali. Za novce odma natankal goriva, zašarafil taj dio, i, vjerovali ili ne, (tuš molim) PILA RADI! Nemrem vam opisat kak sam sretan! Vozil sam se, doma ga dopeljal, ludnica! Koji ću sad kuriozitet biti! Tip od 17 godina kojemu nitko ne vjeruje da ima vozačku za motocikl do 125ccm na Tomosu 14-ici iz 1975! Samo da još papire sredim, na registraciju i pičiii! Ništ ljudi, ovaj post je već predug, idem igrat GTA: San Andreas. Budite mi pozdravljeni.

E, malo za promjenu, danas nije bilo nikakvih izleta, izjava, izlazaka ni ničega na iz-. Cijeli dan sam bil doma, izležaval se,frend mi je donesel GTA: San Andreas pa sam se igral na kompu... I sad but rekli: "Kaj mene za to briga? Daj nekaj da se smijem!". E pa, dragi čitatelji, ni danas nećete biti razočarani. Onyx vam ponosno predstavlja zbirku bisera koje su izvalili prijatelji, profesori i ine individue.

BISER 1.

Sudjeluju: Igor (blogerskoj zajednici poznat kao Highway Star ali to je predugo za stalno pisat)
Fixy (pravim imenom Danijel, ali to je, jelte, predugo)

Igor i Fixi uletavaju u zahod u Cinestaru, a Fixy zbunjeno traži prekidač za svjetlo

Fixi: Di se to pali?
Igor: Pa samo ga izvadiš!

BISER 2.

Sudjeluju: Pero (nastavnik iz hrvatskog u osnovnjaku)
Matea (frendica iz razreda)

Početak sata. Još nije zvonilo ali Pero si je nekaj zabrijal i došel ranije. Matea ide prema košu za smeće. I prolazi kraj Pere, razme se.

Pero: Matea kamo ideš? (da, on zbilja tak govori)
Matea: Moram si podšiljit olovku.
Pero: Matea na mjesto!
Matea: Ali nemam s čim pisat...
Pero: Matea na mjesto!
Matea: Ali, nastavniče, pukla mi je špica...
Pero: Matea, ne izazivaj budalu!

BISER 3.

Sudjeluju: Pero (opet)
Ja
Srbljinović (on zapravo nije u dijalogu ali je bitan. Frik je prvo sjedil u zadnjoj klupi i stalno brbljal. Onda Pero mene premjesti iza da si ovaj može sjest u prvu klupu gdje sam ja sjedil. 2 dana je sjedil naprijed i onda se vratil iza. 3 dana nakon kaj se ovaj sam premjestil iza Pero primjeti da ja ne sjedim naprijed)

Usred sata hrvatskog

Pero: Što ti radiš tamo iza?
Ja (zbunjen do daske): Pa, nastavniče, vi ste me premjestili tu već prije tjedan dana da si Srbljinović može sjest naprijed.
Pero: A što on onda radi tu odiza?
Ja: Što ja znam? Valjda se premjestil da može brbljat a da ga vi ne vidite.
Pero: Evo tebi jedan! (da, da, mislil je na mene)

Eto, dosta vam je. moram ostale sačuvat za drugi put kad nebum imal kaj pisat...

Evo mene nazad. Vratil sam se s mora ali mi se ne pišu romani. Ukratko bilo je ludo i nezaboravno. Osobito zato kaj sam svaki dan po 2 sata prefarbaval crne željezne štange u bijelo. U prijevodu, 50 put s kistom po istih 2 cm kvadratna! Ostatak je bil dobar. Veslali smo u čamcu ( u prijevodu drugi su veslali, ja sam se vozil ;) ) preko zaljeva na kavu s mlijekom za 7kn ( tam gde smo bili zaračuna ti 15 i još dobiš proljev gratis! ). I tak to. U nedjelju sam bil na moto utrkama tu kod nas, u Križevcima. Svi čekali one zveri od 1000ccm, a meni su najjebeniji bili oni oldtimeri i stare APN-ke. Kad vidiš mašinu staru 50 godina kak mrči ko zver a ide 30 km/h... Ahhh...

Danas je opet bilo nezaboravno. Moj stari je pred dve godine imal velki biznis pothvat: 4 plastenika od po 25m dužine, za šalatu. I vugorke. I slične pizdarije. I onda je to sastavljal znate već tko. I onda iste zime napada po 2m snijega na svaki plastenik. A stari, normalno, stavil u plastenike plastične cijevi (željezo skupo, jebiga). Jeste kad probali nahitat 50kg snijega na svijenu plastičnu cijev od 9m? Ni nemojte! Pukla bu, "tega vam ja garanteram" (valjda ste gledali "Rade u bunaru by Željko Pervan)! I tak sam ja prošle godine to rastavljal i vukel 50m dalje. I sad stari našel nekog ko bu tu silnu plastiku kupil pa ja to moram odvući još 50m dalje. 200 cijevi. Po 10-ak kila svaka. You get the picture. To radim jedino zato kaj je stari obečal udio od zarade pa se nadam da bum nakupil dost para da sredim svoju "ljutu pilu" od 14-ice.

