@durice...ovo što ću napisati ti je iz vlastitog iskustva.
kada je nepoznati tip krvario iz arterije pored mene, zaustavio sam mu krvarenje ali nisam imao organizacijskih sposobnosti u glavi (iako ih normalno imam, bio sam mutav 2-3 minute). vrijeme razmišljanja mi je bilo puta dva. Ipak u 5-7 minuta je hitna bila tu.
kada mi je lokalni mafiozo uperio pištolj u čelo, nisam činio ništa junački, iako sam jučer od tog dana vježbao kako takvim likovima jako zagorčati život.
a kada sam u ratu bježao od granatiranja, sve sam radio 4x brže nego normalno
itd...itd. Vježba je dobra. Ako se dovoljno puta ponovi, ako budeš u stanju reagirati, imaš nekakvu "praksu". Drugi dio je osobnost, jer samo 10% ljudi može voditi druge. Od tebe bi pačići očekivali zaštitu, zato nauči koliko možeš, razmišljaj ako uspiješ, i radi najbolje što znaš.
I ja razmišljam o onome što sam vidio (uživo), i pitam se samo gdje će biti mjesto gdje će se pokazati kako je sustav u koji se zaklinju, potpuno promašen.
20.07.2017. (22:21)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Stare fotografije! One se jedine nikad ne mogu nadoknaditi, znam iz iskustva. Inače, nikakd ne možemo znati kako bi se ponašali u slučaju katastrofe....kad je rat počinjao bila sam mlada, dijete od nepune 2 godine, već se naslućivalo da bi se moglo dogoditi da moramo bježati...rekla sam mužu: 'ti uzmi dijete, ja ću sigurno paničariti i vrištati'...a nisam, potpuno sabrano sam postupala, strah me hvatao tek poslije, na sigurnom, koljena otkazivala itd... a znam neke koji su bezglavo trčali po stanovima dok su oko nas padale bombe. Ja sam legla na dijete, stavila sebi jastuk na leđa (savjet djeda koji je preživio II. sv. rat) i čekala... hoću reći, različiti smo, različito reagiramo i zaista su važne vježbe i informiranje
20.07.2017. (22:28)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
borgman, persu komentar, baš ti hvala na svim tim iskustvima, da, iako se i zezam malo, kao i obično, znam iz iskustva, svojeg i tuđeg kako se reagira kad se nešto mora ( o tome ne želim pisati zbog poslovne etike ), u ratu sam bila premlada, nisam ga doživljavala, kad su bile uzbune mi smo se zezali u tunelima, al sjećam se kad nam je bomba pala na gimnaziju, profesorica se primila za stol i smireno nam rekla: " svi pod stol, odmah! ", nikada neću zaboraviti jezu u njenim očima i sugurna sam kako je sama ostala stajati pazeći na nas barem pogledom. zbog tog šugavog rata mi klinci naučili smo se nekak brinut sami o sebi i jedni o drugima, a sada kad sam starija i iskusnija sve se manje osjećam kompletnom, neprestano me nekaj muči i stano imam potrebu preispitivati vlastitu kompetentnost. možda je to samo neka faza, prolazna :)
suncokretica, fotke!, čovječe, tog se nisam sjetila, tek sad mi je mobitel pal na pamet, hahaha, srećom, i on mi ostane u ruksaku dok ne počne cvilit za baterijom, znači i punjač, moj bratić spašaval je cd-e s mjuzom i filmovima, je, jako smo različiti i svako je dobar u nečemu, samo to treba izvuč iz sebe u pravom trenutku, al treba i znat što je to u čemu je dobar, kak će saznat ak mu se nikad ni ne pruži prilika da provježba, iako, kak veli borgman, i mogu se složiti s njim, puno toga ovisi o mnogim faktorima, ipak mi se čini, ako već postoji sustav odgoja i obrazovanja ne bi bilo naodmet ugraditi u njega više praktičnog rada, pa makar utjecati samo na reflekse i motoričke sposobnosti, puno se toga ne može naučiti, al nešto se možda može usvojiti pukim ponavljanjem. ova igra koju spominjem klinci stvarno jako vole, njima je to zabavno, al na kraju smo, pomoću nje dosta toga usvojili svi skupa, koliko se god to činilo banalno. bilo bi mi fora da nam tak dođu vatrogasci il ljudi iz gorske službe spašavanja, pa nam svima pokažu neke osnovne " trikove ", takve smo vježbe radile s ljudima iz hitne, pružale smo konkretnu prvu pomoć jedna drugoj i bilo je zanimljivo, poučno i zabavno, a mogu ti reć da nas nije puno prežvjelo :) ovu foru s jastukom bum sigurno zapamtila, nebi škodil ni madrac.
