Komentari

potok42.blog.hr

Dodaj komentar (8)

Marketing

  • Tea

    i nestati će rabljena narcisoidnost, samopouzdanje, drama u dva čina,
    sa utrljanim mirisom pelina

    avatar

    22.03.2019. (19:51)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    nakon što odem, ne ostaje nitko živ, tek neka moja slova napisana, ispisana, a nešto ranije i doživljena, zadnja sam u lancu i ta sam karika što se ne nastavlja, već samo trag stiha ostavlja... nakon nas ostaje praznina punoće ili tek drhtaj nekog srca koje će zadrhtati, ako pročita nešto - tužno

    avatar

    22.03.2019. (19:57)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    iza nas će ostati dokazi da smo putovali.

    sretan si...

    Zamisli, koliki se nisu mogli izvući iz svojih kućica ili onih, kojima su se tračnice mimoišle

    avatar

    22.03.2019. (20:05)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    iza nas će ostati dokazi da smo putovali... i DNK za potomke i knjige... bog tvoje tišine govori o blagosti neumitne smrti... i Nerudin stih... polagano umire onaj koji ne putuje... vi živite... i putujete... moćna je tvoja pjesma... :)

    avatar

    23.03.2019. (04:55)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Da, zato i ja putujem.
    To ostaje u nama dok nas ima,
    a fotografije i zapisi u eteru svjedoče kad odemo.

    avatar

    23.03.2019. (08:01)    -   -   -   -  

  • easy

    tužno, uzvišeno, ti kao da si bio tamo.

    avatar

    23.03.2019. (08:46)    -   -   -   -  

  • meroveus

    Dominira posvojna zamjenica. Trenutak u sveukupnosti kruga vremena. Tako imamo zakon o očuvanju mase. U vječnom kotlu tvari netko je žlicom kušao kombinaciju i okusom potvrdio tubivstvo. Ja je prepreden. Svoje dokinuće, svoju zaokruženost transferira u zajedničku množinu. Strah pred prestankom putovanja umanjen je apstraktnim razmišljanjem o sudioništvu u globalnom projektu. Kretanje je imanentnost života mislećeg slijeda, pa ma koliko on sitan bio. To je pravo koje nitko ne može oduzeti i takvu posvojenost snažimo. Tako smo veći. Pripadamo, jer se krećemo. Ima nas (me!) dok čujemo misao o nama (sebi!). Cogito ergo ...

    avatar

    23.03.2019. (09:35)    -   -   -   -  

  • viviana

    Uhh. (odušak). Snažno sam proživjela ovu pjesmu. Legla mi na dušu težinom kao kamen mekši od vode a na spomen knjiga....... uzdrhti nešto iznutra s njima u dosluhu jer to - naše knjige...... (koliko je samo dirljivog u zvuku tih riječi) - ono su tako intimno, najvlastitije kao dom, naši otisci posvuda, dah i miris, naše vrijeme i rastanak utkan u njemu, .... ne znam
    nije me sram reći i da sam zaplakala. Jer, opraštamo se
    opraštamo....... u sebi. I pjesma dotiče u nešto duboko nutarnje takvo, osjetljivo, otvoreno, ranjivo, odazivajuće osjećajno. Kao da sam od vode pa su se i stihovi, svaki, u meni utopili, razlili. Ali lijepo.... Lijepo. I teško.

    avatar

    25.03.2019. (20:27)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...