|
|
od sada pa nadalje nemojte ostavljat nikakve spamove i lance sreće na našem blogu. ne, nema više! koja korist od tih lanaca kada si sami krojimo sudbinu? to je ono što nitko i niti ništa ne može promijeniti. stoga, ako čitate već, poštujte ovo. dogovor kuću gradi
nešto o meni:
bilo je to jednog lijepog dana u siječnju, 23. uglavnom padao je snijeg. rodila sam se ja, najniža osmašica na svijetu. još jedna nasljedna osobina novosela
luda sam za glazbom, slušam sve osim cajki, ali ako netko sluša cajke ne smeta mi. u biti ne slušam sve. u zadnje vrijeme obožavam metal i hard-rock, a mrzim ove americe avril, shakiru i slične. opijum za mase, stoji u objašnjenju. idem u glazbenu, sviram klavir, obožavam solfeggio i teoriju. planiram upisat srednju glazbenu gdje god da bila.
| Powered by eSnips.com |
| < | svibanj, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
by (N)!kky :)
Ikonostas je Iko koji je nosat
. ono groblje u Zagrebu zove se Mirogorje
socijalni roman je roman koji je socijalan
migracije su pomicanje litosfernih ploča
socijalni roman je roman koji govori o pejzažu autor smogovaca je August Šenoa
evo koliko vas je bilo od 18.06.:
Free Site Counter
a sad malo sličica:
za početak moji brat i seka
moja prijateljica Ana- legenda!
moja sestrična- isto ima blog ali stalno zaboravlja šifre pa sad ne znam koji joj je blog
a ovo malo čudo na slici- to je luca. moja mlađa sestra. to je dijete koje može jako brzo naživcirat i sebe i oko sebe ili jako dobro nasmijat. zaboravlja sve u sekundi, al nije do nje. ma pametno dijete nema šta.
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
BLOGOVI KOJE TREBA POSJETIT:
IVONA!
KIKA I ANTONIJA!
KIKA!
US5-dizajni
US5-blog
IVANCHE
TONKA I GABY!
AVRIL,SHAKIRA,T.A.T.U.
TRIPKA
VIDIKOVAC
WALE
U SPOMEN NA MALU STELU!
BRUNO
IVA!
MELI- moja sestrična
KARMELA
TONKIN BLOG
JOSIPIN BLOG
MARIJA
ŽIVOTINJSKO CARSTVO
VRANA
GABY
a ljudi nešt u zadnje vrijeme obožavam ovu pjesmu. pa eto naslov zato, al mislim da postoji i razlog
. al dosta o tome.
evo ja se sjetila doć malo do ovog bloga, napisat neki post... ja sam u zadnje vrijeme bolje, u biti puno bolje!!! eto moram vam reć ništa od državnog iz biologije.
čujem da je neki bezbezan razlog, al eto znači da nije do nas greška. fala svima koji su sudjelovali u prezentaciji i svemu. i toni i razrednici i ostatku čušpajza!!! nemam baš veselih vijesti zadnjih dana. u biti ima. prošo je dan škole. fala bogu! svake godine sve više i više se brukam. a valjd me mama zato i rodila
sva sreća ove godine je bio moj zadnji dan škole tako da je gotovo s tim djetinjarijama. to što ne idemo na državno ima i jednu dobru vijest. prvi puta nastupam na godišnjem koncertu fab-a!!! jedva čekam. al biti član tog društva nosi i određene zadaće. moraš imat svoju neku podsuknju, znat napravit sve frizure, šminke itd itd. i moraš znat plesat, što toti baš i ne polazi za rukom pa nam uništava koreografiju a nije on kriv što je glup. već dvaputa sam ostala bez glasa takod a sam dobila preporuke za šmirgl papir a u nedjelju koncert. ma de. vjerojatnbo ste vidjeli reklamu za koncert pod nazivom šokačka rapsodija na hrt-u+. ljudi samo geldaju na svoju guzicu tako da sam ove godine trebala iću lisinski gledat taj koncert i na kraju nisam išla! a zašto?!?! zbog tupavih sponzora. jel možete vjerovat da je CIJELA DVORANA RASPRODANA SPONZORIMA??? a moj ujo radi u jednom od sponzora i uspio je nabavit samo 2 ulaznice i to za mog brata i mamu. i na kraju brat potajno dao ulaznicu svojoj curi ivani uz izliku da će uć poslije pod pauzom. ali prevario je sve. i on je svirao!!! i moj tata!!!u najvećem tamburaškom orkestru na svijetu. prvi puta svirala je moja seka orguljašica. i šta ja propustim?!?! umjesto toga išla sam na tamburašku rapsodiju. previše rapsodija imalol. uglavnom bolje da i nisam išla. tamburaši naše glazbene škole su katastrofa čista. čak ni tamburu ne znaju držat. žao mi je. dečki al možete vi to i bolje. nećete vjerovat u ovaj post ću čak i stavit slike!!! čuda se događaju.
