Mikitarije
26.01.2021., utorak
Online u 3 koraka, 4 slike i nešto više rečenica
1. korak Jutro je. Kava skuhana. Sad će onlajn nastava. Baš sam zadovoljna materijalima, ne bi trebalo biti teško, a niti dosadno. Sad će oni to odmah riješiti i poslati i bar jednom da sve bude gotovo dok traje virtualni sat online nastave u realnom vremenu. Pomislim kako bi bilo lijepo da danas sve bude dobro, da me netko pita nešto vezano uz gradivo... Tako je, izazov mi treba, spremna sam... čekam...  2. korak  Opet u čudu buljim u laptop. "Nastavnice neče mi se učitat. ili Nastavnice jer to u čitanci ili onom tanjem? ili A šta mi trebamo? ili Meni neće uč (zagrcnem se kavom). Šta moramo poslat. Oćete nas opet zvat, a kad ćete zvat da znam kera zatvorit? Jel možemo u vordu, neda mi se pisat u bilježnicu? A šta ste pričali na sastanku? A šta s lektirom? Kada ćemo test? Koji test?" 3. korak  Šalju radove, slike su mutne, možda i namjerno. Čitam, ispravljam, i ne vjerujem. Nekoliko učenika ima isti, do u riječ i zarez, osobni stav o nečemu. Neki su se zaista potrudili iako im radovi nisu nešto, ali trud je očit. Onih nekoliko po razredima rijetko raspoređenih entuzijasta uvijek s istim žarom rješava, nikad ništa ne pitaju (šteta). Oči me peku i umorne su iako sam stavila tamnu pozadinu. Mrštim se, meškoljim, nagovaram se da izdržim još malo. Idem na brzinu još jednu kavu skuhati i u uho se pretvaram da mi ne promakne zvuk dolazne poruke. |
