75.
upoznala sam nekog novog. zaljubila se. pomoglo je to sto sam uvidjela da ti uporno zelis ostati isti. a znas da ne mozes. ne mozes zauvijek ganjati 18godišnjakinje i pit. al se ne možeš pomiriti s time. jebiga, ne mogu ja to. ne mogu gledati sva tvoja sranja kako sam ih nekad gledala. znaš to, i zato nisi sa mnom. jer znaš da sada znam bolje i da ne mogu prolazit sve to opet i gledati te kao Boga. jer znaš da hoću više. kao i tvoja djevojka (bivša). i ne daš se mijenjati. i takav si. i volim te takvog. ali hoću više. i sad taj novi, a stvarno mi se sviđa, voljela bih da mogu s tobom pričati o njemu. svidio bi ti se. svidjelo bi ti se vidjeti me ovako sretnu. ali ima jedan sjeb. tražim tvoje greške u njemu. možda ponekad reagiram pretjerano. sigurna sam zapravo da da, ali si ne mogu pomoci. toliko me strah da će biti kao s tobom da sam van sebe,a nije još ni sjebao ništa. govorim si da nije ti, da me neće povrijediti tako, bar ne na takav način. al svejedno girzem na najmanji nagovještaj nečega što sam prošla s tobom. čini li me to zlom? ne baš zlom, bitchy. zasad se trudim da ne skuži da sam ljuta. ali kuži. i nije mu najjasnije zašto toliko pizdim. nije ni meni. bojim se. zaljubljujem se jako i jako brzo u njega. s njim osjećam trnce i leptiriće, kao s tobom. samo je on divan. nije kao ti. stalo mu je. i toga se bojim. bojim se da je prerano previše. bojim se jer se oejsećam kao s tobom nekad, na početku i čekam da sjebe, a on nikako. bojim se da bih mogla biti sretna. s tobom sam od početka znala. jer si odmah sjebao. a ovako, ne znam, trebala bih se prepustiti. al je toliko gorčine u meni. istina, on ju zaslađuje. ali ubire plodove nečijih tuđih grešaka, tvojih. nije fer. znam to. ali mogla bih ga voljeti užasno snažno, i ne želim prolaziti kroz to da opet volim nekog kome to nije na prvom mjestu. šanse su mi pola pola. ali njega ne poznajem još. više nego što on misli, to da. znaš mene, provodim noći i dane pokušavajući shvatiti. takva sam. pogotovo kad se zaljubim. ali prerano je da mu znam misli, kao tvoje. ne brinem, doći će, ako mi da priliku. smiješno, ali napokon da se netko trudi oko mene više nego ja oko njega. i on meni počinje čitati osjećaje. ali ima te neke svoje... nesiguran je jako. u sebe, u mene. uvjeren je da nije dovoljno dobar za mene. that's a first. ali je. stvarno jest. on ima najbolje osobine koje su imali moji dečki, ukljućujuči tebe. ne znam ni sama kako da mu nacrtam da sam ja ona koja ostaje. i da mogu pretrpit i popravit i iskompromisirat svasta nesto. jer mi je stalo. Tamara mi je jednom rekla da je svaka veza odnos moći. sad je vaga na mojoj strani i ja nemam pojma što da činim. znaš li doduše što sad činim? sjedim u svojoj sobi dok mi roditelji spavaju, pijem pivo (njihovo) i pušim. prekrasno. zar ne? previše sam toga pokupila od tebe što nije dobro. al mi je došlo. i užasno je to, a ja se ne želim iskontrolirat. jer ako budem morala pričat s Njim, ne želim biti trijezna. vidiš, postala sam ti. ja jesam ti, blaža, nesebičnija i s puno više ljubavi koju želim pružati svima oko sebe, ali svejedno ti. tako mi je u kurcu ovaj dan. počeo je dobro, kuma, seka, djeca... i onda sam došla na posao. počeo mi je falit fax prije cca tjedan dana. zaglupljujem se bez njega. muči me budućnost. čekam da mi jave za ovu edukaciju. da mi bar to uspije. vjerojatno ću morat dat otkaz na ovom šugavom poslu, al mi je i to bed, jer sam prestara da žicam starce za cigare. ne znam kako ću to isfurat, teoretski bih mogla izvesti sve tako da nemam slobodnog dana i da se ubijam od posla + te škole ili šta je da je. teoretski. ne znam kako bih izdržala 6 mjeseci tako. u svakom slučaju mi je to bitnije od posla. ionako radim za minimalac. možda sam zbog toga nervozna. možda mi momak trpi jer je meni svašta nešto. a ako me ne prime, jer primaju 30 ljudi od oko 250, onda fakat ne znam šta ću. ne mogu se ubijat 40 sati tjedno za oko 2100 mjesečno. i eventualno slobodnu nejdljeu, ne akad budem imala diplomu u rukama. al to je realnost. svima trebaju kulturolozi jel. a moji nisu u financijskoj situaciji da se mogu opustiti i živjet im na grbači. možda i jesu, ali ja to ne želim. i tako, 150 stvari u glavi, nijedna samorješiva. ovaj put mi ne fališ kao ljubav, fališ mi kao netko tko me u potpunosti poznaje, kao moje najbolji prijatelj. da nisi tako glup bih te zvala.
23.08.2011. u 00:23 | 0 Komentara | Print | # | ^