a moram vam još nešt objavit. kako stvari stoje, neću još dugo bit ovdje u brodu. zašto? zbog tupavih političara. problem je u tome što da bi se otvorila dugo željena srednja glazbena škola treba kupit dva koncertna klavira u vrijednosti milijun kuna. i čini se da nema problema. al ima. ma de. grad neće da kupi te klavire a županija hoće a grad ne da županiji da otvori školu jer se prostori nalaze u vlasništvu grada i tako. pripremam se na 6. mjesec, čeka me minimalno 7 ispita ako želim upast u srednju. i još evo izgleda da ima šansi da ispravim sve predmete sa polugodišta tako da bi to bila super stvar ako nešto uspijem riješit. pripremam se da za koji mjesec više ništa neće bit isto, da neće bit nikog oko mene i da ovog bloga tko zna oće imat il nemat. nešt sa mnom sto posto nije u redu. prošli tjedan opet su mi se pojavile moje stare boljke sa srcem. nakon 2.5 mjeseca dvaput u tjednu. to nije normalno!!! oću ja ostat živa??? moram. ajd dojadilo mi je pisat. htjela sam još puno tog al mi se ne da. et ništa od planiranih slika tupavi internet zafrkava. to vam je još jedna od karakteristika novosela. neka čudna obitelj. eto sad pozdrav svima koji komentiraju ovaj blog, a zatim ani, bari, fabovcima, svim gledateljima i svima koji me poznaju. pozzzz veliki!!!
pa eto moralo se i ovo dogodit da napišem novi post. neće baš bit vesel al šta vam ja mogu. negdje na tv-u su rekli: bog nas nikada ne optereti više nego što možemo podnijeti. ponekad se čini da to i nije istina ali u stvari je. ja sam na izmaku svih svojih snaga. cijele dane rintam po školama i onda zauzvrat dobijem samo ljutnju i nezahvalnost. više mi svega dosta. jedva čekam i srednju i da sse maknem odavde i od ovih ljudi. moji kod kuće svi nešt poludili. svima sve smeta, svi se svađaju i opet ja za sve ispadnem kriva. a nisam. ništ ne napraviš ljudi se bez nekog velikog razloga razjare. duga bi bila priča da vam sve pričam što se desilo samo ne želim da mi se ponovi slučaj od prošle godiine kad sam isto tako bez razloga popila batine takve da cijelu noć nisam mogla spavat. a mislim danas sam bila na 2 mise i na ovoj drugoj nešt sam i razmišljala, pravo čudo. bila je ta prva pričest i malci su pjevali pjesmu koja je rasplakala pol crkve. o mami i tati. i baš kad sam pomislila da ne znam što imam, kad sam došla kući... raspad sistema. a oni su ko uvijek u pravu. pa evo samo jedan primjer tog njihovog "prava": u prošlom postu sam vam napisala u kakvim smo dugovima i sad na to još kupujemo teni električne orgulje što je meni odlična stvar. al ima još. sad bi nešt rušili pol kuće i produljivali. to košta... kao to je neophodno. je šipak. čovječe oće nas na prosjački štap bacit!!! al ne smijem ništ govorit, trebam šutjet jer bi i ja mogla lako ostat bez ičega. samo bih vam nešto rekla: zahvalite svojima kod kuće jer su toliko dobri i što nisu kao moji. eto samo to. i još šlag na torti sveg tog dođem u školu na generalku za dan škole. da ne pričam koliko ću se puta obrukat pred 300 ljudi. triiput!!! i to samo zato što idem u glazbenu. kod kuće kažu trebala bih bit sretna. ma da. svirat nižim razredima. velike mi sreće. i onda smislim aranž,man za neku pjesmu što ni melodije nema učiteljici mandi se ne sviđa. pa čekaj malo. moje vrijeme košta. živaca. nešt mi priča da joj se ne sviđa žćenska ne zna dvije note zaredom pročitat. i stalno tako. radim sa onima koji pojma nemaju i koji očekuju da sve napravim. dosta mi je više toga, dosta mi je mišljenja za druge, dosta mi je svakog rada i zlo mi od pritužbi da nešt ne valja za čeg uložiš toliko truda!!! još jednom tako pa ćemo vidjet oće nać nekog da joj svira na danu škole. ovo više nije normalno. jedino mih u glazbenoj sve polazi za rukom. u srijedu nastupam s klavirom i nema me cijeli tjedan u školi zbog neke radijske radionice. na to idem opet iz neke dužnosti prema drugiima. samo se nadam da ću jedanput dobit i onu riječ hvala. nekad puno znači. i sutra opet idem doktoru ni sama ne znam zašto. trebali bi mi dat recept za neke tablete da mi se nebi desilo isto što i mom bratu jer je top izgleda nešt genetski. neću više pisat da ne bih nekog razljutila. jedno veeeeeeeeliko hvala i pusaaaaaa mojoj ani što je tu uz mene cijelo vrijeme. vtppp!!!
