Moja prva avantura na Mosoru

Eto vratih se sa Mosora u komadu , sa par modrica, krasti i jakim musklfibrom ali živa ....
Start u 9 ujutro, proklela sam sebe sto puta kaj sam se uopce odlucila za ovu avanturu... em mi se pišalo, em sralo, em mi je bilo teško, pa svi su me prestizali, pa sam se izgubila 2 puta, pa sam zamotavala razbitu ruku jednom od natjecatelja sva smrznuta,(tako su mi se ruke tresle da sam jedva držala zavoj), da naravo padala je kiša, puhala bura,... magla, ma ko u horor filmu, pored svega još hebena neizvjesnost dali uopce idemo pravim putem...teren katastrofa za hodat.... ali sam upoznala super ljude i ovim putem pozdravljam Ružu, Mladena i Fehima ...naravno na kontrolnim točkama nije bilo žive duše ali je zato kao žig ugrađen u kamen ali nema tinte , možda malo morbidno, žig smo namazali krvljom koja je lagano šikljala sa Fehimove ruke ... hmmmm snašli smo se .
Oko 16:30 na Sv. Juraju ili ti ga Koziku (1.319 m) sam shvatila da nisam nikakav planinar ili da Mosor nema veze sa planinarenjem .... kod spustanja sa te hebene planine smo zalutali , ko pravi mali zeleni... ono nikud nikam po liticama grotama, spuštanje na guzu, akrobacije ....onda nas je Gss usmjeravao kojih 1,5h da smo nasli markacije i krenuli dolje, na kraju spustanja nekih 5 km do cilja smo četvrtog mušketira ostavili gorskoj službi jer je morao na šivanje ruke,
a mi ipak krenuli završit trku .... stigli smo predzadnji ... tebalo nam je 11h i 20min ....