nemiri

Jedan je stalno tražio svoje korene, pogleda uprtog naniže, i kad ih je pronašao, video je da su oni duboki i čvrsto usađeni u zemlju. Pretvorio se u veliko šljivino drvo i davao je prekrasne bele cvetove koji su uvek obećavali rodnu godinu.Ali baš zato što su mu koreni bili duboki i čvrsto usađeni u zemlju bio je njima kao okovan i nije više mogao nigde da se pomeri, nego je ostao tako prikovan za zemlju, tu gde su mu bili koreni.
Drugog, pak, uopšte nisu interesovali koreni.Imao je glavu stalno dignutu ka nebu i oči uprte u zvezde. Njemu su izrasla krila, pa je mogao vazda da po svetu leti i da tako krilat ceo svet obleti.

Milija Belić