a zatim pozdrav svim mojim komentatorima!!!
p.s.: josipi i tonki: josipa ma nije tako došla bij ja al morali smo radit glupa crijeva za biologiju. još jednom čestitam!!!
pozdrav svima!
još jedan p.s.: čestitke luci, i mariću i vedranu na tehničkom
za početak sve vas lijepo pozdfravljam. i fala na komentarima!!!
ajd ovdje mi luca poslala neku štafetu pa čist radi reda da se riješim tog pa idemo dalje. inače, prekidam slanje štafete.
1. tvoja najgora i najbolja osobina:
najgora: vjerojatno što se brzo naljutim, a najbolja... možda ambicioznost il tako nešto
2. čega se najviše bojiš:
kukaca, buba, paukova...i još nešt sa strane
3. može li se voljeti dva dečka istodobno:
ne znam, nisam probala, kako tko
4. što najviše mrziš:
kad vidim dežmićku... isse takav defekt...ccc, ne nije to najviše. najviše mrzim... kad mi netko kida živce, što niije tako teško...
5. imaš li omiljenu psovku:
ne, ne psujem
6. koji ti je omiljeni dio dana:
kad spavam, hehe. za ništ ne znam i o ničem ne razmišljam. samo spavaš, sanjaš...
7. koje bi se loše navike voljela osloboditi:
ah, mnogo toga...
8. što posljednje učiniš prije spavanja:
ugasim mp3
9. kako bi potrošila milijun da osvojiš na igri na sreću:
platila bih si put u rim, al većinu bih dala svojoj sestri u beču jer je tamo jako skupo (600 eura stanarina, 1500 eura upis na faks), zatim dala za dio kredita... novac ne bi ošo badava
10.: čime te dečko može odbiti:
kad se ponaša ko budala, kad laže... sve negativno
eto to bi bilo to od štafete. e sad... što se tiče onog mog sa srcem... ja sam potpuno zdrava i imala sam onaj uređaj jedan dan na sebi. morala u školu s time. bila ulijepljena sa svih strana izgledala ko bombaš samoubojica 
jedva izdržala jer sam bila gotovo nepokretna. dobro nije baš sad tako tragično al nisam puno toga mogla. ma bitno da je prošlo. u petak smo ja i tona bile na žup. natjecanju iz biologije.bilo je super! osim glupog laptopa, al dobro. valjd idemo dalje. u poreč! u školi ko inače. razredni komičari su ostali isti... a najjače mi je bilo kad je grba odgovarala engleski. ko je to dijete izmislio... no comment. završi s odgovaranjem i pita jel može odgovarat. tu oko mene se svašta događa. evo znam da će se 99,99999% vas smijat ovom kad kažem da su moji rekli da je za internet previše dati 60 kn. e to sam i ja napravila, a onda stala i razmislila. a onda s neveseljem zaključila da je to u jednu ruku i puno. dakle prošle godine smo kupili novi auto od 17.500 eura (na kredit), zatim skuter od 16 000kn (kredit) nedavno stol i stolice na rate, te šećer na kraju lcd tv opet na kredit. a šta ću. još su tu režije... pa troškovi faksa moje seke (piše vam gore) pa kad se sve zbroji iznosi da plaćamo više nego što imamo novaca. tako da me neće bit na internetu baš puno kao i ovih dana. zato me nema nigdje osim na msn-u. tkao da se ispričavam svima kojima nisam komentirala al trebate znat da vas redovito posjećujem! e da. sutra mi dolazi moja seka iz beča. joooooj jedva čekam!!! a ona vamn inače ne zna za nijednu novost, ništa. štogod kupimo moji de nemoj reć teni de nemoj de nemoj. tako da ono... ovi su već smislili plan dočeka. a ima jedna super vijest. moji su dali dopust i idem u rim dan nakon što završi škola u 6. mjesecu. i to na 3-4 dana. to je kao zato što ne idem na exkurziju. ajd super. ajde ovaj post se malo odužio pa neću više. idem ja sada. pozdravi najveći za anu!!! fala svima na komentarima još jednom. pozzzzz
e ljudi sretno vam valentinovo. bilo je jučer al nisam ja kriva. a sada otkud taj naslov? dakle u glazbenoj smo imali koncert za zaljubljene i ona koji će to biti i na kraju je bila jedna super pjesma. zove se stupid cupid. pjevale su je 4 cure, iva, karla, tena i moja prijateljica mia. imali smo školski bend, onako rockerski. gitare, bubnjevi... ma zakon. e da. a mi koji smo bili sa zborom nakon nastupa otišli u dvoranu da čujemo cure kako pjevaju. a mi pitamo nastavnicu: jel možemo mi kao malo vrisnut a ona kaže da. mi super. al kad smo mi stali vikat.... bučniji mi nego one! hehe. uglavnom taj dan mi je bio najgrozniji na svijetu!!! inače prije 2 i po tjedna mi se desilo nešt sa srcem. najednom to je počelko samo od sebe brzo kucat. jedva sam disala, glava me boljela a srce lupa ko nezdravo(kad je). i jedva ja dođem kući i odemo mi doktoru i skoro završim u bolnici
kažu da sam psihički premorena. je moš mislit ja za par dana dobijem uputnicu za kardiologa i pretrage da se vidi jesam li anemična. fala Bogu nisam. i na svim pregledima moje srce je bilo zdravo. i rekli su mi da se ne živciram, da je to najbolji lijek. al ja jednostavno ne mogu kad mi svaki dan nešto u glavu tupi a ja jednostavno ne mogu ispunit sva očekivanja. nisam stroj. i uglavnom to se meni u srijedu ponovilo
kud baš u srijedu!!! koncert je bio taj dan i puno mi je značio. nisam mogla pustit da me doktori ostave u bolnici i to s totom u sobi!!!!
