Zenitist i kritičari u drhtalici

Flashback u decembar 2013..

Kraj oko Bijlmer Arene izgleda futuristički. Sve zgrade liče na svemirske brodove. Ali, pored travnjaka iza Heineken Music Halla, podižu džinovski šator za švedski božićni cirkus. Jedna prikolica obložena drvetom, s natpisom BLAGAJNA, već čeka posetioce.

U Grand Cafeu me dočekuje retro muzika iz šezdesetih, na primer iz rok opere Tommy, a onda i John Fogerty i Stephen Wolf. (Zato je jelovnik new age fusion, sa vegetarijanskim kiševima.) Kada čujem "Substitute" od Who, setim se obrade koju su napravili Sex Pistols. Ali, vremenka strela ide u suprotnom pravcu, i kada je Aznavour zapevao, bio je to povratak u prenatalni period. Čika se šalio na račun sopstvenih godina, pevao je i o lažnom prijateljstvu, pričao je o kritičarima koji su mu presedamdeset gdina prorekli da nikada neće biti dobar pevač jer mu je glas "gripozan". Devedeset minuta je pevao i bio svoj sopstveni konferasije.

U sunčanom Amsterdamu, vonj trulih brodskih dasaka. Kanali su mutni kao Morava, vozači nervozni kao Srbi, a klinci i crnci startuju kao dizelaši. Koncertni raj - Paradiso - ovog leta predstavlja The Breeders, Blondie, Patti Smith i Tegan & Saru, između ostalih... Čak i B 52's. Da bi se isprobala sva holandska i belgijska piva, potrebni su mačiji životi; holandske krčamrice su uvek dobro raspoložene; na platoru Maxa Euwea šahiraju penzinoeri koji uglavnom govore srpski; s krovnog prozora moje sobe na IV spratu gledam krov muzeja Van Gogh...