Kad je mozak veseo, onda đuskaju i mravi.....
petak, 27.10.2006.
I stick to my rules!!!
Ne ocekujem nista ni od koga.
Nema logike.
I uvek postoji druga istina.
Sam si. I u gomili. I kada imas nekoga. I kada ga varas sa trojicom. Sam. Sama.
"Imati nekoga????!!!!!!" Ha!!!! Smesno!
I nikad se ne zna.
I podsvest je cudo.
I ko zna zasto je to dobro.
Ne volim ekstremno.
Ne volim "ne odskaci".
Ne volim zapostavljanje onoga sto volim.
Slikanje sam zapostavila.
Odsutna sam.
Ali smirena.
Ravnodusna.
"Emocionalna ispraznjenost, koja je dovela do relativne i privremene nervne stabilnosti."
(preuzeto sa prijateljskog mi bloga, bez pitanja)
Pozdravljam emotivno empaticne.
četvrtak, 26.10.2006.
Tako to biva....
"... kratak susret, osmeh 'mesto pozdrava...."
"... I tried to surprise you. I lay down beside you, and nothing much happened... And you didn't phone me, you didn't even phone me, because it's not your style to dial...."
"... I'm going to tear your carefree world apart at the seams!"
"... she's one you can't control, with danger in those eyes; she's kissing everyone in sight, with a fire burning underneath; she's dancing to your own heartbeat. She's one you want to posses, to carres, confess and undress. And as she kisses stranger, your soul is filled with danger. It's just the realization that you won't ever hold her."
************
* Eva Braun
* Morrissey
* Inspiral Carpets
ponedjeljak, 23.10.2006.
***
U subotu uvece na RTS-u gledala Man On Fire. Danzel Washington uvek ostavi utisak. Plakala. Po drugi put tog dana.
Pre podne je navratila devojka iz komsiluka. Nas dve smo iz potpuno razlicitih prica, ali se savrseno razumemo. Ovde je sve jednostavno: veruje mi, verujem joj. Cisto prijateljstvo.
Ima problem. Zapravo PROBLEM. I potpuno je smirena. Mrzim, mrzim kada se lose stvari desavaju dobrim ljudima. A uvek je tako. Nepravda.
Nema nacina da joj pomognem. I pocinjem da placem. Ne znam sta mi bi!
A ona... hej, ONA prilazi meni, grli me i sapuce:
Ne brini, bice sve u redu.
Trebalo je da ja to kazem.
Nedelja.
Dan za reku, za opustanje, cutanje u odabranom drustvu.
Vece u lokalnom kaficu. U basti.
Divna jesen.
Ponedeljak.
"... mogla si da budes moja,
al' nisi htela.
mogla si da budes moja,
al' nisi htela.
sada si sama i nicija...."
Skakucem i pevam. Zasto.... ne znam.
Himna dolazecih dana?
četvrtak, 19.10.2006.
Polutama, saksofon solo, a i ja sama
Zvao prosle noci... da mi pravi drustvo, zna da mi je lose.
Zvace i nocas... da bude sa mnom u ovom mom zlu.
Ja kazem NE TREBA.
Kazem NEMOJ.
Zvace.
Kazem KAKO GOD. SVEJEDNO MI JE.
Ne veruje.
Zvace.
KAKO GOD...
Neuskladjeni od pocetka.... do kraja....
Valjda shvata da je kraj...
Cudno mi je to: ravnodusnost kao savrseno prijatan osecaj.
srijeda, 18.10.2006.
Monday, bloody Monday
Kod lekara idem samo kada se osecam krajnje lose..... kada sebi vise ne mogu da pomognem ni jednim narodnim lekom, a procenim da bih vrlo lako mogla da zavrsim u bolnici. Uzasna neodgovornost sto se zdravlja tice.
Pre tri i po nedelje sam se razbolela... zapravo, bila je to najobicnija kijavica, ali me je oborila skroz. Dva dana lezala. Posle toga sam nastavila da funkcionisem normalno... i dalje se lose osecala, ali nece valjda kijavica zivot da mi remeti.
Pre dve nedelje krece kasalj. Suv. Taj ne podnosim. Preduzimam mere: ispiranje grla soda bikarbonom, hidrogenom, cajevi... Uspevam da ga primirim.
Pre neki dan, kasalj ponovo... Sada sve cesci. U ponedeljak sam usla u prepunu, zagusljivu 26- icu, pocela da kasljem, ostala bez vazduha.... ma, pogubila se potpuno. Juce ista situacija u prevozu. Danas se nisam ni usudila da udjem u tramvaj ili autobus. Ali, kasalj vise ne pita gde sam.... napada i u zatvorenom i na otvorenom... ne prestaje. A ja se gusim.
I konacno sam odlucila da nazovem ljubazno osoblje nase male ambulante u Dalmatinskoj. Potpuno komican prostor.... Zapravo tragican. Zbijamo sale, a najradije bi se rasplakali nad tom bedom: 2 klupice i 3 stolice, 1 lekar u smeni, a previse bolesnih i umisljeno bolesnih.