tako da sam jedva nagovorila da idem na koncert. nema šta mi nisu preporučili: odspavaj, umiri se, popij hladne vode iz frižidera, udahni duboko i zadrži dah... al ništa nije pomagalo. tako da sam u vrlo lošem stanju otišla na koncert. a moja zabrinuta mama lijepo rekla svim nastavnicima da ako se samo jednom potužim da me spriječe da izađem na pozornicu. i onda ja uđem u "backstage" kad svi nastavnici se strčali oko mene da me pitaju jesam li dobro. a ja ono jesam, jesam. eto tako to ide. i ne sjećam se kad je prestalo kucat. tek negdje dok sam svirala što bi bilo više od 6 sati. i odem ja jučer na pretrage i kažu da je to normalno da se to i drugima zna desit. i na kraju ću dobit nekakav holter, to bi bio aparatić koji se skopča na srce i onda mjeri ekg cijeli dan. užas. kao samo ti sve normalno radi. je naravno. al dost o tome. fuj fuj fuj. i na koncertu sam vidila jednog ------ sad je još slađi nego prije. hehe. i onda se ja sjetim kako bih trebala danas dovršit rad iz likovnog. a imala klavir jutros. i ja dođem na klavir i kaže meni nastavnica da mi je zaboravila reć da ne moram doć na sat
lijepo sam mogla sve dovršit i ne bih jurcala jer sam imala predsat. a k tome ja pošaljem svojima poruku u 11.15 da dođu po mene oni dođu u 11.40 a ja poludila. i onda sam sve po kući koji su bili u njoj požurivala bez razloga. kad ja dođem u školu i kaže makina neć ona danas bit dežurna. ima samo 3 sata pa joj se ne da bit 6 sati. i ja ajdde dobro al mogla si mi jučer javit. ne bih se toliko požurivala. al dobro. ja bila dežurna s mislavom i nekom malom iz 6. razreda i ajd recimo da je bilo dobro iako mi se jako spavalo
i vratim se ja kući kad ono brat mi došo iz zg. ajd bar nešto dobro danas. al jučer je bilo najjače pod engleskim. dođe nastavnica meni (inače bila je na koncertu) i kaže mi da smo svi bili super. a ja u sebi pa znam to. i mislim da one sve kečine koje je podijelila nisu bile potrebne. al ona tamo počne pričat o valentinovu i vidi papirić leti između fate i ivone. i ivona na nastavnicinu zapovijed baci njoj papir a fata se počela trgat za njeg i na kraju strpa ga u usta. e to je trebalo vidit. a onda poslije pinčar počeo neklom (valjda) klimat glavom a nastavnica ga gleda i pita zašto to radi. kaže on da, slažem se s vama. a patak: ma nastavnice on vam ima tikove tako malo-malo pa klimne glavom. i da. idemo na županijskok iz biologije. bogme i tona i ja smo mislile da će bit nešt glupo al kad smo vidjele zaključile smo da će ispast stoput bolje. evo završila sam. mislim da je to to. a sada: najviše na svijetu pozdravljam: svoju Anu i Miju, a zatim sve koji redovito svraćaju ovdje: kiku ivonu, tonku, mariju, još jednu tonku, josipu, gaby, do stropa(znat će ona), ivanche... hvala svima na komentarima!!! pozzzzzzzz
evo ljudi mene opet na blogu. za početak: sretni vam svi blagdani koji su prošli. ispričavam se svima što me ovako dugo nije bilo na blogu a sve možete zahvaliti serviserima t-coma koji nisu pola toga instalirali. eto Tono ponekad je bolje držat se na carnetu. sad ću vam malo ispričati o proteklom vremenu.
