Novo Otkrice

Nedjelja ujutro. Digla sam se iz kreveta i tiho otišla u društvenu. Ubrzo je zamnom došla Amanda, i za njom Ella. Kim je još čvrsto spavala. Amanda je izgledala zabrinuto.
Ja: Nemoj mi reći da si još zabrinuta zbog knjige?
Amanda: Ne, nisam. Nego neznam hoće li Daniel moći ići na bal, a ja bi htjela ići, ali opet ne sama ili s nekim drugim.
Pogledala me, onako kao da očekuje da ću imati viziju kako sa Danielom odlazi na bal. Ali nisam. No morala sam je ohrabriti.
Ja: Ma sigurno će Daniel ići na bal…-Ella nas je prekinula vičući
Ella: O moj bože! Cure brzo!
Ja i Amanda smo otišle do prozora. Počeo je padati snijeg!
Ja: Aaaaa! Super, obožavam snijeg!
Ella: I ja, nešto najljepše!
Amanda: Ja baš i ne jer je hladno vani, i sva sam mokra kad prođem kroz sav taj snijeg, ali ipak, lijepo izgleda ovako.-još je jednom pogledala kroz prozor
Polako su se i ostali počeli buditi i sa oduševljenjem gledali kako snijeg pada, i Hogwarts postaje bijel. Prizor je bio prekrasan. Na doručku je vladao neki nemir. Jedni su bili oduševljeni snijegom, drugi su se jasno i vidljivo protivi tome, ali ne možemo mi protiv «Majke prirode». Do našeg stola došla je i Amber Scott.
Amber: Hey Amanda! Hoćemo li zajedno ići danas do Hoagsmeda potražiti haljine?
Amanda: Ja već imam haljinu, ali naravno da ću ići sa tobom.
Amber: Ok, vidimo se!
Dosta djevojaka je imalo haljine, ali bilo nas je dosta koje i nismo imale. Ronu i Ginny je mama poštom poslala stvari za bal. Ginny je zaista dobila prekrasnu haljinu. Fred i George imaju od prošle godine, pa njima gđa. Weasly nije ništa poslala. I tako smo se mi nakon doručka počeli spremati za odlazak. Bilo je prilično hladno vani, ali sam baš uživala hodajući po snijegu. Nekoliko Slytherina je počelo gađati Hufflepuffe grudama, pa smo im se svi ubrzo pridružili. Snježne grude letjele su na sve strane. Čak i Slytherini mogu napraviti nešto iz čega se možemo zabaviti a da se ne svađamo. Kad smo završili sa grudanjem nastavili smo prema Hoagsmedu. U Hoagsmedu smo prvo otišli u Medičarnicu da kupimo nešto slatko. Kad smo birale što ćemo uzeti Anna je iznenada upitala.
Anna: Cure, a jel vi znate di ćemo kupiti haljine. Mislim treba nam neki dućan koji nije skup.
Ja: Da i to šta kažeš. Ja se baš tu ne snalazim tako da…
Enika: Ja sam prošle godine imala neku stariju haljinu na balu, koju sam sad već prerasla. Tako da ni ja nisam ovdje kupovala.
Tada se iza police sa čokoladnim žabama i gumenim bombonima pojavila djevojka.
Ona: Oprostite što ovako upadam, ali čula sam vaš razgovor. Pa, kako ja ovdje živim, mogu vam pomoći ako želite. Usput, ja sam Chloe Chandler.
Ja: Leda, drago mi je. A ovo su anna, Yocelin i Enika.
Yocelin: Naravno da želimo da nam pomogneš.
Anna: A bilo bi nam jako drago i da nam se pridružiš.
