Komentari

djetinjstvo-mladost.blog.hr

Dodaj komentar (10)

Marketing

  • vasko54

    morao sam otvoriti novi blog

    avatar

    21.04.2021. (16:50)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    Preljep zapis...ako je Tvoj, toliko lepše!

    avatar

    21.04.2021. (17:52)    -   -   -   -  

  • Zlatan

    to je sada vasko puno bolje , zlatan

    avatar

    21.04.2021. (17:57)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    e, da ... i ja se slažem sa @Zlatanom, da je ovo sad puno bolje, nego ono prije

    avatar

    21.04.2021. (18:00)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    uistinu!

    avatar

    21.04.2021. (23:45)    -   -   -   -  

  • vasko54

    Jadranka, zahvaljujem Vam se. Puno bolje.

    avatar

    22.04.2021. (01:23)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    @vasko54 - drago mi je da je sad sve ok :)

    avatar

    22.04.2021. (12:56)    -   -   -   -  

  • sokolova

    Što smo stariji sve više se vraćamo sebi,sve više smo nostalgični. Sjećanja i uspomene na drage ljude lijepo je zabilježiti

    avatar

    22.04.2021. (19:10)    -   -   -   -  

  • vasko54

    Nazalost, sve nas je manje. Biologija igra znacajnu ulogu, dragih ljudi nestaje, mnoge od njih nismo vidjeli zadnjih 30 i vise godina.

    avatar

    26.04.2021. (04:18)    -   -   -   -  

  • vasko54

    Preparandija je sigurno najveca i naslavnija skolska zgrada u Dubrovniku, u kojoj je dugo vremena smjesten Univerzitetski centar. U pocetku sezdesetih godina proslog stoljeca, bila je u Preparandiji osnovna skola s jako puno razreda, a jedno odjeljenje, sto je nekako posebno bilo interesantno za nas ucenike, bila je sto bi se danas reklo, skola za ucenike sa specijalnim potrebama. Nedaleko parka Gradac, pet minuta od rodne mi kuce, smjestena je izmedju zgrade Radio Dubrovnika, (koji odnedavno vise nije u toj vili) stambenog prostora na Kolorini i tadasnje zgrade Opcinskog suda. Zanimljivo je da se moj zivot prvih dvanaest godina vrtio u krugu od par stotina metara, rodiliste, rodna kuca, ulaz u stari grad i skola, sve u blizini, nadohvat ruke. Istovremeno, blizina stare dubrovacke bolnice, jednom mi je kao djetetu spasila zivot, a doktor koji me je spasio, dr. Ilic, zivio je uz Preparandiju, dakle u istom, za mene zacaranom krugu. Ne vjerujem da se puno Dubrovcana moze pohvaliti ovim podatkom. U prvi razred sam krenuo 1960. godine a u razredu su uz mene bili: Veljko Ruskovic, Branko Silic, Vinko Dragojevic, Niksa Garvan, Tonci Trbuhovic, Goran Stampalija, Boro Savic, Boris Didovic,, Boris Kurilic,Milan Basic, Miho Kristic, Mirjana Kristovic,, Perica Tulic, Vesna Cucic, Jugoslava Matulovic, Mirjana Rilje, Dube Rakidzija, Maja Kunic, Marija Dedic, Anuska Kiridzija, Ivica Danicic i Katija Miloglav.

    avatar

    28.04.2021. (05:54)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...