Hej Franjo javi se
ne javljaš se na pozive moje
zasivio si sve palete moje
u crno-bijeloj tehnici živim
i samo tebi se osmjehujem, divim
gubiš se polagano s obzora sanja
a ja postajem sve manja i manja
kad nestane poezije, kad nastane muk
hoćeš li me probuditi ko umilan zvuk
hoćeš li ikada k meni svratiti
hoćemo li ponovno tipkanjem vrijeme tratiti
ne mogu više budna snatriti
izgubih te, moram shvatiti
u mojim pjesmama ti mirno živiš
nekad me kudiš, nekad se diviš
daj molim te igraj fair play
ja želim tipkanje, želim replay