Elem, nazovem, pitam kada radi moja lekarka. Pre podne? Dobro, dolazim sutra. Zakazivanje? Sta, nema vise: dodjes, uzmes broj, pa cekas? Pa, dobro, zakazite mi pregled za sutra. Ne moze? Dobro, u petak. Ni u petak? U ponedeljak u 5???!!!! Ali, meni je lose! Ne mogu da disem!
S druge strane:
- Zao mi je...
- Ali, ja cu umreti do ponedeljka u 5!!
- Zao mi je....
i prekide vezu.
Brojim dane do ponedeljka u 5. Pet dana, kako god da okrenem.
I sta sad?!
Sta "sta sad"?
Cuti i kaslji do ponedeljka u 5, prezivi nekako.... a onda cemo videti...
ponedjeljak, 16.10.2006.
Great expectations:
ma, ima da budem surova i hladna
da odem i dodjem kada ja to hocu
i da patis!
da uzivam dok patis
A ovakva sada
samo bih ti dotrcala
i plakala sa tobom
E, jbg !
Veceras
"Great Expectations",
po.... ne znam koji put...
Savrseno. SAVRSENO!
".....i iako znas da slomice ti srce, ti ipak hrlis njoj......"
Ovih dana.....
velika iscekivanja......
po... ne znam koji put...
..... i iako znam da......
petak, 13.10.2006.
PARASKEVIDEKATRIAPHOBIC??
Super grcka rec.
Jedna od retkih normalnih koje znam.
Antitalenat za grcki.
Mada.... znam gomilu reci, neupotrebljivih prilikom normalne komunikacije.
Antitalenat?
Selektivno pamcenje.... bice da je to :)
Elem.... paraskevidekatriaphobic?
Jok!
Ali, znam da su mi subote 14. uvek posebne.
E, nju cekam!
Mada, sto sekati subotu.... kada je petak vec tu?!!
I jos 13.-i.
Izazivam sudbinu? A? A?
Jok!!
Samo:
Feel like dancing!!!
Yoohoohoooooooo!!!!!!
srijeda, 11.10.2006.
Pljacka! Pljacka! AAAAAAAAAAAAAAAA!!!!
U tramvaju 5/6/7/14, negde izmedju Liona i Vise poslovne.
A taj nesrecnik je lepo mogao da uzme moj vecno prazni novcanik i dobro.... nikom nista.
Ali, ne... on je napipao futrolu za dokumenta, koja zauzuma 8/3 moje tasnice, pomislio:
"Oho, novcanik..... pozamasan.." i drp.
U futroli za dokumenta nema dokumenata; ona su u posebnoj pregradi.
U futroli za dokumenta nalazila se gomila super, super stvarcica, koje meni mnogo, mnogo znace.
Prvo, hrpa vizitkarti svih, svega i svacega u gradu, zemlji i inozemstvu, pa cak i mojih, iz ex firme.
Zatim, moja prva clanska karta British Council- a, iz VI osnovne.
Onda- kartica za njujorski metro (istekla 2000.- e), poklon nekoga ko je bio tamo;
gomila zivopisnih grckih halo kartica, od kojih ovogodisnja sa nepotrosenim impulsima;
bugarska kartica za mobilni, od pre 2 godine, verovatno nevazeca;
moja kartica za mobilni, sa 12 din. kredita, gomilom bitnih poruka i brojeva telefona;
dalje- slicica nekog brazilskog fudbalera iz albuma SP 2006., poklon mog bivseg dragog / bitno je napomenuti, na tome bi on insistirao, da mi nije dao duplikat/;
dalje- Grinet kartica za "Brze kafe Srbije" / sakupis 9 pecata i dobijes kafu za DZ; meni nedostajalo jos 7/;
onda- besplatna karta za bioskop;
karta sa koncerta Jamiroquai- jun 2005.
kalendarcic za 2002. sa Zan Pol Belmondom, scena iz filma "Les Tricheurs";
ispresovana detelina sa 4 lista...
I jos.... ne znam.... ne znam...
CVIIIIIL!!!!!!!!!
utorak, 10.10.2006.
Naj, naj, naj.......
....gori tip zena:
kokoskasta, sveze udata (citaj: ostvarila sve svoje devojacke snove), sveznajuca, pa samim tim (samo)pozvana da nama (citaj: meni), nesrecnozaljubljenima, nesrecnonesnalazljivima, nesrecno-ko-zna-gde-odlutalima, deli savete tipa: kako pronaci fiiiiiiiiinog decka i za 90 dana ga pretvoriti u superposlusnog muza, koji ce te drzati kao malo vode na dlanu.
Pitam danas jednu takvu: "Pa, (slatka) kako je u braku; kako ti je sa N.?"
Ona: "Pa........ leeeeeeeeeeeeepo mi je..."
Lepo? LEPO???!!! I to je to????!!!!!
