Kad je mozak veseo, onda đuskaju i mravi.....
srijeda, 27.12.2006.
Pogled unazad. Neka zapažanja.
Potvrdilo se par starih pravila, tipa: što si prema nekome bolji, on tebe kamenom......
I dalje me nervira neodgovornost drugih prema drugima (prema sebi je apsolutno dozvoljena, koga briga!) i opušteno kašnjenje bez dobrog razloga. E da, prepričavanje snova me izluđuje.
I dalje živim u ubeđenju da se sve u životu dešava s razlogom i ograničeni broj puta. Uključujući i zaljubljivanje. Uključujući i lepe trenutke. I one koji to nisu. Ma kako sve neograničeno izgledalo.
I dalje se povlačim kada vidim da je nekome svejedno. Šta god da je u pitanju.
I dalje gledam filmove sa zakašnjenjem od par godina. Isto važi i za razumevanje tehnike, tehnologije, i tako toga. Kasnim. Nema veze. Sve dok mogu sebi da se nasmejem, ne izgledam glupo. Mislim... sebi. Drugima- ne znam.
Opuštena sam. Ponekad. To je dobro. I zdravo.
Ima jedna pesma, zapravo sama muzika, koja mi savršeno pristaje. Ide uz mene ovih dana. Koop Island Blues.
Toliko.
E da, mnogo mi je drago što se ova godina konačno završava. Loše sam se osećala. Već sada znam da sledeća počinje uz par bitnih promena. Imam tremu.
nedjelja, 24.12.2006.
If I speak at one constant volume, at one constant pitch, at one constant rhythm, right into your ear, you still won't hear, you still won't hear, you still won't.....
Stojim u haljini boje... pa, grašak zelene, rekla bih
u glavi mi zuji i mešaju se glasovi
gledam, ljudi se usporeno kreću
sve nekako in slow motion
a ne čini mi se
brojim metre do terase
i znam da neću stići do svežeg vazduha ni ako potrčim
samo se pridržavam za sto
od svega lepog i manje lepog
samo jedan neprijatan osećaj.
jači od svega.
Eto, sećanje na tebe.
nedjelja, 17.12.2006.
Jedna pesma i neka prisećanja. Pesma je kriva za sve!
Urla Ivek:
Dokaži se pred sobom,
uradi bilo šta!!!
Muzički superheroj mojih tinejdž dana... zapravo, ne on sam, nego cela njegova grupa.
I Darkvudi, obavezno. Iznad svega.
E, da... Direktori. Naravno. Na njihove koncerte sam išla sa bratom od ujaka i njegovom ekipom. Oni su brinuli o meni... a ja sam uživala. Lep osećaj kada te neko štiti... sklanja te u stranu, kada iskusno proceni da će doći do šutke. Pet fajerki i crveni đubretarac. Svi u martinkama. Đubretarac ponekad u kikersicama. To u svečanijim prilikama.
Čoveče, kada pomislim na 90.-te, setim se samo muzike i koncerata. Površnost, ili mehanizam odbrane? Možda samo pokušaj da se živi normalno.
Sada znam da svesno nisam registrovala ni jedan od onih crnih događaja... Površnost, odbrana, sebičnost?
Iskreno, htela sam da živim! Bre!
Uspevala sam.... po malo.
I'm to blame? I don't care!!!
subota, 16.12.2006.
Jutro, mnogo hladno jutro, dobro znani fazoni i The Smiths, tek onako
Zimski kačket, najdeblji šal, maslinastozelena jakna, tatini komentari i šmekerske fore sa Zvezdare 60.-ih godina, a sve o mojoj ženstvenosti u hladnim danima (gde iskopavaš sve to? zvučiš kao Kaporov najgori roman... biraj koji.... dobro je da nisi sa Čubure, šta bi tek onda prosipao....).
