Komentari

kintsukoroi.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing

  • Annabonni

    Mene je kupio prvi dio : vlak, bus, odredište, ruka u zraku

    Znaš zašto ?
    Jer su studentske godine " vlakovale" jer me jedna ruka ispraćala a nekoliko drugih zagrljajem čekalo

    avatar

    22.03.2024. (23:39)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Štiklaste štikle. :))
    Prvi put čujem za Stanić.
    Svi smo vlakovali. ;) To je to, Anna.

    avatar

    23.03.2024. (00:41)    -   -   -   -  

  • konobarica

    Ja ću ko i Galaxy - ovo štiklaste štikle ti je genijalno.
    Hvala za osvrt na predstavu (i kazalište :( )
    Moš mislit mene, konobaricu sa tim holterom.
    U sred pokreta hop! stoj! :) :) :)

    avatar

    23.03.2024. (08:59)    -   -   -   -  

  • Riba Luca

    Nekima mašem pola života pa neće da odu.
    Stalno pogledavam hoče li se opet pojaviti predstava Spektakluk
    ponovo bih pogledala u Kerempuhu.
    Uživaj.

    avatar

    23.03.2024. (09:32)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ vlak je i meni omiljeno prijevozno sredstvo, a prepun je simbolike..dolazni i odlazni peroni..na svima smo već bili.
    @ pa da, takve se štikle više ne proizvode:-)
    @ i kazališta volim, a holter je moj postao dio predstave:-)))
    Ne smiješ stat, moraš se ponašat prirodno.
    Par se puta samo preplašim, jer mislim da me neko tapša po ruci...
    @ pa nazovi Kerempuh i pitaj!:-)

    avatar

    23.03.2024. (10:55)    -   -   -   -  

  • Goddess Vesna

    Štiklaste štikle.... Kradem izraz! :)
    A holteri... U neko doba nam više ne pašu halteri! Ovaj tjedan mi je bio ispunjen zujanjem; malo tlaka, malo srca!!!! Holteri rulz! ;))))

    avatar

    23.03.2024. (16:28)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    Jednom sam se samo vozila vlakom i zaljubila se, uh kako to davno bijaše :).

    Otici bez osvratanja... sve je lako kad si mlad, i kad osjetis da to nije to. I ne cekati dugo.
    Duge veze, duga osvrtanja, bolni odlasci...

    Danas sam procitala da ljubav nije niti upoznao nitko tko nije nekoga do kraja volio, do konačnog odlaska. Odnosno, do smrti.
    To me baš potreslo.

    avatar

    23.03.2024. (20:02)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ ahaa, to su valjda one šljokičaste od 12 cm:-))
    Meni nisu halteri nikad pasali ;-) nekako bi mi na cesti skliznuli do nožnih zglobova ..jednom...ahh..imam baš smiješnu anegdotu o tome.
    Al znaš kaj, ni holteri mi baš ne pašu;-))))
    Drž se Vesna ! Samo hrabro, kao i do sad.

    @ ahhh..nikada se nisam zaljubljivala u vlakovima, al sam zaljubljena u vlakove, Dvitrija.
    Kad sam bila mlada, bila sam tako mudra. Možda je to mudrost iz prošlog života, kada smo zapravo znali da odlasci ne postoje, da su samo u našim kratkovidnim glavama tako konačni.

    A ovo zadnje...moguće je. Upoznala sam to. Dvaput.
    I još smogla hrabrosti zavoljeti opet.
    Možda to i nije hrabrost...možda je ludost.
    A možda...možda sam sačuvala znanje iz prošlog života...o odlascima.

    avatar

    23.03.2024. (21:57)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...