30.01.2006., ponedjeljak

Dimljena jegulja II: Salata Dva dana nakon uspesnog rizoto-eksperimenta na red je dosla salata sa dimljenom jeguljom. Ovo je fenomenalna varijacija neke francuske salate kojoj sam zaboravio ime :) U svakom slucaju dimljena jegulja menja slaninu iz originalne recepture. Veoma je dopadljiva kombinacija svezine sastojaka i punoce ukusa dimljene jegulje. Ako uz to dodamo veoma svez ukus rashladjenog Sauvignon Blanca iz Maipo doline ugodjaj je potpun. Ono sto je jos jedan plus je jednostavnost pripreme – nema sanse da salata ispadne lose, a takvi su recepti realno super. Salata koju sam ja koristio bila je endivia, mada ce svaka vrsta salate posluziti svrsi. Bitno je da je sveza. Ono sto, pored specificnog ukusa dimljene jegulje (dimljene ribe) i svezine salate, nosi ovo jelo jeste poseban sosic kojim cete salatu preliti na kraju. A sosic se sprema na pocetku i pusta se da odlezi u frizideru nekoliko sati (moze i celu noc, slobodno). Ovaj preliv je veoma jednostavan i sastoji se od jedne kasike sirceta (vinskog, mada moze i jabukovo, a kad malo bolje razmislim verovatno bi tamno balsamic sirce bilo idealno) dve kasike maslinovog ulja, jedna kasika obicnog ulja, jedne kasike senfa (zaista bi bilo dobro da bude pravi, moutarde de dijon) malo bibera, soli i dva cena zgnjecenog belog luka. Sve sastojke sipajte u malu teglu, zatvorite poklopac, dobro promuckajte i odlozite u frizider. Pripremite salatu i nakon sto je salata spremna vreme je da se spreme krutoni. Isecite jednu krisku hleba bez korica na kockice stranice 1cm. Zagrejte tiganj i u njemu malo ulja. Ubacite hleb i dobro proprzite dok hleb ne pocne da dobija zuckastu boju. Dodajte manje parce maslaca i nastavite da przite hleb jos jedan minut. Idealan trenutak da se doda malo majcine dusice (timijan, tim) bice neposredno po isteku tog minuta. Izrucite krutone na papirni ubrus. Salata zahteva i jedno posirano jaje (po osobi). Meni je taj deo bio malo heavy pa sam, umesto posiranja, izabrao da tiganj u kome sam spremao krutone jednostavno vratim na ugasenu ringlu, u njega lupim jedno jaje i poklopim ga. To je to, imam sve sto mi treba. Jegulja je ociscena i iseckana na komadice i sve je spremno da se upoznaju ona i on (ona salata, on jegulja). Dodajte u salatu krutone, jegulju i ugrubo promesajte. Ukoliko zelite mozeti iseckati malo mladog luka i dodati u salatu u ovom trenutku (ja volem, sta cu). Prelijte salatu sosicem koji je kulirao u frizideru (izbacite beli luk prethodno) i (nisam zaboravio) preko toga pazljivo stavite jaje (koje bi do sada trebalo da je przeno/dinstano/obareno/posirano taman kako treba). Ko voli da malo ljutne, zna se, biber i mlevena ljuta papricica (chili), ja volem, sta cu ;) TaraPaca Sauvignon Blanc potice iz Maipo doline, ugasenog vulkana na obroncima Anda, gde se povetarac sa Pacifika poigrava sa liscem vinove loze. Jedna od prednosti ovako izolovanog vinarskog regiona jeste da se neke bolesti, pre svih filoksera, tu nikada nisu pojavile. Nema potrebe naglasavati da je klima tu idealna, sastav zemljista savrsen a vode sa Anda ciste kao suza. Ovo vino ce svojim svezim notama i nagovestajem ukusa limuna istaci svezinu salate, a tragovi magije hrastove buradi u kojima je odlezalo godinu dana ce se savrseno uklopiti sa dimljenom jeguljom. Verujte mi ;)

