gustirna

OĆU - NEĆU ?

Cilu večer se mislin....oću - neću? Oću - neću?
A šta?
Napisat post!
Nisan baš nešto specijalno pripremila. Neće bit temeljito, a ni poučno. Pa šta?
Večeras san ostavljala komentare po blogovima. Nekome ostalo, nekome nije.
Oću li sad to provjeravat ili neću? Ma, sutra ću!
A sutra je dan D!
Lipo san se baškarila zadnjih miseci, raširila se po sobi, nabacala puste robetine
po livoj strani postelje, u pripravnosti za peglanje. Napunila još po ormariman, šta litnju, šta prolitnju robu, pa lancune.
U kantun - ruksak mali, pa oni veći, pa najveći! Na kantunal brdo magazina, knjiga, materijala, fascikli.
Reka bi neko da san tuta forca zaposlena. Pa još stari albumi, fotografije po škatulama, refužo. A sve mi to triba,e!
Zaposlila san se, radin, ozbiljno shvaćan ovi moj posal. Nije ovo štrc-brc! Triba lipo osmislit, pripremit tekst, slike, podatke, svašta. Sve za blog!
Na katrigu laptop stoji non-stop u pripremi. Čak san i sviću za njega nabavila da bolje vidin tipke.
I sad to triba sve lipo pospremit. Sutra. Triban oslobodit livu stranu postelje. Nema više baškarenja.
Ajde, doduše, zadnjih dana san prilično toga ispeglala, složila, spremila. Ima još, a to ću sutra. Najbolje inspiracije za spremanje tih razbacanih stvari iman kad me uvati u zadnji čas. U čas stvorin misto u ormaru i sve unutra ubacin.
Ma bit će sve cakum-pakum kad Mornar stigne!



Lipa ova sličica, jel se i vama sviđa? Malo je horizont nakrivo, a to je zato jer san i ja bila na brodiću, a valjalo je po tramuntani - dobro da san uspila išta i uslikat.

A kad stigne on stiže i njegov kufer...i šta onda bude? Opet je sve razbacano po sobi, ali po podu. Srića da je soba velika pa ima dosta slobodnog poda. A i to neće još dugo potrajat. Aaaaaaa, neću sad o tome govorit. Odma me nervoza počne vatat kad promislin na prikrajanje po stanu. Ništa, ništa, o tom - potom.

I tako san tila reč kako ću ovih dana bit puno, puno zauzeta...šta oće reć da neću baš imat vrimena za blogo druženja sa vama dragi moji prijatelji, supatnici, suradnici, suveseljaci, i tako dalje, sve po spisku.
Počirit ću vas kad stignem, ostavit po koji komentar ako stignem. Ne zamirite ako koga priskočim. Svi ste mi dragi i pridragi i brzo ću se ja vratit u kolo. E, baš - KOLO!



Stvarno iman asocijaciju na kolo. Kao da smo svi mi u kolu i plešemo, smijemo se , poskakujemo - Opa! Opa! Opala Đilda! - Pričamo, šutimo, pa cenimo od smija i cilo vrime cupkamo. S vrimena na vrime, neko se malo odvoji iz kola.
Ne more se, umori čovika stalno cupkat, pa brže, pa sporije, pa stani, pa kreni, stalno se pratit...Svako malo neko uzme pauzu, pa ode odmorit, ubit oko, pojist štogod, učinit potribu, štogod korisnoga radit ili ništa - mozak na pašu!
Ma cilo vrime čuje kako prijatelji u kolu cupkaju, cerekaju se, šapću, hihihihi, zvone dukati na nošnji i ne da ti đava mira, nego prvom prilikom zatrčeš se za kolom i HOP - uskočiš u kolo i ideeeemooooo - Opa! Opa Okreni je! Zavrni je! Pribaci je! Pripetaj ga! Zalipi ga!
Ma kolo je kao spiralno, ne ostaje u jednom krugu nego se diže i diže u puno novih krugova, kola i sve jedan ljepši od drugog!



Kao ovo spiralno stepenište, naprimjer. Znate li možda gdje su snimljene ove spiralne stepenice? Imate ideju?
Jedno puno lipo misto. Ma neću vam još otkrit di je to! Malo pogađajte dok me nema!

Budite mi zdravi, veseli, nemojte se puno jidit, a ni puno umorit!!!
Skoro san ja natrag!