Zenitist i kritičari u drhtalici

Upravo sam dao intervju za Politiken i - atipično - slikao i ja njih, novinara i fotografa. Dok me je fotograf uslikavao, palo mi je na pamet kako je to omiljena situacija za srpske pisce - da ih fotografišu dok puše i gledaju u nebo. Samo što ja preferiram palačinke. Kada je čuo da sledeće godine možda izlazi srpsko izdanje "Slika iz Vangedea" (Vangede billeder), novinar mi je poklonio jednu knjigu posvećenu tom piscu.

Fotografa je pratila jedna neverovatno tužna devojka.

A ja sam sebe uhvatio - u tom intervjuu - da stalno pričam istu priču. Kao alchajmerovac, ili neki agent koji vergla cover story da ga ne bi otkrili.

I treba sada raditi, dok uveče ne počne mokumentarac u Kinoteci o lažnom sletanju Amerikanaca na Mesec. (TUsu prevarili neke američke političare da odgovaraju na druga pitanja pa su ih ubacili u film o mesečini!)

Ali, pre toga - "My Life With Liberace", koji sam pogledao usred Ćebenhauna. Koje sranje od filma.
Pre svega, sramota je ljudska što je "istina o Liberačeovom životu" uopšte procurila u usranu takozvanu javnost. On je to želeo da ponese sa sobom u grob i tako bi i bilo da jedan sitan degenerik, sitan dušom a debeo telom, jedan mrtvozornik željan slave, nije to objavio i proslavio se na pet minuta. I to je bilo gadnoi ružno i palanački.

I sada se o tome snimaju igrani filmovi.
Na plakatu se smejulji Michael Douglas , u zagrljaju Matta Damona. Ali, zaista se smejulji Douglas, a ne lik LIberace, jer je očigledno da Douglas u toj ulozi voli samog sebe, to je film o Douglasu koji jje pobedio rak, to nije film o Liberaceu. Vveć divljenje samom sebi :::"pogledajte kako nemam ništa protiv pedera, tolerantan sam u pizdu materinu, a pre svega super glumac, ali dupe ne dam, ne brinite"...

Sa plakata i sa platna se smeje Douglas, od Liberacea ni traga. Dva - meni antipatična - glumca, jedan kojii je oduvek izgledao kao da ga muči manjak u centimetrima u svakom pogledu i drugi, koji bi mogao da izgovori rečenicu "Zove se hund" i ta dvojica su se pokazali kao dve pederčine, ali to - naravno - mislim kao karakternu osobinu.