- 21:50 - Komentari (8) - Isprintaj - #

29.01.2006., nedjelja

Dimljena jegulja I: Rizoto Vec nedeljama cekam da se u lokalnoj trznici pojavi neko manje pakovanje dimljene jegulje od uobicajenih 800-900gr. Prvo sto je isuvise skupa (235SEK/kg=24e/kg), a drugi razlog je sto zivim sam a dimljena jegulja je poprilicno jaka, pa bi mi 800gr. ionako bilo previse. U medjuvremenu sam potrazio neke recepte i resio da probam dva: 1) rizoto sa dimljenom jeguljom i spanacem i 2) salata sa dimljenom jeguljom. Pakovanje od 230gr. bilo je apsolutno idealno, tek nesto iznad 50SEK za dva pokusaja da se spremi nesto apsolutno novo. Odabrao sam ove recepte zato sto su poprilicno jednostavni i racunaju sa ukusom dimljene jegulje i samo mu daju formu, dobru formu ucinilo mi se. Sto se izbora belog vina tice, nisam ni izbliza toliki ekspert da bih znao sta da trazim a i realno-nisam imao pojma kakav ukus ima dimljena jegulja. Zato sam izabrao dva klasicna bela vina: Graham Beck Chardonnay (mesavina Chardonnay/Viognier) iz JAR i TaraPaca, Sauvignon Blanc iz Maipo doline, Chile. Dimljenu jegulju sam ocistio (od koze i kostiju) mnogo lakse nego sto sam ocekivao, i uz prvu casu vina to mi je bio dovoljan povod da se osecam super u vezi predstojeceg poduhvata. Elem, rizoto, za dve osobe. Za akciju ce vam biti potrebno oko pola sata, a obzirom da dobar rizoto iziskuje skoro neprestano mesanje nije losa ideja da potrebne sastojke pripremite unapred. Pre svega bice vam potrebno oko pola litra bistre riblje supe. Zaista nije problem ukoliko ne mozete da nadjete riblju kockicu posto ce kokosija supa zavrsiti posao podjednako dobro. U obarenu vodu, spustite jednu kockicu, izmesajte i sklonite sa vatre. Umesto maslaca ovaj recept poziva na koriscenje maslinovog ulja. Manju glavicu crnog luka, sitno iseckanu, potrebno je proprziti jedno 3-4 minuta pre nego sto se doda oko 200gr. pirinca. Bilo bi najbolje da to bude Arborio, pirinac za rizoto, ali naravno da ce rizoto biti dobar i sa drugim vrstama. Pirinac umesati i dozvoliti da se ”zamasti”, odnosno zasija, odnosno da se oblozi masnocom, za sta ce biti potrebno oko minut i po. Rizoto je potrebno mesati sve vreme, ako je moguce; znaci od trenutka kada ubacite pirinac u serpu u kojoj se luk proprzio na maslinovom ulju (maslacu, najcesce) do zavrsnog dodavanja razlicitih zacina i specijalnih sastojaka bilo bi jako dobro za vas rizoto da ga sve vreme mesate. Elem posle jedno minut i po u serpu nalivamo oko 1dl suvog belog vina. Bice potrebno oko 3 minuta neprestang mesanja i vino je skoro potpuno isparilo. Dodajte prvu kolicinu (oko 1,5dl supe) i – mesajte. Rizoto nastavite da nalivate supom, sebe rashladjenim belim vinom; negde oko 15 minuta nakon prvog nalivanja supe istrosicete svu supu. Sada je vreme da se dodaju ostali sastojci. Spanac, mlad (zelen :) ), cirka jedna cinija (jebemliga gr.) i svez persun ulecu prvi. Nakon sto promesate ponovo rizoto, ovog puta i sa persunom i spanacem vreme ja da se ubaci jegulja i rizoto je gotov. Skinite ga sa vatre i spremite tanjire. Licno preporucujem da se rizoto dodatno zacini biberom, ali to je stvar licnog izbora. Ovaj Chardonnay se slaze savrseno. Ukoliko ne mozete da ga nadjete, preporucujem Chardonnnay koji mozete da nabavite, cini mi se da se ova vrsta vina dobro slaze sa ovim rizotom.

