Komentari

viviana.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • Kunigunda

    ...... jer, kosa je dio one ženstvenosti koja ni starošću nije limitirana i tako pronadjemo put do sebe raspličući ili pletući pletenicu dan za danom do one divne spoznaje da smo sami sa sobom to što jesmo...........
    PS: majstorice short story,,,,,,,,,,LP

    avatar

    25.10.2016. (22:12)    -   -   -   -  

  • viviana

    ni starošću, a ni smrću... kao u Matoševoj pjesmi Utjeha kose.
    Hvala, majstorice, mnogo čega. :)

    avatar

    25.10.2016. (22:36)    -   -   -   -  

  • gali

    pričaš za čistu desetku, uživam čitati još jednom,bravo i to je to:-)

    avatar

    26.10.2016. (00:10)    -   -   -   -  

  • viviana

    hvala gali, ... nije da sam baš vična odgovorit na ovakvu pohvalu, pa mogu i samo jednostavno - hvala.
    drago mi je ako ti je bilo zadovoljstvo čitati.

    avatar

    26.10.2016. (12:57)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    uvijek sam imala dugu kosu koju mi je mama znala isplesti u jednu ili u 2 pletenice ... kasnije sam je nosila raspuštenu, dugačku, gustu, bujnu, svijetlosmeđu - kasnije plavu ...

    sjećam se moje strine Danice, imala sam oko 6 godina i sjećam je se, imala je dužu kosu koju je plela u neku pletenicu i omatala oko glave :)

    avatar

    26.10.2016. (14:18)    -   -   -   -  

  • viviana

    :) hvala što si podijelila svoja prisjećanja, shadow.... pobuđena ovom pričicom.
    ta pletenica oko glave, meni je posebno lijepa. nosila je i Frida Kahlo.

    avatar

    26.10.2016. (15:04)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    pletenica, tvoja baka, ogledalo... pitko je tvoje štivo...
    čitam ga već treći put... pletenice nikada ne izlaze iz mode... predivan su ukras ženskom licu... a njihovo raščešljavanje poezija kose... i slika u ogledalu se mijenja... u mladosti sam nosila pletenicu, ono podignutu na vrh glave... naslijedila sam veliko kristalno ogledalo pred kojim je moja baka raščešljavala svoju kosu...
    da, odlično si opisala doživljaj djeteta koje to promatra... i danas mi se ponekad pričinja kada stojim pred tim ogledalom da vidim nju, njeno blago lice uokvireno bujnom kosom... ona nije nosila pletenicu... podizala je kosu u punđu...
    tvoje priče su divne, riječi upletene u pletenicu tvojih uspomena... a iz pletenice blješte dragulji tvog izričaja... :)

    avatar

    26.10.2016. (16:59)    -   -   -   -  

  • viviana

    Oj, uobrazit ću se.
    :)))
    Zapravo, ove pričice su mi drage utoliko što sam kroz njih mogla izraziti to nešto osjećano kroz sebe.
    Moja baka umrla je u 92-oj. Daleko od kuće koju je inače uvijek nerado napuštala putujući negdje - baš zato da ne bi umrla daleko od nje. Podigli su je da krene od kuće kad je počeo rat. Izmrcvarila se u putu. I umrla do dva dana. U snu.

    avatar

    26.10.2016. (19:52)    -   -   -   -  

  • Dinaja.

    eh draga moja prijateljice... to su tužne priče o njima, koje je rat istjerao iz prostora u kojem su trajali... kad umre korijenje, umire i stablo...
    ali ipak, smrt u snu... za nju divna, za tebe i one koji ostaju bolna... ali u nama ostaje zvuk njihovih glasova i slika u zrcalnim neuronima... je te slike nazivam osmjesima praotaca... :)

    avatar

    26.10.2016. (19:58)    -   -   -   -  

  • viviana

    ... i kao vlas kose tanak most
    kamo god da se okrenemo
    i krenemo

    avatar

    26.10.2016. (20:19)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Prekrasna priča i crtice uspomena Viviana

    avatar

    27.10.2016. (07:34)    -   -   -   -  

  • easy

    istina, kosa je prva na "udaru", valjda smo naslijedile nešto od indijanaca
    :)

    avatar

    27.10.2016. (10:35)    -   -   -   -  

  • .

    Čvrsta veza na tankoj vlasi kose... neraskidiva :)

    avatar

    27.10.2016. (11:04)    -   -   -   -  

  • viviana

    Hvala
    Nisa
    između
    V
    :)))
    < 3

    avatar

    27.10.2016. (12:33)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...