Pa, lepe su moje nove cipele, ove sto sam danas kupila. Ma, one su divne, savrsene, sexy.... moje dancing shoes. Zelene :) Sa buckicom od vestackog krzna i zelenim cvetnim laticama.
Zelene, zelene, prelepe......
A sa muskarcem, i to za-ceo-zivot-muskarcem, NE MOZE da bude "leeeeeeeepo", NE SME da bude "leeeeeeeepo", NEMA "leeeeeeeepo"!!!!!!!
MORA da bude ljubav, prijateljstvo, strast, patnja, suze, grickam nokte, gulim lak zubima, drhtaj, uzdah, wooooooooooosh do neba, vatra, vruce, vode, vode, aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.....
Inace, cemu sve.......
nedjelja, 08.10.2006.
Pisma iz JAR
Zapravo, danasnji mejl prijatelja, koji je pre 2 nedelje otisao u Juznoafricku republiku.
Ukratko o belom coveku:
".... svi (buri prim.aut.) mi govore o neprijatnostima koje bih mogao da dozivim od Crnaca....
onih par losih i neprijatnih stvari, koje su mi se ovde desile, priredili su mi belci......"
O, tako ocekivano!!!!
subota, 07.10.2006.
Jos do tebe vodi put kud' ne mogu autobusi.......
Danas sam sa dna plakara iskopala gomilu starih ploca;
medju njima i prva koju sam u zivotu kupila
Poslednja igra leptira "Srce od meda".
Potpuno samostalan izbor, recimo, desetogodisnjeg deteta.
Sjajno!!!
Verovatno kupljena u Beogradjanki.
Kasnije, u srednjoj skoli, sva muzika se kupovala ispred SKC-a, naravno.
Bila je i jedna radnja u staroj zgradi JDP-a.
Ali, tamo nikada nista nisam kupila, iako sam svracala bar jednom nedeljno i napamet znala gde se koja ploca nalazi.
To mi je nekako bilo mesto za haj klas i nisam ga preterano volela, ali imali su sve sto sam mogla da pozelim.
Nedostizno, tuzno!!!
Sada kupujem samo prazne CD-e....
"Cuda se zbivaju, al' ne u mome stripu
Ljudi se vracaju daleko od mene......"
Savrseno!!!!
petak, 06.10.2006.
* * *
Probudim se nocas.....
placem..... ridam....
ne prestajem ni budna.
Hej, suze na sve strane!
A sna ne mogu da se setim.
Na radiju "Inspiral Carpets" i moja omiljena pesma.
Savrseno odgovara trenutku.
Uz nju sam zaspala.
Malo pre sam se setila sna. I pustila Carpets-e.
Ista pesma, osecaj kao i onaj nocas, posle budjenja.
Sada bez suza!!!!
četvrtak, 05.10.2006.
Sinoc, oko 7
neko zvoni.
Otvaram vrata. Prijateljica iz vrtica/osnovne/gimnazije.
Mesecima se nismo videle.
Koliko smo nas dve nekada bile slicne... u svemu.
Najbolje prijateljice, kao u americkim filmovima o najboljim prijateljicama....
I sve sto ide uz najbolja prijateljstva.... lepo i ruzno, dobro i lose.... neizbezno, valjda, u tim godinama... ili i inace....
Gledam je sirom otvorenih ociju.
Stomak!
Trudna!!
Sedmi mesec, kaze.
Devojcica, kaze.
- E da, udala sam se nedavno.... Eto, htela sam da te obavestim... da ne cujes od drugih.
Jos par reci i moje nesnalazenje u takvim situacijama.
I ode.
Zuri, kaze.
Stajala sam na vratima, zbunjena.
Ugasilo se svetlo u hodniku zgrade.
Ja sam i dalje stajala.
Tamo gde je bilo slicnosti, sada su samo razlike.
Zivot.... sta ces.....
Drago mi je zbog nje.
srijeda, 04.10.2006.
A meni se manta, manta, manta, mantaaaaaaa......
Nesto nije u redu sa ovim danom:
1. visok/nizak vazdusni pritisak
2. talas zagadjenja iz Panceva
3. naftno-mazutna mrlja na Dunavu
4. nesto peto
5. or is it me??!!
Uglavnom, vrti mi se uglavi.
I ne mogu nista da radim!!
I necu nista da radim!!!
Tako sam odlucila.
Prezivljava se uz himnu omiljenog mi (sahovskog) kluba
"Suspicious minds"
:))))))
utorak, 03.10.2006.
Cudo jedno
koliko mogu da budem tolerantna, puna razumevanja itd....
A onda, u jednom trenutku, samo klik uglavi,
ponekad i bez konkretnog razloga
(zapravo, sakupi se gomila razloga iz proslosti)
i CAO, NEMA VISE!!!
Ne poznajemo se!!!
Neki ljudi za mene samo prestanu da postoje.
Takvima ne objasnjavam nista.
Nema potrebe pricati u prazno.