- 21:27 - Komentari (11) - Isprintaj - #

25.01.2006., srijeda

GOST-POST: PRIMOŠTENSKI BABIĆ 'Što mi je to uopće trebalo' – rekoh sebi nakon što sam već svom blog-kolegi Kiku ponudila svoje gostovanje. Načas mi se učinilo da je to glupa ideja – ali samo načas. Naime, teško je opisati okus vina; niti sam ja sommelier, niti je određeni okus svima nama isti. Zatim sam pomislila kako moj blog-kolega sigurno nije snob, poenta je u tome da pišem o svom doživljaju određenog vina. S obzirom na to da na ovom blogu ionako namjeravam kampirati, znala sam da moj prvi post mora biti o vinu koje ipak najčešće pijem, a i posebno cijenim – o primoštenskom Babiću. Ne samo da se radi o jednoj od najpoznatijih i autohtonih sorti u Hrvatskoj, već i o vinu kojeg u mojoj obitelji obično ne nedostaje. To fino i meni tako drago vino ni pod prijetnjom teškog naoružanja ne dam miješati sa colom, a na temelju svog iskustva mogu reći da to nikome nije palo ni na pamet. Zašto volim Babić? Zato jer se radi o crnom vinu (my favorite kind), zato jer nije slatko, ali nije ni kiseliš, zato jer mi savršeno paše uz dalmatinsku kuhinju, a proljetno-ljetna druženja na terasi su mi nezamisliva bez takvog vina; koje pijuckaš, sa guštom. U solo varijanti nema ništa bolje od čaše domaćeg Babića i dugog uživanja u klapskoj pjesmi ili raskošnom talentu gdina Coltranea. Obrazi vam se zarumene, a na licu se pojavi neizbježni osmijeh: zbog slika i mirisa Dalmacije koji mi prolaze glavom (ako slušam klape) ili zbog činjenice da se ježim kada slušam dobar jazz. Zašto ga posebno cijenim? Zato jer raste na izrazito nepristupačnom terenu, poznatim primoštenskim «terasama», čija slika u zgradi UN-a visi kao svjetski spomenik ljudskom radu – što je dovoljan razlog da se prema ovom vinu i ljudima koji ga prizvode odnosim sa dužnim poštovanjem. Stoga ako vas put ikada nanese u Šibenik i okolicu, bez ustručavanja kupite bocu babića od kojeg lokalnog vinara. Ne morate ga popiti odmah – ovo zaštićeno vrhunsko vino svoj vrhunac ionako dostiže kroz par godina. Babić je vino za posebne prilike – prilike kada se u životu istinski uživa :) gdinu Kikomanu se još jednom ispričavam zbog kašnjenja :) espadrila

- 21:03 - Komentari (11) - Isprintaj - #

23.01.2006., ponedjeljak

GOST-POST: Dosije Kratošija Cena: 0,75 l - 150 - 200 din 1 l - 130 - 180 din LK: Kvalitetno suvo crveno vino sa geografskim poreklom iz tikveškog vinogorja, proizvedeno od vinske sorte grožđa "Kratošija". Vino odlikuje intenzivna tamno-crvena boja, bogat harmoničan ukus i prijatna aroma. Servirano na temperaturi od 18 do 20 stepeni, preporučuje se uz meso sa roštilja i stare sireve. Pošto sam utrenirani pivopija, nekoliko puta mi se desilo da cimnem vino iz čaše kao da je sokić i da se omamim u roku od 10 minuta. Mali gutljaji, budalo. Vino se pije u malim gutljajima. Ehem, pošto sam ozbiljno shvatila ovaj zadatak, kupila sam i svojeručno odpampurala buteljku tikveške "Kratošije" i sada čaša i ja sedimo za kompom. Optimistično, čaša je do pola puna, a još optimističnije, druga polovina kruži po Organizmu. Here we go... U dostupnoj jugonostalgičarsko-domaćoj ponudi crnih vina, makedonska su najbolja. Pored Kratošije, pijem još i crnogorski Vranac (ali Pro Corde). Uvek sam se pitala šta znači 'suvo vino'. Kod mene u kući žene vole "Muskat Hamburg" najviše od svega. Muskat je slatki trash. A Kratošija je suvo vino. Suvo, znači nije slatko, a nije ni kiselo, nego baš kako treba. - tu sam stala juče, jer sam popila jednu čašu i otišla da spavam - Druga flaša. Kratošija je pitka. Uz rizik da zvučim kao potpuni amater, što u principu i jesam, ide uz svu hranu. Generalna podela je leto - belo vino - špricer, zima - crno vino - kuvano crno vino - bambus i musolini (u Subotici, to je mix crnog vina i đusa, ali sipan tako da budu jasno razdvojeni u čaši, ne onako muši). Ne volim tu dogmatsku podelu, belo vino - riba i testa, crno vino - crvena mesa i divljač. Neistinita je. Sve zavisi od toga kako se osećate. Obavezno probajte po gutljaj svakog vina koje se nudi da vidite šta vam paše uz klopu. Ili slušajte nekog pametnijeg od sebe. Ali ne obavezno. Ono što ostane u ustima posle gutljaja Kratošije je...ok. Sad sam je muljala...nema neki drugi aftertaste...do hm, bačve? pampura? mog omiljenog dragstora? Em sam prehlađena, em pušim. Kratošija ima ukus vina. Ne vređa. Verovatno ima boljih vina od Kratošije, ali ne u odnosu cena - kvalitet. Nije sramota pokloniti buteljku Kratošije. Toplo preporučujem. Organizam