20.07.2017. (23:20)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
...viš mi malčice stariji se sjećamo tzv.akcija NNNI..ništa nas ne smije iznenaditi...ni poplave ni nuklearni rat..(makar mi se cini da ti kod nuklearca nikakva znanja ne bi pomogla..evv.put na mars ;) ))...dakle u ta tzv.mračna vremena kad je isto sunce sjalo...vodilo se brige o tim stvarima,bila je i tzv.civilna zastita..danas zaista ne znam postoji li...da o našim državnicima (čast izuzecima!) i ne pišem..jer premijer koji ni vojsku nije prismrdio vizavi neke izmiš.boljke..nemre vodit ni pasa u šetnju a kamo li državu...,zapravo moze kad je eu birokrat,pa radi po diktatu....dakle,ocu reć sve nam je u nekom kovitlacu...i tek te nekakve katastrofe objedine ljude...srećom (još!) nismo imali kataklizmickih potresa gdje je covjek doista nemoćan sa svom svojom tehnikom i znanjem...stoga bi nekakav razrađeni plan za sl.situacije trebalo uvesti u vrtice,skole..itd.jer samo je ponavljanje majka znanja...zlu ne trebalo,no valja znati..
21.07.2017. (07:26)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
bellarte, ne, mi nismo imali NNNI, barem se ja toga ne sjećam, al mama je bila u civilnoj zaštiti i kad je počel rat oni su u firmi dobili odmah ful opremu i bili nekak organizirani, a u onom ranom školovanju nižih razreda O.Š. i nas učenike su dosta " drilali " u nekakvim organiziranim aktivnostima, sjećam se da starija sestrićna išla u streljanu, pa ju je kundak opalil po licu, mislim, nikome to nije naškodilo posle. ja mislim da treba pitat stručne ljude koji imaju i znanje i iskustvo, pa to sve malo začinit s novim i zanimljivim informacijama, al isto tak mislim da nismo samo materijalno neopremeljni, već nam ni znanje nije baš na nekoj zavidnoj razini, čast izuzecima :)
21.07.2017. (15:27)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
FreshCaYg
Baš sam se pita je li Č doli vidio sam da je turneja :)
20.07.2017. (18:17) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
durica
naravno da je dole, on je uvijek u žiži doađanja :), a ja ne spavam, već sam ko zombi
20.07.2017. (19:39) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
borgman
@durice...ovo što ću napisati ti je iz vlastitog iskustva.
kada je nepoznati tip krvario iz arterije pored mene, zaustavio sam mu krvarenje ali nisam imao organizacijskih sposobnosti u glavi (iako ih normalno imam, bio sam mutav 2-3 minute). vrijeme razmišljanja mi je bilo puta dva. Ipak u 5-7 minuta je hitna bila tu.
kada mi je lokalni mafiozo uperio pištolj u čelo, nisam činio ništa junački, iako sam jučer od tog dana vježbao kako takvim likovima jako zagorčati život.
a kada sam u ratu bježao od granatiranja, sve sam radio 4x brže nego normalno
itd...itd.
Vježba je dobra. Ako se dovoljno puta ponovi, ako budeš u stanju reagirati, imaš nekakvu "praksu". Drugi dio je osobnost, jer samo 10% ljudi može voditi druge. Od tebe bi pačići očekivali zaštitu, zato nauči koliko možeš, razmišljaj ako uspiješ, i radi najbolje što znaš.
I ja razmišljam o onome što sam vidio (uživo), i pitam se samo gdje će biti mjesto gdje će se pokazati kako je sustav u koji se zaklinju, potpuno promašen.