dakle završila je škola. fala Bogu (dok ja napišem post ona opet počne )!!! i došo Badnjak. inače stalno žurba, kolači, salate...hrana
, i vratimo se mi sa mise, to znači samo jedno: pokloniiiiiii!!!!!!!!!!!!!!! tako sam vam ja dobila sat, novčanik i još tonu korisnih i nekorisnih stvarčica. al kud je sve roza!!! ako nešt mrzim to je roza boja. e da. inače taj dan morala sam na dvije polnoćke. ko je to vidio. tako da sam bila stvarno umorna i krepana. al brzo to popravi mamina hrana! i tako sam i na Božić išla na klizanje. isprva sam se ispadala ko budala, al bilo je to i gorih slučajeva. neki ljudi između 20-30 godina padali su ko kruške s drveta! al dobro. uglavnom svaštaa se desilo. e i idem ja zvat jednu prijateljicu iz glazbene za dogovor za novu godinu. i ja nju nazovem- kad ono ona ne ide. propalo sve i ja ostala kod kuće. dan nije mogo biti gori. i ostala ja sa sestrama kod kuće i gledale povratak krajla. nakon toga ja pogledam na sat. brzo će ponoć pa ću na terasi pogledat vatromet. kad ono njega zakrije drveće. i ništ ja se vratim u krevet i svima čestitam novu. a sutra za ručak svi pili šampanjac
i ajd recimo da je bilo dobro. ovih dana pao snijeg pa sam se išla malo zafrkavat...
e onda mi je jedan posjet sestrični doveo jednu meni super prijateljicu! cura je super i sad smo svaki dan na msn-u i naprosto smo nerazdvojne. stavit ću njenu sliku u box da je vidite. bila sam u ponedjeljak na natjecanju iz hj. užas, al moglo je bit i gore. al dobra je vijest da opet idem na natjecanje iz biologije, možd vi ne kužite al je bilo zabavno prošle godine. eto danas mi je rođendan, al malo ljudi zna za to. ma... nema veze. ja sam tu i dobro sam. još jedna dobra vijest je da sam zdrava i bez ikakvih boleščura. prošle godine sam se razbolila na svoj vlastiti rođendan. i eto imala sam na umu svašta ovdje napisat al čovjek odmah zaboravi. šta mogu. ubuduće ću zapisat. hvala svima na čestitkama! pozdrav svima koji redovito posjećuju ovaj blog i neka samo nastave.!!!
i još nešt važno. evo ljudi sad imam svakim danom sve više posla. nemojte mislit da ne posjećujem vaše blogove. samo ih otvorim a ako stignem i neke komentiram. s obzirom na sve nemojte očekivat da ću post napisat više od dva puta u mjesecu, čak ni toliko. još jednom hvala svima koji posjećuju ovaj blog. pozz svima!!!!!!
eto ljudi ostalo je još samo nekoliko dana do kraja škole. jedva čekam! inače ovih je dana takva gužva kod mene da sam ko vlak. stanem na postaju, lokomotiva ide dalje. ovih dana je stalno 150 ljudi okok mene, ali ja sam sve usamljenija. nešto kažem, kao da nisam ni rekla. nešto napravim, nitko nije ni primijetio. tako ja neku večer na probi (jednoj od onih kad se vratim u pol 11 umorna ko pas) sjedim i zamislim se. moja prijateljica se mota oko jednog tipa, a moram priznat da je super, i onda njih dvoje zaborave da okok njih ima još neka osoba. ja pogledam negdje u stranu i zagledam se ... a ova naša voditeljica... ja ne znam jel ona ikad diplomirala na muzičkoj akademiji, a u tituli piše da je profesorica. na kraju ispada da ja znam trideset puta više od nje. zna 2 akorda složit, a ja na svakom tonu po 5 različitih. uglavnom, ja se zagledam, već sva krepana jer sam svega 3 sata bila kod kuće, a ona misli da ja gledam u nju i počne mi se blago smiješit i to na najgpri mogući način (buci, buci). ja poludila. i onda kad sam samo 2 tona od njih 50 htjela dodat, kaže mi da ova druga to neće moć naučit. znam da to vama ništa ne znači, al de ima jošš netko tko se kuži u glazbu.uglavnom, meni puko film. sljedeći dan je bila audicija u glazbenoj. prošla sam i to za dva nastupa, a u čast toga, jedan su mi otkazali, taj je trebo bit u četvrtak. moja reakcija je bilo skakanje od sreće jer ću moć otić na drugu probu.ovi svi gledaju u mene. al moglo je to i gore. i danas ja opet bila na probi (kad sdamo to i radim). ta voditeljica došla s ufrčkanom kosom. izgledala je kao paško patak u srednjem vijeku. a šta se moež. inače, onaj tip. koji je to genijalac! mi umiremo od smijeha s njime. star je, al ima suepr glas i super svira gitaru. mislim, nije toliko star (za nas je-38). evo maloprije sam završila pjesmu za sutrašnji koncert. oči me bole od kompjuterskih nota. baš sam jučer imala malo slobodnog vremena i idem ja sredit blog, a oni preuređuju. tako da neće bit nekih promjena. inače imam par linkova novih koje vrijedi pogledat. jedan je u spomen djevojčici poginuloj na cesti, a drugi mojih prijateljica Gaby i Tonke. ne znam šta da više napišem. nadam se da ćete mi komat i dalje. pozzzzzz
