.
.
.
.
Na istoku ka' sunce izajde,
nekog voliš, a nide ga nima..
Sićanje te ružno noću snajde
vas uzdrćeš a u duši zima.
U vitar su poletile riči
i sa njiman sve tvoje radosti.
Ki će više da ti srce liči
kraj tolike tvoje žalosti?
Stog ćeš, znaden, u srcu čuvati
uspomenu, pa makar i gorku.
jer se ufaš da će sunce sjati
i uvik se dizat na istoku.
nekog voliš, a nide ga nima..
Sićanje te ružno noću snajde
vas uzdrćeš a u duši zima.
U vitar su poletile riči
i sa njiman sve tvoje radosti.
Ki će više da ti srce liči
kraj tolike tvoje žalosti?
Stog ćeš, znaden, u srcu čuvati
uspomenu, pa makar i gorku.
jer se ufaš da će sunce sjati
i uvik se dizat na istoku.
Bepa Josipa Jurat
.
.
.