Štitim bolne tačke od hladnoće: stopala, ruke, uši, stopala, stopala. A znam da ništa ne pomaže. Kroz koji minut, boleće sve do suza. I sinusi, kao večna patnja.
Izlazim iz kuće i pevušim Suedehead. Najlepša The Smiths melodija. Bez jakih reči i značenja. Mada, u glavi mi je češće Everyday Is Like Sunday. Jer je prikladnija u poslednje vreme. Samo taj jedan stih vrtim i vrtim i...
Naravno, neizbežna je There Is A Light.... večna.... na hold-u.
To je ona što se posvećuje.......
ponedjeljak, 11.12.2006.
Samo opušteno!!
Coldplay feat. Buena Vista Sound ''Clocs''
jutros, buđenje uz ovu pesmu..... mmmmmmm....
sporo oblačenje uz ovu pesmu,
izlazak na ulicu..... pesma ne prestaje.
Dobar ritam u glavi, ceo dan.
Remeti me početak bulevarskog pretprazničnog ludila,
kupovina svega i svačega.
I pitanja vezana za Novu Godinu.
Ništa od svega ne razumem.
I ne trudim se.
Samo pokušavam da izbegnem.
petak, 08.12.2006.
Sjajna stvar je
kada uđem u ''moj'' kafić i dočeka me omiljeni konobar, sa super osmehom i sumanutim smislom za humor, a istovremeno krene i omiljena pesma.
Sjajno je ćaskanje sa prijateljima, uz miris jagoda- jogurt čaja i mog novog parfema i potpuni zaborav tom prilikom.... samo smeh... A onda, po drugi put ista, omiljena pesma.....
..I curl up tight.......... I can't sleep at night....... i pomisao: ako krene i treći put, biće sreće.... biće....
Sjajno je kada u takvim trenucima stigne sms iz Mozambika..... pozdrav iz Maputa... Mputa.... Maputua..... M......, a posle 15 minuta i sms iz Italije... pozdrav iz Firence... e belissimo!... la dolce vita!.... ciao! A meni drago zbog tih ljudi.... uz jedan uzdah i jedno ''eh...'' zbog sebe... Decembar u Beogradu..... i novembar i oktobar i...
I dok plaćamo račun, kreće! Po treći put! :)
srijeda, 06.12.2006.
I took a walk alone last night
Decided
Gonna take a trip
Catch a train
Got a ticket in my hand
After today, consider me gone
Now
I'm a thousand mile from anywhere
utorak, 05.12.2006.
#########
Kaže on- Pa... šta sada? Ja ne znam kako da ti pomognem...
A ja ništa ne očekujem. NIŠTA! Samo tako pričam... mislila sam biće mi lakše.
Gleda me, a meni se oči pune. O, izliće se sve. A on nikako da ode. Ćuti i gleda.
A izbegavaću ga do kraja života, ako se rasplačem. Znam to, a znaju i svi oni pred kojima sam plakala. Ukupno troje njih. Kao i onaj, kome sam pokušala da kažem nešto o ljubavi, pa mi je zazvučalo glupo i sebi sam izgledala glupo, pa sam zastala u pola reči, ali bilo je kasno, jer je shvatio, pa sam se svega postidela i više nisam poželela da ga vidim.
petak, 01.12.2006.
************
Aha, evo ga... onaj miris zime, zbog koga me obuzme neka melanholija i stalno mi nešto nedostaje i plače mi se, a konkretan razlog ne mogu da smislim. A zapravo, previše ih je...
I imam osećaj da mi je na grudima 200 kila tereta i ne mogu da udahnem, a i kad udahnem, boli.... duša, šta li....
Ima jedan kafić u ovom gradu, savršen i inače, ali posebno savršen za one večeri kada pada sneg, a ja sedim pored prozora, ćutim u dobrom društvu i pijem kuvano vino. E, tada i onaj teret manje pritiska, lakše se diše, a i svaki udah manje boli...
Čekam sneg....
