U svakom slučaju te volim...
I kad se budiš
I kad na licu šminke nemaš
I kad si ljuta i kad se čudiš
I kad bez mene na ples se spremaš
Uvijek te volim
Hoću da znaš
Volim te ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim
U svakom slučaju te volim
Volim te kada si blijeda i sjetna
I kada bore imaš na licu
Volim te kad si divlja i sretna
I kad u ruci držiš pticu
Kada ništa nećeš da mi daš
Volim te ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim
U svakom slučaju te volim
Volim te uvijek
I kada sanjaš
Kada ne pišeš mi... kad te nema
Kada od mene stalno se sklanjaš
Volim te i kad si posve njema
Kada šutiš poput ribe baš
Volim te ne znam kako da odolim
U svakom slučaju te volim
U svakom slučaju te volim
Volim te uvijek
čak i tada
Kad ne volim te
Kad si sama
Kad večer pada iznad grada
Volim te kada se praviš dama
Kad ne voliš me kao sada
U tome i jest život naš
U svakom slučaju te volim
U svakom slučaju te volim
Luko Paljetak, 1943.
U svakom slučaju te volim!
20 listopad 2019komentiraj (60) * ispiši * #
Moravske Toplice...
11 listopad 2019
I tako ovaj put iđemo ranije a nije bilo ni kašnjenja... samo po ure!:)))
Stigli smo ranije, dočekala nas je organizatorica i odvela na kavu a iza toga u minijaturne kućice apartmane di smo bili smišteni.
Sve smo obavili prije tonske prove, vratil se priobuć i nazad u šator di je bila fešta koja je počimala u 19 sati i trajala do 2 ure .. Srića, bila je iz Šibenika i klapa Romansa... zapravo više sastav nego klapa, zabavljači sa klavijaturama, i dvi električne gitare... minjali smo se, uru mi, uru oni... bilo je veselo!... Evo i teke usputnih slikica!
Ovo mi je bilo super za vidit... čovik napravija lutku, sija je na biciklu stavija elektromotor i Janez vozi ka mutav, ne staje! :)))
Moravskim Toplicama dominira zvonik Evangelističke crkve koju san slika po danu....
Ujutro je doručak bija u hotelu Termal pa san usput povirija do bazena...
Eto, toliko za ovaj put!.... adio Vam i zdravi bili!
komentiraj (35) * ispiši * #
Čekaj me, ja ću doći...
04 listopad 2019Uz 4. listopada... Svjetski dan zaštite životinja.
Još jedna noć je prošla, otvaram umorne oči,
novi dan, nova nada..možda će danas doći..
Malo sam gladan i žedan, odavno nisam jeo..
i puno prijana takvih, još usput ja sam sreo.
Al’ neka..nema veze..još ima snage i moći..
još pamtim tvoje riječi, čekaj me…ja ću doći..
I tako od onog dana, prošetam, pa se vratim
i čekam na istom mjestu i nikako da shvatim..
Prolaze tako ljudi, svak’ ide putem svojim,
ja tražim poznato lice i mašem repićem svojim.
Netko me pomazi malo, netko i udari nogom,
al’ neka, sve će to proći i opet bit ću sa tobom.
Sjetim se onda tako, kada mi teško bude,
dolaska u tvoju kuću, među te sve nove ljude.
Svi ste se smijali jako, na dlan ruke sam stao,
rek’o si da me voliš, da nikom ne bi me dao.
A ja sam bio sretan i već tada sam znao,
da ako zatreba nekad, za tebe život bih dao.
Svud sam te pratio stalno, dijelili sreću i tugu
i nikom vjerovao nisam, kao svom najboljem drugu.
Zato mi jako čudno, bijaše onog dana,
gledao si me dugo, pa izveo iz stana.
I krenusmo u vožnju i to baš podužu neku,
puno smo ulica prošli..i most..i neku rijeku..
Tada smo odjednom stali, krio si od mene oči,
rek’o si da te čekam i da ćeš sigurno doći.
A ja sam ostao zbunjen, gledao dugo za tobom,
sam u nepoznatom kraju, ne znajuć’ kud bih sa sobom.
I prolazili su dani, teški, al’ hrabrio sam sebe,
u svakom čovjeku što prođe, ja sam tražio tebe.
Mnogo je od tada prošlo, smjenjivala se ljeta, zime,
kad mi je najteže bilo, dozivao sam ti ime.
Dođi..molim te, dođi.. sve bit će kako treba,
ništa ti tražiti neću, čak ni koricu hljeba.
Al’ tebe nema, pa nema, ja više snage nemam,
polako sklapam oči, na put se posljednji spremam.
A ako nekada i dođeš..možda nećeš..al’ ako..
znaj, čekao sam te dugo i volio sam te jako..
Dok zora polako sviće, ja zadnjim dahom dišem..
za oproštaj te molim, nisam mogao više.
Dirljiva pjesma nepoznatog autora o (ne)čovjeku
koji je poslije 10 godina napustio svog psa!.
Preneseno s Petface.net-a
komentiraj (40) * ispiši * #