Novo Otkrice

Mary, Lana, Haley, Dora i Ja otišle smo na večeru. Ručak sam preskočila jer nakon onog pisma mi je sve prisjelo. No sad kad sam se malo smirila, shvatila sam da sam gladna. Na putu smo srele Lenu i ona nam se pridružila.
Ja: Bok, kako si?
Lena: Dobro, Michael mi fali. Ali preživjet ću.-nasmijala se
Dora: Dođi poslije večere sa nama u društvenu, pa ćemo smisliti nešto šta ćemo raditi. Nije da nemam ideja.-uputila nam je onaj zagonetni pogleda, sa nekim vragolastim odsjajem u očima. Haley me povukla za rukav da malo usporimo.
Haley: Šta li sad ona opet smjera.- prošaptala je
Ja: Nemam pojma, ali pošto je to Dora sigurno nije nešt u skladu sa pravilima.
Haley: Da imaš pravo. Ali nema veze, baš mi se danas krše neka pravila.- obje smo se nasmijale i nastavile prema Velikoj dvorani. Sjela sam za stol i natrpala pun tanjur hrane.
Mary: Šta su tebe izgladnjivali doma?-rekla je polako žvačući nekakvo pecivo i komad sira
Ja: Ne, ali sam preskočila doručak a onda i ručak, pa sam sad gladna.-baš sam htjela uzeti posljednji komad kroasana, kad ga je u istom trenutku i Lana dohvatila.
Lana: Leda! Pusti to je moje!
Ja: Ne, ja sam ga prva htjela uzeti!
Lana: E nisi, ja sam.
Haley: Dobro divlje zvijeri, smirite se. A da ga podijelite.-rekla je smireno ali sam vidjela da u sebi puca od smijeha. Lana me još uvijek gledala nekim čudnim pogledom, ali se ipak složila da podijelimo kroasan. Nakon večere smo krenule u društvenu. Lena, Mary, Haley, Dora, Lana i ja. Prava ekipa, sigurno nam neće biti dosadno. :) "Božićno veselje"-izgovorila sam lozinku, koja mi je iskreno bila bezveze. Ali valjda će je promijeniti kad počne drugo polugodište. Lana je ušla prva u društvenu, za njom Lena, pa Dora, Haley, Mary i ja na kraju. No ja sam se jedva nekako uspjela provući unutra. Sve cure stajale su na ulazu i nisu se micale.
Ja: Što vi to izvodite! Dajte se pomaknite malo.-rekla sam lagano iznervirana
Kad su se cure pomaknule u stranu, imala sam što vidjeti. Društvena je izgledala kao neki disco, kauča i naslonjača nije bilo, stolovi su bili raspoređeni po društvenoj. Sa stropa su visjeli nekakvi čudni ukrasi i nešto nalik na disco kuglu, ko bi ga znao. Društvena je bila u polumraku pošto su samo tri male svjetiljke na zidovima svoji slabašnim svjetlom pokušavale otkriti ali istovremeno i prekriti što više. Odjednom je netko stao iza mene i prekrio mi rukama oči.
Ja: Hej!- prvo sam pomislila da je Amanda, ali to nisu bile ženske ruke. Tada sam čula tupi udarac i jauk, zatim još jedan slabiji udarac i opet jauk. Ruke su nestale sa mojih očiju. "Ej, dosta, što vam je!"-taj glas bio mi je poznat.
Ja: Lucas!?-okrenula sam se u nevjerici. Lucas je stajao iza mene, trljajući glavu i rame naizmjenice.
Dora: Lucas Riddle!!!! Jebem te blesavog!!! Kak si mogao napraviti nešt onakvoga!!
Lucas: Pa šta je vama! Ja se potrudim da van priredim party iznenađenja, a vi ovako. Prvo me Dora lupi po glavi, onda mi Lana skoro rame otkine svojim udarcem, a Haley da i ne govorim o njenom pogledu. Da može ubijati pogledom, sad bi sigurno bio mrtav. -pokušavao je biti ozbiljan, a u isto vrijeme ga je tjeralo na smijeh. Ja sam sve samo promatrala u tišini, sa strane, zahvalna što je Lucas tu, a opet jako ljuta na njega zbog pisma, iako još uvijek vjerujem da ga nije on poslao.
Lucas: Leda, jesi dobro!?-upitao je kad me vidio kako izgledam
Ja: Da jesam.-rekla sam tiho, odmaknula se korak unatrag i okrenula se od Lucasa. Došao je iza mene i zagrlio me.
Lucas: Oprosti što se nisam javio. Ali htio sam vas iznenaditi. Nisam znao da ćete tako reagirati. Sad imam osjećaj da sam napravio nešto loše.
Ja: Pismo Lucas. Nisi ga ti poslao jel da?-rekla sam tiho, uzimajući jednu njegovu ruku u moju.
Lucas: Leda, o kakvom pismu govoriš?-vidjela sam da mu nije ništa jasno. Znači da sam bila u pravu, to pismo nije on poslao. Izmaknula sam se iz njegovog zagrljaja, i otišla u sobu po pismo.
Ja: O tom pismu govorim.-rekla sam kad sam se vratila i pružila mu pismo.-Lucas ga je uzeo u ruku i otvorio
Haley: Ali je Leda rekla da ga nisi ti poslao jer...
Lucas i Haley: Nema datuma na kraju pisma.- izgovorili su to u isti glas obojica sa nekom nevjerom u glasu.
Mary: Ali tko bi onda nešto takvo mogao napraviti!?
Začuli smo smijuljenje sa drugog kraja društvene. A tad su do nas došli Fred i George.
Fred: Mi smo poslali to pismo. Prekopirali smo Lucasov rukopis, i poslali ga. Da iznenađenje bude još veće.-nasmijao se
George: Ionako smo Lucasu pomogli oko priprema za party, pa smo se malo našalili.
Lena: To nije bila baš neka smiješna šala.-rekla je ljutito, prvi put otkad smo stupili u društvenu, tek sad shvaćajući što se događalo.
Fred: Da, sad to vidimo, ali onda nam se činilo smiješno.-još se jednom nasmiješio, ali kad ga je Dora ošinula svojim otrovnim pogledom, smirio se.
George: Žao nam je Leda, i Lucas. -pogledao nas je.
Lucas: Sve u redu, valjda...-pogledao je prema meni.
Ja: Da, sve u redu.-zagrlila sam i poljubila Lucasa
Lana: To znači da sad možemo tulumariti!?-rekla je veselo
Lena: Nadam se da da, jer otkad smo ušli u društvenu, nagledala sam si onu votku od šumskog voća tamo na stolu.-rekla je podlo nasmiješena
Dora: Konačno cuga! Ajde šta se čeka, idemo!
Slijedili smo Dorin i Lenin primjer i svi otišli do stola sa pićem. Uskoro su nam se pridružili još neki Gryffindorci, ali i par učenika iz ostalih domova, i party je mogao početi. :D