Zenitist i kritičari u drhtalici

"Imaju li lepi ljudi prednost u životu?"

Lepota je korisna, ako se baviš poslom koji traži lepotu, ako si glumac, maneken, javna ličnost, ako si na neki način slavan. Ako si u miljeu u kojem možeš lepotu da razmeniš kao stranu valutu. Ako se ne baviš takvim poslom, lepota je teret. Kao obveznica koja nema vrednost.

Čovek mora da nauči da koristi lepotu. Ona se ili koristi ili se okreće protiv lepotana. Jer lepota ne može da se konzerviše. Lepotom se neizostavno zavodi, a zavođenje je pokoravanje, a pokoravanje je čin rata. Lepota je stoga oružje i za nju važi isto pravilo kao i za pištolj: ne maši praznim pištoljem i ne uzimaj ga ako ne nameravaš da ga upotrebiš.

Lepotan je agresivan i onda kada nije. Samom pojavom unosi nemir. ......... Lepotan koji nije obavešten da je lep, nije vaspitan da je koristi kao oružje i uz to se ne bavi poslom u kojem bi mu ona koristila, nalazi se u nevolji. .......

Obični ljudi vole lepotu samo na filmu, u romanima i u TV serijama. U takozvanom običnom životu, ona ih plaši, postiđuje, vređa i izaziva zavist i mržnju. Tada lepotan shvata da bi mu isto bilo i da je "lepi Džoni" to jest čovek-slon. Lep čovek (a da nijw glumac, maneken, voditelj i neki celebrity) vredi i kao Pamela Anderson kao čitačica vremenske prognoze na radiju ili kao Merilin Monro kao suflerka u pozorištu.

Da, priča se o unutrašnjoj lepoti i duhovnom zračenju, harizmi i sličnim stvarima. Ali ta unutrašnja lepota i harizma su izuzeci, to je uvek kompenzacija za nešto, one se moraju otkrivati. One se uvek ističu kao suprotnost "pukoj lepoti". Hajde sad neka lepotan pokuša da dokaže svoju unutrašnju prirodu...

Šta rade prosečni u susretu sa lepotom, u tom takozvanom običnom životu? Brane se glasinama. Oni nisu ni svesni koliko su ugroženi. A glasine vrše svoj posao. Kao tempirana bomba.

Lepota je običnim ljudima bukagija. ...................................... Ali, ako si slavan, pa makar i nesrećno slavan, imao si je rašta nositi.