maligogo

četvrtak, 22.02.2007.

Dosta...

Dosta je tuge i boli, ta kratko se živi, šteta i to malo na tugu potrošiti.
(Eh, nije ovo došlo samo od sebe, ma jok. Tračnica jutros priznala da je moj tramvaj bio bolji od svih ovih novih, sjajnih i ulickanih. Trebalo mi je to priznanje da mogu nastaviti dalje svojim putem. Danas nitko od mene sretniji.:)
Obećavam da vas od ovog posta pa nadalje neću više daviti tužnim i bolnim sjećanjima. Trebalo mi je to emotivno pospremanje, jer sam ovih dana prilično tragično doživljavao negativne događaje koji su poput bujice nadirali u moj život. Planirao sam u sedam postova, sedam duginih boja iznijeti neke događaje koji su obilježili moj život i odredili me kao osobu, ali neću. Ako me netko želi upoznati, slobodno me pozovite na kavu i sve ću vam ispičati u četiri oka:) Ili ćemo mojim vrtom skupa prošetati.

*************************************************************************
Moja velika strast i opsesija u zadnjih 10tak godina je vrtlarstvo. Imam vrt na nekih malo jače od četvrt jutra ove naše Slavonske zemlje. To vam dođe oko 1500m2 vrta, no i dalje sam u fazi širenja. Vrtlarstvo me čini sretnim i veliko mi je zadovoljstvo kad vidim te moje biljke kako prekrasno uspjevaju i napreduju. Ovaj blog ću najviše njima posvetiti, mojim biljkama i mojim malim četvero i dvonožnim prijateljima. No ponekad kad me uhvati depresija, ili odlučim da nešto prokomentiram nemojte se ljutit ako malo i u sentiment zalutam.

Evo da se pohvalim, napokon sam jučer našao i kupio ovu gore uslikanu Hostu ili funkiju. Obožavam ih.