Zenitist i kritičari u drhtalici
28.06.2011., utorak
Poslastičarnica SREMSKA u Beogradu - In Memoriam
 Sremska je bila (prošlo vreme je pravilno) jedna od najstarijih poslastičarnica u Beogradu, iako osnovana posle II svetskog rata. Bila je (uh kako ovaj perfekt muči) najpoznatija po žitu sa šlagom. Imala je i kolače, po onom sistemu "mali jelovnik ali svako jelo odlično" - dakle šaum rolne, "kitnikes", Žerbo tortu, čokoladnu tortu, kasato, odličnu Rozen tortu i takozvane "hlebičke", koji su se pravili od ostataka kolača i torti a sve ukrašeno šlagom. Oni su bili nešto jeftiniji. U sezono su imali i sladoled, a poslednjih petnaestak godina su prodavali i kesten-pire bez aditiva. U Sremskoj broj 6, u samom centru. Mala poslastičarnica,s 5 (pet) stolova. I - nema je više.  Zapanjujuće je koliko malo poslastičarnica ima u Beogradu, a tek dobrih - one su i ranije bile retkost, a sada ih nema. Kao da je taj zanat izumro brže od ostalih. Lanac poslastičarnica Petrović je takođe zamro i već neko vreme se u Zmaj Jovinoj ne mogu naći kolači. A imali su odličnu tortu od oraha Aleksandar, princes-krofnu sa šlagom, dobar čokoladni rolat... Istina, bili su uvek skuplji, pa su se oslanjalai na navučene mušterije. Negde do sredine 1980-ih godina na početku Bulevara (kralja Aleksandra to jest Revolucije), bio je legendarni Bata. Njegovi kolači su bili po pariskim receptima, kore od oraha i belenaca, a fil od žumanaca koji su mućeni dok ne pobele pa s orasima... Bata je imao običaj da mlađim ženama ne prodaje kolače "iz principa", jer - po njegovom mišljenju - nikad od njih neće biti domaćica ako se naviknu da kupuju kolače u poslastičarnicama! Jedna čudna poslastičarnica - prvo Zaharija, a po smrti vlasnika Marija - bila je tu blizu, na uglu S. Markovića i Bulevara, ali i to je nestalo. Zlata - na slaviji - bila je dobra dok je Zlata šefovala, njeni naslednci su to upropastili. Neki će mi pomenuti poslastičarnicu u Mišarskoj, ali o tome drugi put. Sve ostalo nije vredno pomena. Kada je o tulumbama reč, valjaju samo na dva mesta u gradu (ali i tome drugi put). Šta bi sa Sremskom? Vlasnik se umorio, ili - da ne grešim dušu - možda ljudi imaju svojih problema pa su morali da se ratosiljaju biznisa koji ne donosi zaradu, i - pade Sremska u ruke dušmana. Doduše, taj ugojeni debeli gad, pravi prototip "vepra-ljaksea" zadržao je ime Sremska i dodao mu - španski vetar, po jedinom kolaču koji je iz pređašnjeg asortimana zadržao. Valjda mu to ime španski vetar nekak o imponuje. A u objektu se sada nude krofnice i vafli, to je nešto kao internacionalno, zamislite Acu Devetku da vam nudi tunjevinu ili da u Balkanskoj umesto pljeskavice u somunu kupite pirinač s karijem. Juče, u ponedeljak, pre nego što sam otišao u Kinoteku na dupli program od 18.00 i 20.00, prođem pored Sremske, da se dpingujem žitom sa šlagom a možda i sladoledom. I - vidim krš od Sremske. Uđem, i ne znam koji mi je, zašto uopšte pitam, ali ipak pitam neku curicu iza staklene vitrine "Šta se dogodilo sa starom poslastičarnicom?" Šta sam očekivao, kao da će nek oda je vrati na moj zahtev. I priđe mi vepar, ugojeno govedo s bradom i nabusito mi kaže: "Šta hoćete gospodine?" "Gde su nestali kolači?" "Evo vam kolači!", kaže vepar i pokaže rukama po "objektu". "Ali fali Žerbo torta i fale hlebičke..." "Ali zato ima drugih stvari", brecne se vepar i izađe i nasloni se na automobil, parkiran ispred "poslastičarnice" i prekrsti ruke. Ja se okrenem i odem.  _________ * fotografije su iz 2010. godine |
