Kaže on- Pa... šta sada? Ja ne znam kako da ti pomognem...
A ja ništa ne očekujem. NIŠTA! Samo tako pričam... mislila sam biće mi lakše.
Gleda me, a meni se oči pune. O, izliće se sve. A on nikako da ode. Ćuti i gleda.
A izbegavaću ga do kraja života, ako se rasplačem. Znam to, a znaju i svi oni pred kojima sam plakala. Ukupno troje njih. Kao i onaj, kome sam pokušala da kažem nešto o ljubavi, pa mi je zazvučalo glupo i sebi sam izgledala glupo, pa sam zastala u pola reči, ali bilo je kasno, jer je shvatio, pa sam se svega postidela i više nisam poželela da ga vidim.
Post je objavljen 05.12.2006. u 11:22 sati.