I tako smo mi krenule. Chole nam je pokazala super dućane. Isprobale smo skoro sve haljine u svim dućanima u koje nas je odvela. Chloe je stvarno bila super, društvena, jednostavna osoba. Lijepo smo se slagale sa njom. Kad smo konačno kupile haljine, prelijepe haljine, bile smo mrtve umorne. Otišle smo kod tri metle na čaj i vruću čokoladu. Kad smo ušle sve je bilo puno, tako da smo se već htjele okrenuti i otići, no u to trenutku se grupica od 4 učenika digla da ode, pa smo mi požurile da sjednemo za taj stol. Yocelin si je privukla još jednu stolicu, i sve smo se smjestile. Kod Tri metle je bilo prekrasno ukrašeno. Pravi blagdanski ugođaj. Kad smo popile čaj i vruću čokoladu, ugrijale se i odmorile, pokupile smo vrećice i krenule prema Hogwartsu. Snijeg je opet počeo lagano padati. Sve je bilo prekrasno bijelo. Na izlazu iz Hoagsmeda začula sam cvilež. Izgleda da ga nitko drugi nije čuo. Okrenula sam se par puta na svaku stranu, i opet čula cvilež. Već sam počela misliti da mi nešto ne valja sa sluhom, kad sam konačno vidjela da se nešto miče. Izgledalo je kao da se hrpa snijega miče. Otišla sam bliže. Cure su vidjele da sam stala, pa su i one stale. Kad sam se približila tome za što sam mislila da je hrpa snijega, shvatila sam da je to ustvari mali bijeli psić. Bio je tako sladak, i tako bijel da sam mu u snijegu mogla razaznati samo njegovu crnu njuškicu i oči. Podigla sam ga. Bio je hladan i ozljeđen, jadnik, valjda već više dana leži ovdje. Omotala sam ga u šal i krenula prema curama.
Yocelin: Ajme kako je sladak!
Ja: Da, baš je. Samo, sav je promrzao i ozljeđen je.
Anna: Evo ja imam medenjake, sigurno je i gladan.
Dala je jedan psiću, koji ga je sa zadovoljstvom prihvatio. Požurile smo do Hogwartsa, ali ne samo zbog psića, nego i zbog snijega koji je padao sve jače i jače. Do nas su dotrčale Amanda i Amber, koje su također žurile zbog snijega. Amber je imala pune ruke vrećica od kupnje dok je Am imala samo jednu. I one su vidjele psića.
Amanda: Ajme Leda, psić ti je presladak.
Amber: Da, to si ga kupila?
Ja: Ne našla sam ga u snijegu kako se smrzava. Izgleda da je tamo bio danima. Možda se izgubio pa ću dati Chloe da pošalje roditeljima plakate da sam ga pronašla. Ako se nitko ne javi, zadržat ću ga.
Amanda: Znači, imamo još jednog cimera.
Nasmijale smo se. Sad je već počela mećava, i nismo vidjeli skoro ništa. Enika i Anne su Lumosom pokušavale barem malo obasjati put. Psića sam još jače stisnula k sebi da ga zaštitim. Nadam se samo, da mi haljina neće biti uništena. Kad smo došle do Hogwartsa izgledale smo kao snjegovići, i bile smo mokre do kože. Pozdravile smo se sa Chloe i Amber i krenule u Gryffindorsku kulu. Kad smo onako mokre ušle u društvenu, potrčale smo u spavaonice da se presvučemo, kako se ne bi prehladile. Psića sam spustila na pod u spavaonici, i kad sam se presvukla omotala sam ga dekicom. Dora nas je vidjela da smo došle pa je došla kod nas u spavaonicu.
Dora: Hey! Kako je bilo?
Ja: Odlično!-pogledala sam psića
Dora: Baš je sladak! Samo šta mu je sa šapom.-vidjela je da psić stoji samo na tri noge
Ja: Izgleda da je ozljeđen.
Dora: Sad ću ja to srediti.- izgovorila je neku čaroliju koja je poletjela prema psićovoj nozi. Psić je prvo lagano zalajao, valjda od straha, a onda je počeo skakati po sobi.
JA: Hvala Dora! Sigurno bi mu dugo trebalo da se sam od sebe oporavi!-zahvalno sam je pogledala
Dora: Ma nema na čemu. Nego idem ja sad. Vidimo se.
Ja: Ok, bok!-viknula sam za njom brišući ručnikom kosu
Moja Kitty je u čudu promatrala psića, ali ga je brzo prihvatila i počela se igrati sa njim



Evo i psića: