nemiri

Jesenje popodne mre u zavesama,
Tužno cvili vetar iz dalekog granja.
Mir. To je svečani trenut kad se sanja,
I kad duša hoće da ostane sama.

Često u te sate sa suzom u oku,
Ja osećam tiho u bolima dugim:
Sve je pokidano sa mnom i sa drugim,
I čekam odnekud novu reč duboku,

I dokle se dele svetlosti i tmine,
I noć pada kao paučina meka:
Sve natpeva hučna muzika tišine!
Sve nadvisi nemi glas koji se čeka! ...

Jovan Dučić