Već desetak dana pišem, ali i prepisujem, skupljam, kopiram što šta i formiram svoj blog. Kao, anonimno, moj dnevnik, moj kutak, ali ipak mi je želja da ga vidi što više čitatelja, da ga pozitivno ocijene, da ga komentiraju - pazi, čak sam i brojač stavio.
Svaki puta otvaram blog.hr naslovnu stranicu sve čekajući da će se negdje pojaviti kakav link, kakav komentar ili, (možda neskromno) nadajući se upasti među cool blogove ili one koji su to skoro.
A sve ono, kao - mi to radimo i pišemo samo radi sebe, samo radi svoje zabave, samo radi ... ma mi to radimo jer smo svi pomalo, barem mrvu egzibicionisti, svi smo mi pomalo sujetni, zar ne?
A toj našoj sujeti stvarno godi kada na naslovnici blog.hr nađeš ikonicu koja čitatelja linka na tvoj, pazi! moj blog. Eto sreće, eto veselja, sujeta je zadovoljena, idemo dalje.
Ja sam danas, 30. siječnja 2006. napunio baterije svoje sujete.