je, tako je. evo mene opet, nakon skoro mjesec dana, a šta mogu kad nemam vremena. uglavnom umorna sam ko krepani pas1 još je manje od mjesec dana ostalo da kraja polugodišta, al me ne tješi. ovaj tjedan bio je vrlo buran. prvo sam u školi do 1, a onda kad se vratim budem svega 3 sata kod kuće i idem u glazbenua kod kuće budem tek oko 11 sati i još poslije učim za testove i ostal,o. tako npr. sinoć ja došla u isto to vrijeme i idem ja napisat engleski (10 stranica u vježbenici) i ni na kraj pameti mi nije bilo da moja seka sutra ide u Varaždin i da nastavnice neće bit jer ide s njom (političarka). tako da kad sam se sjetila tog u školi bila sam toliko ljuta da sam htjela nešto razbit. i još me i nastavnici pitaju šta mi je, da sam problijedila, a oni kad sam im rekla zašto, oni svi odreda rekli da stanem na loptu i da se sredim. u svakom slučaju da nemam toliko posla ne bih znala šta bih sa sobom. a jučer mi išli s biolozima u mikrobiološki laboratorij i dobili nekakve zdjelice i svatko utisnuo prst u to i stavili ih na radijator da vidimo šta će se desit. i kako smo wale i ja prije završile s nastavom ošle mi to pregledat i išli po fotoaparat kojeg naravno nije bilo. al nema veze. uglavnom, kad smo mi došle, kabinet tolikoi smrdio... ko da smo ne znam ni ja što stavili u njeg, a o izgledu tih posudica da ne pričam. i wale na papiru ostavila poruku nastavnici i napisala: nismo sigurne da je uspjelo, al užasno smrdi. i onda obojala markerom da vidi poruku kad dođe. pozzzz njoj! e da. moja sestra trebala imat koncert koji je trebao bit prenošen radiom (u Beču) i zato ja poskidala s neta sve programe samo da bih joj mogla snimit koncert da možemo kasnije slušat. i pol osam bilo, taman trebalo počet, mi doveli obe bake, svi se smjestili u sobi... kad najednom oni se uključe u radio vatikan! ja poludjela!!! a snimka će bit tek 24. 1.! ja bila ljuta, em što sam zato propustila jednu probu, em što nisam ništ za školu napravila. i da. ovaj post neće bit tolikok dugačak, ne da mi se pisat. imam "sitnih" problema kod kuće, al to će se ispravit. navodno sam ja kriva za sve, al izgleda da se u vlastitoj kući ne mogu izrazit. neću vas time zamarat i nadam se da je kod vas sve dobro. ajd izdržite još ova 3 tjedna. preživjet ćemo nekako. nadam se da ćete mi ostavit komentara. baš sam sad primila vijest: moja glupša sestra se igrala lovice upo Varaždina i mobitel joj ošo u kanalizaciju! i ja ću vama ako stignem. pozzzzzzzz
evo vam za kraj jedna od mojih opmiljenih pjesama, izvodi ju SOAD:
eto ljudi ja pišem novi post i to nakon više od mjesec dana. žao mi je što je tako, al ja tu ništ ne mogu.
eto svašta se dogodilo u tih mjesec dana. počele su se skupljat i ocjene, testovi se pišu punom parom, a jednoj nastavnici ta je para i prekipjela. naime šta se desilo. dođem ja u školu i kao obično svi bi sjedili sa mnom. al ja neću. a pol razreda kao nije naučilo. mislim i meni se dogodi nešto ne kužim al onda to nastojim riješit što mi prije obveze dopuštaju. stoga ionako nitko ništ ne radi po cijeli dan, već svi sjedaju za komp i idu na chat. pa de riješi prvo ono što trebaš, a onda imaš cijeli dan kad se nitko ničim ne bavi. ponetko ide na akrobatski, ja na folklor i u glazbenu. i priredila sam se za test. a ako netko misli da ja po cijele dane sjedim za knjigom nek me prestanu shvaćat kao da sam stroj koji uči samo da dobijem 5. e nije točno!!! ja učim onda kada smatram da moram jer većinu naučim na satu, a to mi nije nikakav prioritet u životu. jest da će mi trenutno to bit na 1.mjestu ali i ja imam život. radim ono što volim.