I sad nek mi se Highway Star žali da mora prat suđe...

...al tužan sam, i nesretan, jer je rekla moja mala da ću ići sam... Ispričavam se, nešto mi se danas ta pjesma vrti po glavi. Daklem ja za par sati odoh na more. Nema postova do subote, a onda vas vjerojatno očekuje cijeli "Rat i mir" o mojim doživljajima. Preporučam da ne pijete ništa cijelu subotu jer sam siguran da će biti stvari od kojih bi vam mogao popustiti mjehur. Anyway svi vi koji ste na moru kupajte se, vi koji niste pržite se (he, he, he ];D ), po mogućnosti nemojte raditi gluposti ni na netu ni u stvarnosti i... to je otprilike to.

Zbogom
sive luke i oblaci
dižem sidro i odlazim
al tužan sam
i nesretan
jer je rekla moja mala
da ću ići sam...

Sutra idem na more! I to ne sa starcima nego sa frendom. Ajde, istina, budu njegovi starci, ali bar nisu moji! Al skupo sam ja to more platil. Jučer mučenje s kosilicom, a danas potpuno pranje (pod potpuno mislim i nutra i vani, i poliranje i glancanje... fala bogu kaj još nije donesel vosak!) dva auta. I to zato kaj je jedan imal mrlju, ma kaj mrlju, točkicu, na desnim prednjim vratima ISPOD kvake tak da se ne vidi sve dok ne otvaraš vrata, a drugi je imal zmazane felge! HELLO! FELGE! Pa kaj mislite kak su se zmazale? Pa od vožnje! A kam mi sutra idemo? NA VOŽNJU! Ajde da smo mi oprali felge, ali ne, treba cijeli auto! Kao, ono, možda netko primjeti da su felge čišće od auta. I usput se bu nagledal unutra da vidi jel možda ima 2 zrnca prašine na volanu. Mislim picajzle.... Inače sad me upravo on zval da mi veli da moj motor radi. Krasno. Bude radil sve dok ja ne dojdem. Jer budu sad majmuni potrošili gorivo koje sam ja kupil. Ma prekrašno!

Inače, sigurno nikom nije jasno kakve veze Bill Gates ima sa svim ovim. E pa njegov genijalan proizvod, šire poznat kao Windows, mi je jučer odjebo cijeli folder sa pornjavom! Ono, surfam ja lagano, skidam filmiće (man, I LOVE ADSL!) i sve lagano na desktop jer sam bil prelijen stisnut BROWSE pri skidanju. E sad, kad imate kompjutor koji osim vas koriste i šestogodišnja sestra, stari i stara nije baš pametno ostavljat pornjavu na desktopu. Nema problema, ja lagano cut, paste u folder s pornjavom (skrivenom na neimenovanom disku u folderima kriptičnih imena), čekam, kad usred procesa error: sruši se windows explorer! Mislim ja, ajd dobro, jebeš ti 3 filmića po 10MB, bum preživel. Kurac, probam ja otprt folder da vidim jer bar nekaj preživelo i opet se sruši windows explorer. I tak 10 put. Ma jebo ja tog Billa Gatesa u šiplju glavu, zadavit ću ga, majke mi. I eto, čekam ja sad highwaystar-a da skomentira i reče kak je naredba za brisanje u DOS-u. Ajd zdravi bili, živili i ako tko ima Billovu adresu, nek se javi...

