ONYXblog

Evo mene nazad. Vratil sam se s mora ali mi se ne pišu romani. Ukratko bilo je ludo i nezaboravno. Osobito zato kaj sam svaki dan po 2 sata prefarbaval crne željezne štange u bijelo. U prijevodu, 50 put s kistom po istih 2 cm kvadratna! Ostatak je bil dobar. Veslali smo u čamcu ( u prijevodu drugi su veslali, ja sam se vozil ;) ) preko zaljeva na kavu s mlijekom za 7kn ( tam gde smo bili zaračuna ti 15 i još dobiš proljev gratis! ). I tak to. U nedjelju sam bil na moto utrkama tu kod nas, u Križevcima. Svi čekali one zveri od 1000ccm, a meni su najjebeniji bili oni oldtimeri i stare APN-ke. Kad vidiš mašinu staru 50 godina kak mrči ko zver a ide 30 km/h... Ahhh...

Danas je opet bilo nezaboravno. Moj stari je pred dve godine imal velki biznis pothvat: 4 plastenika od po 25m dužine, za šalatu. I vugorke. I slične pizdarije. I onda je to sastavljal znate već tko. I onda iste zime napada po 2m snijega na svaki plastenik. A stari, normalno, stavil u plastenike plastične cijevi (željezo skupo, jebiga). Jeste kad probali nahitat 50kg snijega na svijenu plastičnu cijev od 9m? Ni nemojte! Pukla bu, "tega vam ja garanteram" (valjda ste gledali "Rade u bunaru by Željko Pervan)! I tak sam ja prošle godine to rastavljal i vukel 50m dalje. I sad stari našel nekog ko bu tu silnu plastiku kupil pa ja to moram odvući još 50m dalje. 200 cijevi. Po 10-ak kila svaka. You get the picture. To radim jedino zato kaj je stari obečal udio od zarade pa se nadam da bum nakupil dost para da sredim svoju "ljutu pilu" od 14-ice.

I sad nek mi se Highway Star žali da mora prat suđe...