Komentari

fragmenti2.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • V

    Neradnici :D

    avatar

    19.05.2023. (19:58)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Sigurna je jedna stvar: mačak ne bi uspio zaspati na kosilici da je radila!

    Prvi komentar više nego pogođen! :P :P :P

    avatar

    19.05.2023. (20:07)    -   -   -   -  

  • Iznajmljivačica

    Ja mislim da on misli Nećeš ti tu meni drndati, sad sam te zarobio i sad budi mirna.

    avatar

    19.05.2023. (20:09)    -   -   -   -  

  • V

    Ypsilonka:))
    Ma, i radila je, ali samo da vide da sam nešto ostavila, odmah njima treba :)))

    Iznajmljivačica, ma sve... samo da privuku pažnju :)

    avatar

    19.05.2023. (20:10)    -   -   -   -  

  • U zvijezdama piše

    pusti ga neka odmara, odmori i ti uz finu kavu

    avatar

    19.05.2023. (20:56)    -   -   -   -  

  • V

    E, hvala, hoću... evo imam fine jagode :)

    avatar

    19.05.2023. (21:00)    -   -   -   -  

  • j.

    Ne znam, kod mene tuđi mačak spava nasred ulegnute travurine u dvorištu, pa kad mene vidi - sumnjičavo produlji dalje... valjda misli, nije takvome kao što sam ja za vjerovati. Iako, časna riječ, nikada u životu nisam ružno pogledao mačku, čak ni kada bih koseći zagazio u neku kakicu; ta neka zemlja i to sve, to je valjda čini mi se nekako više njihovo nego naše. Ili je naše samo na papiru, tih nešto godina koliko smo tu - pa da nam se čini da je vrednije i trajnije.
    Uglavnom, ljeti znamo stavljati vodu za ježeve, čak promatrati kako mama dovodi malog ježa na kupanje - jednom sam, tako mi istoka u Ulici pjesnika, na ženin poziv došao u vrt to potiho promatrati, prekinuvši neko gledanje nogometnog prvenstva; to je otprilike negdje sav moj trud oko životinja. To što godinama nisam obrezao forziciju loše pravdam time da ista ovakva kakva jest služi kao sastajalište vrabaca. Kao što možeš vidjeti, nisam ja neki marksist, više fojerbahovac; prijatelj lebdenja duha nad vodama. Nekako mi se sve manje čini da imam prava, a kamo li dužnosti kositi, štucati, rediti to nešto što se kakti piše da je moje. Najvjerojatnije je da sam lijen, a ima ipak možda nešto i u tome da biljke najbolje same znaju što, kako i koliko treba. Utoliko, godišnje nekoliko puta proštiham što mi se odredi - jer svojim medvjeđim stilom to mogu daleko lakše i brže nego oni koji iza toga sade, pljeve, kopkaju na sitno i izazivaju da se čitava ta flora ljulja za njima kao kad Modrić zaljulja protivničku obranu. Hajde, dvaput poštucam živicu, možda šest puta u sezoni pokosim tih stotinjak kvadrata - i desetak puta zalijem kad je baš strašna suša; a sve ostalo - da me pitaš nešto o jednom hrastu u šumi više bih znao, vjeruj mi, nego o nekoj kadulji sa Cresa što mi raste iza kuće. :)

    avatar

    19.05.2023. (23:14)    -   -   -   -  

  • V

    Kod mene stalno nekakvi tuđi... al' uvijek pobjegnu kad se ja pojavim... zapravo, već kad me čuju da izlazim. Tako je barem bilo godinama, a sad nedavno jedan od tih, ne da nije pobjegao, nego je još i prošetao lagano pored mene. Moram priznati da me malo uvrijedio takav izostanak straha... to sam mu i dobacila dok sam gledala za njegovim uzdignutim repom :))

    Tamo iza kuće još uvijek se borim s divljom prirodom, i situacija je skroz neizvjesna, pa se zato trudi barem ovo u neposrednoj blizini ulaza održavati u kakvom-takvom redu. Imam osjećaj da tako barem donekle držim i konce svog života u vlastitim rukama :)
    Kao u onoj igrici Tetris... dok me ne zatrpa .)

    avatar

    19.05.2023. (23:54)    -   -   -   -  

  • j.

    Odlična usporedba sa Tetrisom, sve nas na kraju zatrpa, samo je pitanje nivoa :)))
    A što se tiče divlje prirode, ja nekako imam osjećaj da se ona bori sa mnom, ona bi me prodivljala, a meni se ni to ne da :)))).

    avatar

    20.05.2023. (09:16)    -   -   -   -  

  • V

    :)

    avatar

    20.05.2023. (11:01)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...