Ljeljin izvor

Eto me na poslu. Konačno me proglasilo sposobnom. Hm, hmm ...
Baš sam se naoštrila. Punim plućima udišem miris akademske prašine. To!
Na stolu nitko ništa nije dirao, sve je tu od kompa do naprasno ostavljenog posla prije ...
Zadovoljno se smješkam pod navalom adrenalina. Upri jednu pucu, drugu pucu i obasja me svjetlo monitora mog
I neće dalje od tog.
Ni internet ni moj program. Ni deseti put.
- A da provjeriš telefon - čujem glas.
Poblogu a zašto? Mrtav je, zaista!
- Sinoć je puk'o grom! -

Porazgovarala sam sa svojim biljčicama, otrijebila listove i zapušteni grmić oslobodila viška tereta. Zabola štapiće gnjojiva u zemlju, zalila ih i zadovoljno udahnula prašinu ponovno
Jedan puca, druga puca ... ništa
Upuc'o ga grom!

Pospremila stol.
Priredila posao.
Pritisla jednu pucu, pritisla drugu pucu ... i neće!
Ubio ga grom!

Obašla kolegice u susjednim sobama. Opalila pokoju ćakulu na svačije čuđenje. U tom smislu baš i nisam druželjubiva.
Odlazeći ćuh: Mora da je pukla, hihihihihi!
Jesam, puk'o me grom!

Došao i sastanak na kojem su žitelji Kuće proglašeni nemoralnima zbog toga što je Kuća prekršila zakon!
Govornika mora da je opalio grom!

Ovi su dani gromova i munja!

Perune, barem pokatkad, uperi munju u pravom smjeru i opali gromom pravu tikvu!

Makar osmudi jedan čuperak!

Moletji svakom častju i priklonstvom!

Molju se