ovo se odnosi na ivonu koja mi je svašta napisala a nisam joj ništa kriva. evo ti poruka: ja ti nisam ništa kriva za tu jedinicu jer vidiš i sama koliko si dobila kebera zato što ništ ne radiš. i ajd sad reci jesam li ti ja kriva.ne radiš ništa, nego da si pitala: jel mogu ja nešto napravit da to napravimo zajedno kao grupa. ali ne. pa neću ja nikog molit da radi jer me iskustvo u 30 izrađenih plakata, prezentacija i sličnih naučilo da to više ne radim. i ne znam zašto uplićeš moje prijatelje. oni nemaju nikakve veze s time, ali su mi priznali da oni ne bi imali tolike hrabrosti i pred cijelim razredom reć da netko nije radio. i ne možeš reć da se ulizujem kad ja samo radim ono što bi svatko trebao. da znaš koliko sam toga postigla pala bi sa stolice na kojoj vjerojatno sad sjediš. šta da ti još napišem. ne želim se stavljat u položaj neke vrlo važne osobe, al ne smiješ se tako odnosit prema drugima za ono što ti nisu učinili. mogla bih još naširoko i nadugačko al mi se jednostavno ne da objašnjavat. to što se dogodilo i pogotovo ona poruka su me toliko razljutile da ne znam opisat. ja imam budućnost pred sobom. eto to ti je sve od mene.
a sada nastavak. ovo je za sve "kolege" iz razreda koji slino poštuju tuđi rad. hvala vam što ste upropastili mjesec dana rada na jednoj prezentaciji. nismo znale kako da sve skratimo da bude lakše za shvatit, a vi vraćate tako. nije u redu. što god napravim izgleda da ni nastavnici baš ne cijene. za to što smo predavale dva puta u dva razreda uz dvd koji nije radio a tu je bilo pola toga što je bilo važno mi dobijemo jednu ocjenu. ja razumijem da nikog na zanima baš klasična glazba, al de ljudi malo poštovanja! mi smo to radile. pogledajte čak niste ni morali odgovarati glazbeni, radile smo cijeli sat, a nitko se ni po turu nije počešao. kad biste vi nešto napravili i cijelo vas vrijeme netko ometa kako bi vama bilo? sigurno vam ne bi bilo svejedno a cijelo biste vrijeme svladavali svoje bijes i ljutnju. e pa ja sam odlučila da se više nikad (osim kad se mora) neću radit izlaganja. ja šutim dok drugi predavaju, a ovo je bio izravni znak nepoštovanja. i znam da me u razredu baš ne vole, nisam im ja kriva što preziru odlične učenike. već vam rekoh da nisam stroj. u čemu je loša stvar ako slušaš drugi tip glazbe, ako to nisu narodnjaci? ili ako se ne oblačiš kao drugi? objasnite mi to pa se javite. isto tako deva mi kaže da je njoj neugodno nosit naočale. šta bi onda meni trebalo bit? ja bih trebala puć od srama i stida i ne bih ni postojala. time vrijeđa i ostale, ne samo mene. al baš me briga obit će se njoj to o glavu. eto kod mene se sve nižu problem za problemom. ovaj mjese nisam stigla ni sjest za klavir pa mi nastavnica ljuta. sad će neki mislit šta si si tolko posla natrpala. eto zato što volim ić u glazbenu. a kolko znam ona i nosi naziv glazbena ŠKOLA. to uznači da i ona zahtjeva određene obveze. ne da mi se puno objašnjavat ionako je ovaj post dosta dugačak. imat ćete šta čitat dok opet napišem post.
eto kao što znate poginuo je toše proeski. nisam bila neki veliki njegov fan, a nisam ga baš ni slušala al mi ga je žao kao osobe i ne mogu vjerovat da ga nema. ipak je bilo nešto kod njega da su ga svi voljeli. neću pisat o njemu biografije i sve ono što drugi rade. žao mi ga je i to je to.
neću više pisat, ne da mi se. nadam se da ćete mi puno komentirat, a ako ne nema veze. pozzzz svima!!!!