Evo taman sam se vratio doma. A gde sam bil? Pomagal sam frendu pokosit travu u voćnjaku. Veli on meni: "Ma za vuru vremena smo gotovi!". Mislim si, ajd, je malo dugo, ali jebi ga trebo bi ić ipak me čovjek u ponedjeljak sa sobom vodi na more u njegovu vikendicu. E sad, svatko tko je pod "voćnjak zamislil ravnicu sa 20 jabuka u 3 ravna reda, zajebo se. To je fakin prašuma, drvo na drvetu, a, fala bogu, ravno je ko Velebit (Velebit je planina za one koji neznaju)! Sa nama su bili još i Nikola, Zoranov buraz (Zoran je frik čiji je voćnjak) i Goran. Ako ih poznate, jadna vam majka! Sve frik do frika!Čim smo došli Nikola zvadi nekakvu lopticu i baci ju Goranu. Gogo se ko malo dijete zaleti za lopticom, al, normalno, u rikverc. I prigazi ravno u kutiju sa pepelom koju je Zoranov stari dofural da posipa pod voćke (neko sranje protiv bolesti, kaj ja znam). Majstor si je ekspresno pofarbal u sivo i prosipal bar 2 trećine pepela po travi. Valjal sam se od smjeha. Zato sad i stara pizdi da kaj sam od hlaća napravil. Odma poslije toga Zoran meni da dvije kosilice na izbor, obadve ko traktor. Prva je traktor zbog dimenzija (barem pol metra sa metar), a druga zbog mase i zvuka. Majke mi, ima isti zvuk ko Dajc star 30 godina kojem je netko svaki dan nabijal sa čekičem po mašini. You get the picture. Uzmem ja onu veću (ta je bar nova). Pošteno sam se ja s njom namučil, al ne ko Zoran jer on je samo pet minuta kosil na 4 kotača budući da je prednji desni opal čim je prešel preko prvog krtičnjaka. Goran se za to vrijeme boril sa flaksericom. Mi sve lijepo pokosili i čekali da Zoranovi starci nekog kurca zaliju ili kaj već. I dok smo mi tak čekali lovi Goran flašu da bu si popil vode, a kak su mu se ruke tresle ko mutave od dugotrajnog mahanja flaksericom, uspel je prolijati više po majici nego u usta. I tak se mi nabacivali s lopticom i zajebavali, kad naleti susedova kokoš koja se nekud provukla kroz ogradu. E da, nisam napomenul da je voćnjak na selu, bar 15km od Križevaca. Zoran odma uzme loptu i počne se šuljati prema kokoši. Izgledal je ko neandertalac u lovu na mamuta. Kokoš je pogodil, a jadna životinja se usrala živa. Ona gas prema rupi u ogradi, a Zoran, divljak, za njom. I kita, rupa u ogradi taman na mjestu koje nam zaklanja auto. Samo odjedamput vidimo Zorana kak dolazi po sjekiru i vraća se prema kokoši. Mi si mislimo da je puko i odemo pogledati kaj se događa. Kad tam vidimo Zorana kak sa metar dugačkom sekirom maše jadnoj životinji pred očima i psuje joj. Već sam htel zvati informacije i tražit broj od Vrapća. Ustvari se kokoši zapetljalo krilo za živicu pa ju je ovaj oslobađal. Goran je oslobođenu kokoš odlučil bacit preko živice. I normalno, našo ju je bacit taman preko čempresa 3m visokog a ostatak živice je valjda bila duplo niža. Da ste samo čuli zvukove: koooooooooooook, flaf, flap, flap, flap, fljop!

Ma bilo je toga još ali ne piše mi se "Zločin i kazna". Ajd živili vi meni i nemojte kosit travu ako boga znate.

Eto, nisam mislil danas ništ više pisat, al ovo me raspizdilo totalno! Dakle, zadnjih par dana moji frendovi pokušavaju u vozno stanje dovesti onu 14-icu iz prošlog posta. Ja nisam imal uopče vremena videt kaj su oni napravili (DAMN SCHOOL!). I tak se danas ja navratim do frenda di mašina stoji. Njega nema doma, ali boli mene kurac, motor je moj, ja si lijepo sjednem i hoću ga upalit, kad ono, mašem nogom po zraku i nemrem najti kurblu! Pitam ja njegovog buraza (on je bil doma) di mi je kurbla i saznam da je polovica vražje stvari završila u šahti! Nije za pričat kak (ima veze s budalom u naslovu)... I dobro, odguram ja motor na vrh brijega (fala bogu kaj frend ima dvorište pod koso), stisnem kumplung (ilitiga spojku po književni) i da bum ga lijepo na guranac. Nabijam po mjenjaču, skoro sam si nogu strgal, i jedva ga ubacim u prvu. Ma koji kurac, pa rekli su mi da su složili getribu! Ajde, ko ga jebe, zaguram se ja ko budala, pustim kumplung, motor sam malo strokira i krepa. E sad mi je već bilo dosta! Dođe frend napokon doma, ja mu opsujem sve živo i mrtvo jer mi je prije toga sat vremena preko telefona objašnjaval kak "mali poteže" i "diže na zadnji" a ja ga nemrem ni zapalit! Promrmljo je nekaj o neznanju (preko toga sam prešel) i sjel na motor uvjeren kak bu sad on izvodil egzibicije za publiku. Sat vremena poslije toga zaključil je: "Jebo mu pas majku, pa prije je radil ko zver!" Eto, Dosjei X...

Tako da ispravim navod iz prethodnog posta: ne vozim 14-icu staru 30 godina, popravljam ju, i, kaj je važnije psujem joj sve po spisku!

Evo, mogo bi i ja da napravim blog. Nešto to u modi, a ja uvijek moderan, pratim ja modu (kaže čovjek koji vozi Tomosa 14-icu iz '75.). Kaj da vam pišem? Imam 17 god. (još uvijek), vrag mi nije dao mira pa umjesto da idem u školu u Križevce koja mi je 500 metara od stana ja svaki dan u Koprivnicu 30 km dalje (32 ako računate 2 km do željezničke). Upravo sam zguro 3. razred Elektrotehničke škole. I to vam je u suštini (a jesam sad odjedamput pismen u tri silosa žita) to. Pozdrav!