- 19:22 - Komentari (19) - Isprintaj - #

22.01.2006., nedjelja

GOST-POST: I Need Some Fine Wine And You, You Need To Be Nicer Well here's a good man and a pretty young girl Trying to play together somehow, znam da ovaj blog treba da bude posveccen finim vinima, klopi i uzzivanciji. ali, nazzalost, postoji i takva stvar kao shto je losh i neukusan alkohol. ali zbog omamljujucceg dejstva i post osmeha na licu, mnogi su u stanju to prenebrecci. pa tako i ja, kojoj sve shto je jeftino nije ni strano. I'm wasting my life, you're changing the world, I get drunk and watch your head grow ovovechernje zagrevanje pochinje jedinom preostalom bocom alkohola sa zzurke 13. januara. to je 'di luna' sangria, vino sa ''''prirodnim voccnim aromama'''', koje treba 'piti rashladjeno sa dodatkom leda i vocca'. alk. 8,5%. proizvodi i puni d.o.o.'vinoprodukt choka' iz subotice. maloprodajna cena u oblizznjem c-marketu je oko 150 dindzzi. It's the good times that we share and the bad times that we'll have It's the good times and the bad times that we had pakovanje od 1l, u nepovratnoj boci. estetski utisak: oko dva minus. { 'ruzzica' je npr. jedan plus, zbog tresh momenta}. ovo pakovanje ne lazze. a dvojku zasluzzuje jer se kao i sva nedobra vina ne otvara vadichepom. So I need some fine wine, and you, you need to be nicer For the good times and the bad times That we'll have prvi guc. kisi. pushta se joan baez. odmah. Sometimes we talk over dinner like old friends Till I go and kill the bottle, prva chasha. vecc se pomalo smejuljim. palac gore- deluje. I go off over any old thing, Break your heart and raise a glass or ten sledecca na plej listi je 'give me back my man' od b52's. to oznachava da sam sada spremna vecc i da pevam. To the good times that we shared and the bad times that we'll have To the good times and the bad time that we've had mala pauza, pa se puni i druga chasha do pola. pazzljivo. treba se i nashminkati za pred izlazak. Well it's been a long slow collision, I'm a pitbull, you're a dog, misaoni procesi se usporavaju. dobro, lazzem, i ovako su skoro nepostojecci. kasnim. briga me. shta ccu obucci? panichim. Baby you're foul in clear conditions But you're handsome in the fog trecca chasha. o ne. nine inch nails i 'hurt'. So I need some fine wine and you, you need to be nicer For the good times and the bad times we know will come padam dok navlachim charapu. kreon je malo ukoso. jebiga. glavno da se peva. what have i become, my sweetest friend? tanja, obuj chizme and hit the town! Yeah I need some fine wine and you, you need to be nicer you need to be nicer you need i mishljenje o sangriji. pa, pijem je po drugi put u zzivotu. i verovatno dok ne budem bila primorana na to, i poslednji. For the good times and the bad time that we had ali, da se mozzesh napiti. mozzesh. valjda je u tome sushtina. Good times, bad times Sweet wine, bad wine Good cop, bad cop, Lapdog, bad dog Sit. Tanja

