Aha, evo ga... onaj miris zime, zbog koga me obuzme neka melanholija i stalno mi nešto nedostaje i plače mi se, a konkretan razlog ne mogu da smislim. A zapravo, previše ih je...
I imam osećaj da mi je na grudima 200 kila tereta i ne mogu da udahnem, a i kad udahnem, boli.... duša, šta li....
Ima jedan kafić u ovom gradu, savršen i inače, ali posebno savršen za one večeri kada pada sneg, a ja sedim pored prozora, ćutim u dobrom društvu i pijem kuvano vino. E, tada i onaj teret manje pritiska, lakše se diše, a i svaki udah manje boli...
Čekam sneg....
Post je objavljen 01.12.2006. u 14:12 sati.