četvrtak, 17.07.2008.
Oi, pivo, bambus & dvije kutije bijelog waltera
Budim se. 7 sati je Kurt mi se dere u uho. Ponovo sam zaspao s mobitelom u ruci. Polako se dižem. Kao i svako jutro opsujem svoj život. Odlazim pod tuš. Hladna voda me naglo budi. Oblačim se. Crna majca s natpisom I (srce) my slika starki, maslinasto zelene hlače i marte. Palim pljugu na balkonu. Dosadno je.
~Jedna teorija~
Ljudi promatraju boje dana
Samo na njegvom početku i kraju, no meni je sasvim očito,
da se dan pretapa u mnoštvo boja, nijansi i intonacija,
sa svakim novim trenutkom
Jedan jedini sat može se sastojati od tisuča različitih boja.
Voštano žutih, oblacima zamrljanim plavim, tmurnih i crnih.
S obzirom na svoj život trudim se primječivati ih.
Malo surfam i odlazim na kavu. Putem vračam knjige u knižnicu. U pola 11 vračam se u stan. Stara je več tu. Čeka me posao. Preslačim se ponovo. Stavljam radno odjelo. Treba odnjet 500 kila nečega na tavan. Dok teglim jebene vreče razmišljam o svemu i svačemu...pomaže mi da ne mislim na umor. Nakon posla sjedam u bus i krečem natrag u krapinu. Ponovo se tuširam, a hladna voda vrača mi život u tijelo. Poruka. "Idemo na kavu?" Odgovaram "da naravno". Dolazim u barrock petnajstak bikera pije ispred. Unutra je nekoliko frendova. Po pijenim pogledima i pozdravima predpostavljam da su tu več neko vrijeme. Ona je več za stolom. Več ju dugo nisam vidio. Nekoliko sati razgovaramo o svemu i svačemu. Vani puše hladan vjetar, izgleda da če kišiti. Hvala kurcu uzeo sam vestu s kapuljačom, ostatak odječe je isti kao i ujutro. Polako šečemo prema kuči. Frend nas u parku zove na pivo. Par frendova i frendica sjedi na klupi u parku (i oko nje). Uzimam pivo. Dolazi frend s colom i ribarom, nabrzinu mješamo bambus. Opijanje počinje.
~Jedan citat~
"Nisam zlonamjerna. Nisam nasilna. Ja sam posljedica" Smrt
Lemi i ja pijemo zajedno. Bambi je na repertuaru. Prve tri litre prilično brzo nestaju. On je več bio pijan. Zaspao je u sjedečem položaju. Pokraj klupe. Čudim se što se nije srušio. Sljedeča litra je izgleda samo moja. To je ok. U pola litre se naglo budi. Zbunjen je. Jebeno izgubljen. Smijem mu se ispod svoje kapuljače (koja je extra velika). Uzima mi litru i ispija ju. Legao je na bok i ponovo zaspao. Baš kad sam pomislio da je samo moja... Gladan sam. Želudac mi se buni. Nisam jeo od podneva. Dolazi još nekoliko ljudi. Skinu pada maleni radio. Nekoliko udaraca martom po ljuljačkama i prilično slikovitih psovki. Otvorio sam si ranu koja je taman zacijelila... Jesam budala. Vrijeme teče sporo poput moje krvi. Ponovo pijem pivo.
~Prizor~
Cura u crvenoj vesti skakuče unatrag. Na glavi ima crvenu kapu. Jebeno podsječa na crvenkapicu. Skinova reakcija dok se ruši na tlo je:"Rado bi joj sad razbio glavu". Moj odgovor je: "Tko nebi?!"
Noč se nastavlja. Oi i dalje svira s radia koji je očito uspješno preživio pad. Pjesma priča o snazi radnog čovjeka. Podsječa me na to da tražim bolji posao. Ovaj je usran i definitivno premalo plačen (ne pitajte). Lemi se budi i diže. Veli da ide doma spavati. Odteturao je dalje. Diže se i Vedran. Daje mi svoje pivo i odlazi. Jbg izgleda da ču se napiti večeras. Pas laje. Vjerojatno dolazi murjak. I da. Eto ga. Neki novi. Izgleda malo preplašeno. Koga briga, ionako samo prolazi. Krečem u stan, dosta mi je. Druga kutija je več pri kraju. U kurac. Jedan poznanik ulazi u moju zgradu. Zajedno ulazimo u lift. Ne bojim se, trebao bih.
~Jedna mala činjenica zbog koje se ne bojim~
Svi čemo umrijeti. Koga briga kad i kako ču ja umrijeti.
Skidam marte, vestu i majcu. Vruče je. Nova pobuna želuca. Frižider gotovo prazan. Ništa iskoristivo. Otvaram još jedno pivo. Zlo mi je. Još hladne vode (volim hladnu vodu, imam i toplu da nebude zabune). Kapi hladne vode slijevaju mi se niz vrat na trbuh. Ugodno je. Dosta mi je umivanja. Idem leči. Dan je bio dug. Znam da se sutra ponovo budim uz Nirvanu u sedam sati. Ponovo psujem i tuširam se. Ponovo kava. Ponovo rad. A vele sutra je novi dan. Kurac...
~Nekoliko misli za kraj~
Govna vas mogu dovesti na vrh ali vas nemogu tamo zadržati.
Kroz ovaj život prolazim poput duha, neki me ne primječuju, neki me se boje, neki me traže, neki ne vjeruju u mene dok neki vjeruju, a ja samo pokušavam nači sreču.... Pokušavam li previše? Vjerojatno.... No ipak... Koga briga.....pozz
