Kad je mozak veseo, onda đuskaju i mravi.....
ponedjeljak, 27.11.2006.
Ž n se pa, ž svi o vakans.
Kad se tako pojavi stranac u društvu, svima je zabavno prvih dana. Onda jedan po jedan drugar polako diže ruke od ugađanja, brige o vremenu (još i lepo vreme treba da im obezbedim! Što reče onaj pisac, Portugalac, kao da u njihovim engleskama i francuskama kiša nikada ne pada, a ovde kad padne, psuju i proklinju... sve im smeta).
A najviše mrzim kada me nateraju da Francuzu, koji natuca engleski, a ja francuski savršeno čitam, al' slabo razumem i znam da izmenjam avuar i etr u prezentu i futuru, dakle takvom jednom Francuzu na srpskoj slavi, ja takva treba da objasnim razliku između pindžura i ajvara (a plavi patlidžan je ključna reč) i da mu pojasnim kako se pravi sarma (al' da mu kažeš kako mi ono kiselimo kupus!).
Važi.... saću!
A ja bih najradije probala da izmenjam etr u pase kompozeu, jer sam iz toga jednom dobila keca k'o vrata.
subota, 25.11.2006.
The presence of mind?
I kad mi govoriš
a gledam te
u oči
i pitaš me
da li mi je jasno,
a ja
klimnem glavom,
nateraj me
da ponovim
tvoje reči
od reči do reči.
Po život
opasno
odlutam
i sporo
se vraćam.
Al' dobro
je
dok
se vraćam.
Valjda.
srijeda, 22.11.2006.
Da blista na sve strane!!
XXX firma, centar grada,
raspisuje konkurs za stalni radni odnos
POSLOVNA SEKRETARICA
Uslovi:
~ min. SSS
~ 25-35 god. starosti
~ znanje engleskog
~ rad na računaru
Kandidatkinje moraju odgovarati estetskim kriterijumima uz profesionalni nivo znanja i društvene komunikacije.
Nisu istakli mere koje bi zadovoljile njihove/njegove estetsko-profesionalno-istančane zahteve.
Samo za plavuše, il' mogu i ja?????
ponedjeljak, 20.11.2006.
(You are) Confusion that never stops (iliti poezija na preskok)
I came along, I wrote a song for you and all the things that you do and it was called
YELLOW.
We've been living life inside a bubble.
Now I'm looking for you, or anyone like you.
When I'm counting my demons, saw there was one for every day.
We never change, do we? We never learn, do we?
Now you're looking for me, or anyone like me.
La, la, la, la, oh
La, la, la, la, oh
La, la, la, la, oh
(x 4)
Can anybody fly this thing before my head explodes, or my head starts to ring??!!
(Coldplay & Koop Island Blues mix, moj mix)
A zapravo, sluša se Basement Jaxx ''Hey You''.
Glasno!
Na ripit!
Guča rules :) :) :)
Sjajno vreme.
I otvoren prozor.
U novembru.
Uživancija.
srijeda, 15.11.2006.
*******************
Skupi svoje misli sve!!
Uoči pravilnosti u testu inteligencije, u nizu brojeva. 'Ajde, 'ajde, mozgaj!
Ako ne uspeš, razumno zaključi: pravilnost ne postoji............................
Uradi test ličnosti. Uklopi se u pravila korporacije, ali ne gazi svoje principe.
Teško!
Hipnotiši mobilni. Neka zazvoni................ SADA!
Dobro... na 3.
1, 2....................................... 3!
Isključi ton na telefonu i stavi ga u fioku sa donjim vešom.
Izvadi ga posle 3 dana. U petak, uveče. Briga te!
Ko ne pozove kada treba, neka ne zove uopšte!
Prethodno rastereti memoriju.
Obriši nepotrebne brojeve i poruke.
Tako je! Samo oštro i nemilosrdno!
Nateraj druge da poštuju tvoje male rituale. Bar jutarnje.
Bar dok piješ prvu, jedinu, veliku, gorku, okrepljujuću kafu. S mlekom.
Streljaj pogledom onog ko ti se tada obrati. Ne reži. Oćuti.
Ne kvari svoje lepe, bistre jutarnje misli.
Sakupi ih! Rasporedi ih na ceo dan.
Neka slede jedne drugu.
Teško!
Skakući bosa uz omiljenu pesmu.
Nek' ti se obrate tek kada se završi.
Sporo se oblači. Svet nek' sačeka. I obaveze.
Izađi na ulicu.
Ne ulazi u tramvaje i autobuse.
