Zenitist i kritičari u drhtalici
28.11.2008., petak
Zorica Sentić
|
Potrebno je zaboraviti jezik da bi se u njemu otkrila neka značenja koja izmiču domorocima. I deca i stranci i oni koji su dugo živeli u inostranstvu imaju sličnu oosbinu, da podsete domaćine u jeziku na neke »smislove« – gramatičke ili negramatičke svejedno – koji su čekali da ih pronađe neko ko svežeg uma gleda na jezik. Jedan naš satiričar i dugogodišnji profesor dramaturgije rekao je ejdnom prilikom da stranci za razliku od izvornog govornika nekog jezika imaju tu sposobnost, da izmisle do atda neupotrebljavanu lingvističku konstrukciju. On je pri tome bio sarkastičan, ciljajući na pogreške i neprikladne metafore, ali svežina stranca u maternjem jeziku, Zorice Sentić, izaziva druge asocijacije, nešto u pozitivnom smislu. »Ovaj pisac je godinama svojim knjigama skretao pažnju na knjige durgih pisaca!« To je još jedan šaljivi izum spomenutog satiričara, prevodioca Tolkina i profesora dramatirgije, takođe zlobanprema lošim piscima, ali ja i tu rečenicu dođivljavam potpuno naopačke: ova knjiga – Ugasi tišinu, ja nâs volim, upravo skreće pažnju koliko ima mnogo loših pesničkih knjiga, pesničkih a prozaičnih, ili toliko nerazumljivih da ni autoru nisu jasne. Setim se i izvikanog pesnika koji je o naslovu pesničke zbirke “debeloj” tridesetak strana napisao knjigu od 70 strana. Pesme Zorice Sentić su lek. Ona veruje, ali ona je panteista, ne prepisivač bilijskih fraza kao student I godine bogoslovije kako obično tupe pesnici koji bi hteli da razglase svoju “duhovnost” i “pripadnost” na sva zvona. U pesmama Zorice Sentić ima i jezičkih doskočica, obrta na ravni samog jezika ali ima i značenjskih obrta. Pesnikinja sama kaže: "ja još učim jezik. Naučiću ga a vi ćete mi pomoći." Ali ako se setimo tolikih loših pesničkih knjiga koje su napisali ljudi koji odlično vladaju gramatikom, tim više je pesnički uspeh kako i kroz takve “učeće stihove” Zorica Sentić uspeva da pošalje svoju poruku u boci, da čitaocima podeli svoj lek. /izvod iz recenzije/ kao da hajde da se pravimo kao da kao da je leti toplo kao da je zimi sneg beo i kao da je hladno kao da u jesen listovi požute kao da u proleće lastavice dolete hajde – zašto da ne uradimo tako kao da Nebo potone u more kao da mravi umeju da pevaju kao da cvrčak radi kao da keruše kote mace kao da noć je dan i kao da ništa ne postoji kao da bombone rastu na drveću kao da su snovi stvarnost kao da jedno sutra osvane i kao ćep Ti meni u krevet doneti kafu kao da kao da si tu kao da sam tamo kao da je sve tako lako kao da smo Ti i ja jedno kao da tako kao da kao da se istinski volimo i kao da verujemo otvori prozore otvori prozore proleće je na vratima otvori otvori prozore doleteće ptice leptirići naletati bubamara, cvrčak i pčelica otvori prozore lastavici i ako uđu i osa i komarac i mušica ne boj se ne ujedaju svi komarci videćeš razlike između osice i pčelice jedna Te ujede drugoj Ti jedeš med otvori prozore ludoj ideji osmehu sreći otvori prozore otvori vrata maci gladnoj duši bosoj ženi otvori vrata sirotoj deci ranjenoj nadi otvori vrata, nekome je hladno otvori dušu, Bog će da čuje otvori se budućnost će da navrati sačuvaj stara pisma uspomene staru peć opanke bajke slike od bake i deke otvori prozore Anđelima otvoren budi baci ključeve otvori vrata novom svetu novom veku ne zaboravi voli, ne zatvaraj se od prošlosti se ne živi ona Te ničemu naučiti neće, ako do sada već nije otvori prozore danas, sutra je na pragu otvori prozore da čist vazduh uđe udahni duboko otvori vrata da ljutnja izađe otvori se da uđe nova radost da izađu i tuga i prašina i stare suze otvori prozore da uđe novo svetlo otvori vrata otvori prozore zaboravi zime otvori dušu otvori srce da uđu svi sačuvaj za mene poljupce i ja ću doći kad vidim vrata i prozore otvorene otvori prozore proleće na leto miriše  Zorica Sentić Pesme su iz zbirke "Ugasi tišinu, ja nâs volim", izdavač ETXOC 2008 |