aha, moralo je. škola je davno počela, a ja sada pišem novi post. eto dobili smo dvojicu što su pali razred u naš razred... denis i alen. legende! a najbolje što je stefi otišo pa ćemo imat više kisika u školi, a i više čokoladica na automatu. a dino opet ide 7. razred, šta mu ja mogu. kao šećer na početku nove šk. god. (ako se tako može reći) ana i monika se odlučile potući. ova tužila anu razrednici da ju gađa gumicom i ova počela bjesnit i kipit ko exypres lonac. i njih dvije se potukle poslije škole. ana ju zviznula šakom u zube, a monika počela plakat da joj je izbila zub. čisto sumnjam, jer je poslije se svađala i žvakala je žvaku, a to nitko lud ne radi ako ima loš zub. ili je žvakala zub ili žvaku. štogod da god, glumi. kad ima takvih morona, šta se može. eto ja sam u ponedjeljak dežurna pa neću radit ništ drugo osim ništa. life is good! al evo ja sam se razboljela pa me nema sutra i preksutra u školi, iako nisam bila cijeli tjedan. eto dobili smo novog u razredu, nekog iz norveške, nisam ga još vidjela kad me nema u školi. i da. kupila sam si nove cvike, a stare sam zagubila i ne znam gdje se nalaze. preko noći su nestale! već su kod mene počeli sumnjat da sam ih ja sama likvidirala da bih što prije dobila nove,a to mi još uvijek nije palo na pamet. u glazbenoj ide po loju sve osim klavira. 3 dosad nisam bila na nastavi, al nas je nastavnia iz solf. razdvojila od ostalih i sad nas posebno priprema za srednju. baš je super tamo! i zabavnije je. idemo mia i ja. veliki pozzzzzzzz njoj! eto ne znam jel ima još što da kažem. eto moj brat kao i inače stalno negdje putuje. sad za par dana ide u Düsseldorf, a inače se nije sa svirkama maknuo od hercegovine i hrvatske. želim mu sretna put! velika pusa njemu! eto i mama ima rođendan u srijedu pa spremamo iznenađenje seka iz Beča i ja. nadam se da će uspjet jer je malo nezgodno. ma dobro će to bit. mislim da neću još skoro pisat novi post, tako da ako me želite kontaktirat ovdja vam je moj msn i adresa od skypea u boxu. pozzzzzzz svima!
ja sam se sjetila napisat novi post,
imam puno novosti pa evo da krenem: 14. je bio rođendan mog brata. sestra i ja smo mu kupile medalju na kojoj piše world's best brother. navečer smo slavili s njegovim društvom. to se slavilo ko nemam pojma što! oni tamo išli svirat tambure, ja mislim da su oni te tambure razbili kolko su udarali po njima. dvojica su se i napila, moj bratić pametan popio rakiju ,pivo, graševinu i još koji bambus, bio pijan ko letva! sutradan je bila Velika Gospa pa smo nismo ništa radili, a sutradan smo Lucija i ja išle s bratom na Migalovce. izgorile smo (pogotovo ja)!!!
lucija je izgorila nešto manje, ali ja sam imala mjehuriće po licu. onda mi je ta koža otvrdnula,... a to peče...i sljedeći dan smo išle u naše brodsko truljokino, a kako bilo vruće, mene lice počelo boljet,a kad još spomenem da su mi kapci izgorjeli i da nisam mogla treptat,a kamoli nositi naočale...
a kad smo već kod naočala, neki dan sam bila u Zagrebu na kontroli poslije operacije. malo sam razočarana rezultatom i smatram da je trebalo i bolje ispasti. na desnom oku su mi smanjili dioptriju tek za 0.25, a na lijevom nisu ništa!nažalost, još ću dugo nositi glupe naočale i tako sve moje veselje pada u vodu jer ne znate koja je muka nositi naočale (osobito po ljetu) i trpjeti tolike uvrede. ali valjda će i to proći. unatoč naslovu ovaj je post ipak malo depresivniji. moja sestra otišla na seminar o orguljama u Leipzig i tamo je trebala svirati na ogromnim orguljama i to na onim koje je svirao i sam Bach, najveći barokni skladatelj svih vremena. onome tko ih svira, može biti velika čast da je dotle dogurao. nažalost, to se nije dogodilo iz nepoznatih razloga, znanih samo njoj. sliku ću vam staviti u box pa ćete ih moći vidjeti. lucija i ja smo jučer pjevale na Zlatnim žicama slavonije i nastup je dobro prošao, a ako želite možete vidjeti i mog brata. sutra će biti na tv-u, ts milenij,a on vam je jedini koji drži tamburu naopako.. evo za koji dan počinje škola, učenje, moje silne obaveze i ostalo. ali ovaj put bez informatike. ne želim se truditi u objašnjavanju jer bih mogla na dugačko
svima mogu poželjeti samo srreću da izađu na kraj s tom još jednom godinom. puno vas pozdravljlam i zahvaljujem se na komentarima koje mi ostavljate i nadam se da me nećete iznevjeriti.