Hodaj. Kroz gomile lišća.
I teraj po svome. Dok možeš.
:)
petak, 10.11.2006.
to je to.
da se budim
i da mi drago bude.
uz osmeh da zaspim.
sa osmehom da zaspim.
da me znani
ne zaborave previše.
ni predugo.
željeni- ni na tren.
eto, sreća je to.
sasvim dovoljno.
ah, da.... može i jedna žuta ruža.
toliko.
utorak, 07.11.2006.
50 para
Bila sinoć na 50 Cent-u. I bilo dobro.
10-ak hiljada ljudi skače, peva, recituje... štagod... Gledam sa tribine i ne mogu da verujem... neviđena energija.
Pevuckala sam i ja uz P.I.M.P. Toliko od mene. Ništa više ne znam.
Posle koncerta- VIP žurka. U J-evom klubu. Crni brat srpski dočekuje crnjeg brata amerikanskog...
Ispred kluba sve šljašti- automobili, gazde- krimosi i njihove silikonske cice. Pogledam sebe... farmerke i patike... zaboravila potpuno da se ide na bal... Nevr majnd.. Fifti nema ni patike. Na kraju koncerta ih bacio publici. Znači, doći će u onom belim čarapama... još će i da smrdi.
Ulazimo preko neke veze.
Nalećemo na J- a. Ja oduševljena.
Prostor... heh.... roze, plavo, uokvireno zlatnim. Kaže drugar- Ovo kao minjoni u poslastičarnici!!
Mene, ipak, podsetio na one šatorsko- svadbarske torte (margarin+ šećer+ orasi= BLJAK), samo umesto šećernih ruža, na zidovima su zlatni anđelčići.
Oko nas "faceeee".
Gurka me drugar: "Pogledaj, eno D. A.- a."
"On je na slobodi??!! Zar nije osuđen na doživotnu??!!"
Na okupu Strahinjića bana ekipa. U svom najboljem izdanju. Naročito cice. Bitno je stati uz Crnca iz Fifti ekipe, uvijati se oko njega, otići s njim u hotel... ko zna.. možda padne i brak...
Vidim, Crnci su opasno navučeni na šampanjac. Ovi naši, za nijansu maštovitiji- Red Bul i viski. Standardno beogradski....
Trideset minuta na takvom mestu je ono što moj nervni sistem može da podnese. Posle toga je prestalo da bude smešno....
Danas čujem da ih je 50 ispalio. Dobio veće pare da se pojavi u drugom klubu..
Šta će čovek... pos'o je pos'o....
nedjelja, 05.11.2006.
HUH
Kod kuće. Konačno.
Preživela bebi rođendan. Jedva.
S godinama, deca mi postaju sve manje zanimljiva. Ja njima sve zanimljivija.
Ma, šta zanimljivija... obožavaju me! Ni krivu, ni dužnu :)
Ceo dan su mi se uplitala oko čizama, vukla za suknju, kačila oko vrata, a ja AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!
Umorih se pošteno!
Dobro..... a sada
sama
čaša crnog vina
i tišina
ah.
četvrtak, 02.11.2006.
Od jutros
značajan priliv energije. Negativne.
Plus bes.
Plus neprospavana noć i danima odlagan posao.
I kompjuter, koji radi šta mu volja.
Nervoza, nervoza, sve ide naopako.
Udarila sam pesnicom o sto. Zakačila tastaturu. Prevrnula je. Ispali su escape i još nešto... ne znam šta.
Bes, nervoza i očaj.
Podliv na ruci.
Pola sata plakanja.
Biće toga još danas.
Ode sve nizbrdo. A ja ne reagujem.
"Time won't wait for you
Keeps on ticking away
Burning up every day.....
..................................
Slowing down won't get you through, no no."
Jamiroquai
srijeda, 01.11.2006.
Saopštenje :) :) :)
Vidim, dole se razvila tema u mom odsustvu :)
'Vako: nakon iscrpnih i iscrpljujućih noćašnjih razgovora, ja sam donela odluku o raskidu. On je doneo odluku o privremenom prekidu (što, po meni, ima potpuno isto značenje kao i moj raskid, ali zvuči optimistički... kao daje nadu i tako to...), dok se ne vrati.... Ja sam rekla: ‚‚Važi.", a pomislila sam: ‚‚Nema šanse."
To tako ne ide.... al' ajde... da ne kvarim atmosferu pred put...
Klinac je, još uvek je u oblacima...
A mene strašno nervira taj njegov bezgranični optimizam...
BOLI !!!