20.07.2017. (22:21) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
suncokretica
Stare fotografije! One se jedine nikad ne mogu nadoknaditi, znam iz iskustva. Inače, nikakd ne možemo znati kako bi se ponašali u slučaju katastrofe....kad je rat počinjao bila sam mlada, dijete od nepune 2 godine, već se naslućivalo da bi se moglo dogoditi da moramo bježati...rekla sam mužu: 'ti uzmi dijete, ja ću sigurno paničariti i vrištati'...a nisam, potpuno sabrano sam postupala, strah me hvatao tek poslije, na sigurnom, koljena otkazivala itd... a znam neke koji su bezglavo trčali po stanovima dok su oko nas padale bombe. Ja sam legla na dijete, stavila sebi jastuk na leđa (savjet djeda koji je preživio II. sv. rat) i čekala... hoću reći, različiti smo, različito reagiramo i zaista su važne vježbe i informiranje
20.07.2017. (22:28) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
durica
borgman,
persu komentar, baš ti hvala na svim tim iskustvima, da, iako se i zezam malo, kao i obično, znam iz iskustva, svojeg i tuđeg kako se reagira kad se nešto mora ( o tome ne želim pisati zbog poslovne etike ), u ratu sam bila premlada, nisam ga doživljavala, kad su bile uzbune mi smo se zezali u tunelima, al sjećam se kad nam je bomba pala na gimnaziju, profesorica se primila za stol i smireno nam rekla: " svi pod stol, odmah! ", nikada neću zaboraviti jezu u njenim očima i sugurna sam kako je sama ostala stajati pazeći na nas barem pogledom. zbog tog šugavog rata mi klinci naučili smo se nekak brinut sami o sebi i jedni o drugima, a sada kad sam starija i iskusnija sve se manje osjećam kompletnom, neprestano me nekaj muči i stano imam potrebu preispitivati vlastitu kompetentnost. možda je to samo neka faza, prolazna :)
suncokretica,
fotke!, čovječe, tog se nisam sjetila, tek sad mi je mobitel pal na pamet, hahaha, srećom, i on mi ostane u ruksaku dok ne počne cvilit za baterijom, znači i punjač, moj bratić spašaval je cd-e s mjuzom i filmovima, je, jako smo različiti i svako je dobar u nečemu, samo to treba izvuč iz sebe u pravom trenutku, al treba i znat što je to u čemu je dobar, kak će saznat ak mu se nikad ni ne pruži prilika da provježba, iako, kak veli borgman, i mogu se složiti s njim, puno toga ovisi o mnogim faktorima, ipak mi se čini, ako već postoji sustav odgoja i obrazovanja ne bi bilo naodmet ugraditi u njega više praktičnog rada, pa makar utjecati samo na reflekse i motoričke sposobnosti, puno se toga ne može naučiti, al nešto se možda može usvojiti pukim ponavljanjem. ova igra koju spominjem klinci stvarno jako vole, njima je to zabavno, al na kraju smo, pomoću nje dosta toga usvojili svi skupa, koliko se god to činilo banalno. bilo bi mi fora da nam tak dođu vatrogasci il ljudi iz gorske službe spašavanja, pa nam svima pokažu neke osnovne " trikove ", takve smo vježbe radile s ljudima iz hitne, pružale smo konkretnu prvu pomoć jedna drugoj i bilo je zanimljivo, poučno i zabavno, a mogu ti reć da nas nije puno prežvjelo :)
ovu foru s jastukom bum sigurno zapamtila, nebi škodil ni madrac.
20.07.2017. (23:20) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
bellarte
...viš mi malčice stariji se sjećamo tzv.akcija NNNI..ništa nas ne smije iznenaditi...ni poplave ni nuklearni rat..(makar mi se cini da ti kod nuklearca nikakva znanja ne bi pomogla..evv.put na mars ;) ))...dakle u ta tzv.mračna vremena kad je isto sunce sjalo...vodilo se brige o tim stvarima,bila je i tzv.civilna zastita..danas zaista ne znam postoji li...da o našim državnicima (čast izuzecima!) i ne pišem..jer premijer koji ni vojsku nije prismrdio vizavi neke izmiš.boljke..nemre vodit ni pasa u šetnju a kamo li državu...,zapravo moze kad je eu birokrat,pa radi po diktatu....dakle,ocu reć sve nam je u nekom kovitlacu...i tek te nekakve katastrofe objedine ljude...srećom (još!) nismo imali kataklizmickih potresa gdje je covjek doista nemoćan sa svom svojom tehnikom i znanjem...stoga bi nekakav razrađeni plan za sl.situacije trebalo uvesti u vrtice,skole..itd.jer samo je ponavljanje majka znanja...zlu ne trebalo,no valja znati..
21.07.2017. (07:26) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
durica
bellarte,
ne, mi nismo imali NNNI, barem se ja toga ne sjećam, al mama je bila u civilnoj zaštiti i kad je počel rat oni su u firmi dobili odmah ful opremu i bili nekak organizirani, a u onom ranom školovanju nižih razreda O.Š. i nas učenike su dosta " drilali " u nekakvim organiziranim aktivnostima, sjećam se da starija sestrićna išla u streljanu, pa ju je kundak opalil po licu, mislim, nikome to nije naškodilo posle. ja mislim da treba pitat stručne ljude koji imaju i znanje i iskustvo, pa to sve malo začinit s novim i zanimljivim informacijama, al isto tak mislim da nismo samo materijalno neopremeljni, već nam ni znanje nije baš na nekoj zavidnoj razini, čast izuzecima :)
21.07.2017. (15:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
luki 2
I opet si u pravu - trebalo bi s vremena na vrijeme obnoviti neka znanja, jer nekome - a i nama samima - mogu spasiti život...Pozdrav, L+B+G
21.07.2017. (19:02) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...