Dnevnik dostojnog života umirovljenika
01.05.2009., petak
I kušlec je pal...
|
– S tobom ne bum – usprotivila se Marija od kontejnera kad ju je Štef od boce štelč kušlec dat – iz te alkohol zaudara. – Pa kaj? Bolje da je alkohol, neg kuga. – A ti s alkoholom preveniraš od kuge – našalio se Novi od klupe. Štef od boce poprijeko ga je pogledao i odmah uzvratio: – Kad je alkohol v pitanju, tad nema strah od kuge, pa makar bila ona i svinjska. – To i ja kažem – Novi od klupe se osmjehnuo. Štef od boce bio je u nedoumici je li to njega Novi od klupe zadirkuje ili ne. Počešao se po tjemenu. Neuspjevši dokučiti, pogledao je Mariju od kontejnera i upitao je: – A kaj bi ti radije kušlec s kugom il s alkoholom? – Ni jedno ni drugo! – Al danas je prvi svibnja. Praznik rada! – Tebi je svaki dan prvi maj! – odbrusila mu je Marija od kontejnera. – Ti svaki dan praznuješ od rada! Štef od boce se naljutio. Istina ga je pogodila. Ušutio je i sjeo na klupu. Bilo mi ga je žao. I Novom od klupe ga je bilo žao. I Mariji od kontejnera mu ga bilo žao. – Znaš što? – oglasila se Marija od kontejnera – možeš me kušnut. – Mogu? – Štefu su zablistale oči, a na usnama zatitrao osmijeh. – Ali samo u obraz, eto tu – uprla je Marija od kontejnera kažiprstom na dozvoljeno mjesto na obrazu. Štef od boce se dignuo i odmah, plašeći se da se Marija ne predomisli, kušnuo je. Zapljeskao sam. Pridružio mi se je i Novi od klupe. – U Maksimiru bu danas graha – rekao je Novi od klupe. – Bumo se najeli. – A onda puštali i ružu vjetrova – našalio sam se. – Samo njih više nema – ožalostila se Marija od kontejnera. – Koga njih? – zapitao je Štef od boce. – Crvenih... – Ima ih – uskočio je Novi od klupe. – Samo se sad više ne nazivlju komunistima... – Ne mislim na njih. – Na kog onda? – Na crvene makove. Već ih odavno vidjela nisam. – Nisam ni ja – izustio je Novi od klupe. – Ni ja – uzdahnuo je Štef od boce. – Ni ja – pridružio sam im se. – Sve je tu, samo njih nema... – Nema... – Nema... Osjećaj sjete i nostalgije savladao je nama. Svako se ponaosob udubio u misli, sjećanja na prošlost kad ničeg nije bilo, al crveni makovi su bili tu. – Kakvi su ono cvjetovi... – zapjevao je Novi od klupe. Pridružili smo mu se. Parkom je zaorila pjesma. Prvomajska! |
