Evo taman sam se vratio doma. A gde sam bil? Pomagal sam frendu pokosit travu u voćnjaku. Veli on meni: "Ma za vuru vremena smo gotovi!". Mislim si, ajd, je malo dugo, ali jebi ga trebo bi ić ipak me čovjek u ponedjeljak sa sobom vodi na more u njegovu vikendicu. E sad, svatko tko je pod "voćnjak zamislil ravnicu sa 20 jabuka u 3 ravna reda, zajebo se. To je fakin prašuma, drvo na drvetu, a, fala bogu, ravno je ko Velebit (Velebit je planina za one koji neznaju)! Sa nama su bili još i Nikola, Zoranov buraz (Zoran je frik čiji je voćnjak) i Goran. Ako ih poznate, jadna vam majka! Sve frik do frika!Čim smo došli Nikola zvadi nekakvu lopticu i baci ju Goranu. Gogo se ko malo dijete zaleti za lopticom, al, normalno, u rikverc. I prigazi ravno u kutiju sa pepelom koju je Zoranov stari dofural da posipa pod voćke (neko sranje protiv bolesti, kaj ja znam). Majstor si je ekspresno pofarbal u sivo i prosipal bar 2 trećine pepela po travi. Valjal sam se od smjeha. Zato sad i stara pizdi da kaj sam od hlaća napravil. Odma poslije toga Zoran meni da dvije kosilice na izbor, obadve ko traktor. Prva je traktor zbog dimenzija (barem pol metra sa metar), a druga zbog mase i zvuka. Majke mi, ima isti zvuk ko Dajc star 30 godina kojem je netko svaki dan nabijal sa čekičem po mašini. You get the picture. Uzmem ja onu veću (ta je bar nova). Pošteno sam se ja s njom namučil, al ne ko Zoran jer on je samo pet minuta kosil na 4 kotača budući da je prednji desni opal čim je prešel preko prvog krtičnjaka. Goran se za to vrijeme boril sa flaksericom. Mi sve lijepo pokosili i čekali da Zoranovi starci nekog kurca zaliju ili kaj već. I dok smo mi tak čekali lovi Goran flašu da bu si popil vode, a kak su mu se ruke tresle ko mutave od dugotrajnog mahanja flaksericom, uspel je prolijati više po majici nego u usta. I tak se mi nabacivali s lopticom i zajebavali, kad naleti susedova kokoš koja se nekud provukla kroz ogradu. E da, nisam napomenul da je voćnjak na selu, bar 15km od Križevaca. Zoran odma uzme loptu i počne se šuljati prema kokoši. Izgledal je ko neandertalac u lovu na mamuta. Kokoš je pogodil, a jadna životinja se usrala živa. Ona gas prema rupi u ogradi, a Zoran, divljak, za njom. I kita, rupa u ogradi taman na mjestu koje nam zaklanja auto. Samo odjedamput vidimo Zorana kak dolazi po sjekiru i vraća se prema kokoši. Mi si mislimo da je puko i odemo pogledati kaj se događa. Kad tam vidimo Zorana kak sa metar dugačkom sekirom maše jadnoj životinji pred očima i psuje joj. Već sam htel zvati informacije i tražit broj od Vrapća. Ustvari se kokoši zapetljalo krilo za živicu pa ju je ovaj oslobađal. Goran je oslobođenu kokoš odlučil bacit preko živice. I normalno, našo ju je bacit taman preko čempresa 3m visokog a ostatak živice je valjda bila duplo niža. Da ste samo čuli zvukove: koooooooooooook, flaf, flap, flap, flap, fljop!
Ma bilo je toga još ali ne piše mi se "Zločin i kazna". Ajd živili vi meni i nemojte kosit travu ako boga znate.
Post je objavljen 18.06.2005. u 20:10 sati.