- 11:48 - Komentari (9) - Isprintaj - #

16.01.2006., ponedjeljak

Nero D'Avola Nero D'Avola (u doslovnom prevodu - Avolski crnjak) autohtona je sicilijanska loza, nastala pazljivom, visevekovnom selekcijom u vinogradima jugoistocne oblasti Sirakuza. Od ovog tamnog, jakog grozdja pravilo se veoma snazno, punokrvno vino, koje su zbog njegovog neutralnog ukusa dugo mnoge evropske (francuske) vinarije koristile kao "kicmu" slabijim i delikatnijim vinima. Vremenom se menjalo i vino Nero D'Avola, udeo alkohola je snizen na nivo "regularnog" vina, a razvijena je i izezetna aroma. I dalje funkcionise izvanredno u kombinaciji sa drugim sortama (uobicajena je mesavina sa Cabernet-om i Merlot-om), a popularnost mu definitivno raste pa je sve vise malih vinarija koje ga proizvode i plasiraju na svetska trzista. Moze, ali ne mora, da odlezi u hrastovini. U zavisnosti od vinarije moze posedovati izrazeniju aromu ribizle, visnje, borovnice, raznih trava, vanile... sto ga cini vinom koje se pije mlado, mada postoje i Nero D'Avole kojima par godina lezanja ne oduzima nista od kvaliteta, naprotiv. Ja sam do sada probao 4 razlicite Nero D'Avole i moj je utisak da se ovo vino izuzetno dobro slaze sa mesom. Iako mi je veoma prijalo i uz biftek u biberu, apsolutni hit je bilo uz jagnjetinu u tapanadi sa kaprom, pecenu sa krompirom i paprikom. Ako treba da preporucim odredjenu Nero D'Avolu oslonicu se na apel drage Feisty (oksimoron) i sebi i vama dati u zadatak da probamo vino koje nosi naziv Furat, a proizvodi ga vinarija Ajello. Uz rizik uzastopnog pisanja o donekle slicnim, jakim, crnim vinima (Malbec, Nero D'Avola) koja su mi ocigledno bliska srcu mogu da ponudim obecanje da ce sledeci post biti sasvim drugaciji. Do tada... uzivajte u slici sicilijanskog gradica Avola

- 22:23 - Komentari (20) - Isprintaj - #

09.01.2006., ponedjeljak

Vuelvo al sur - Malbec Pocinjemo. Bez mnogo fensi izraza i pretenzija da blog bude "referentan". Dovoljno je da ne bude dosadan. Malbec je jedno od mojih omiljenih vina. Plameno, jako, gusto crno vino juga. Zanimljiva je prica o Malbecu, vrsti vinove loze od koje se pravi ovo predivno vino. Malbec je jedna od 6 priznatih vrsti vinove loze za pravljenje crnih vina u Bordeaux-u, gde se koristi sve redje i to uglavnom kao "zacin" za Cabernet i druga crna vina. Ipak, tek na toplijoj i suvljoj klimi u visokim vinogradima oblasti Mendoza u Argentini otkriva se u punom sjaju. Ukoliko osecate jug ovo vino ce biti zacin vasih mastanja. Zazmurite, uzmete gutljaj (moze i obrnutim redosledom, posto se fleke od Malbeca ne skidaju) i oseticete suludu, melanholicnu, juznjacku mesavinu ukusa: sljive, zemlje, hrasta (u kome se drzi oko 9 meseci), utripovacete cokoladu i crveno voce. Ide fenomenalno uz jaka, crvena mesa i divljac (mogu licno da garantujem za losa), ali i uz jace sireve i cokoladu. Savrseno se slaze sa muzikom Astor Piazzolle i Gotanima. Siguran sam da nista ne bi imalo protiv toga da se pre njega (kao aperitiv) popije jaca casica sljivovice, moj omiljeni Malbec

- 22:53 - Komentari (14) - Isprintaj - #

08.01.2006., nedjelja

Kikoman wine&dine experience U mojoj siroj ekipi postoji verovanje (zabluda) da dobro kuvam. Istina je da povremeno volim da petljam po kuhinji; jela koja spremam su, uglavnom, jestiva; ponekad jela koja spremam budu i ukusna. Istina je da volim da eksperimentisem sa bojama prilikom kuvanja. Istina je da volim da eksperimentisem sa zacinima. Vino volim. Pokusavam da razvijem osecaj, jer je za vino potreban istancan osecaj. Zica, eto, to je. Nadam se da ce ove strane biti zive, pune realnih saveta, preporuka, ali i pijanih komentara, razmena iskustava i jos trista cuda. Dobrodosli!

- 19:30 - Komentari (6) - Isprintaj - #