Marketing
sick of crying... tyred of trying yeah im smiling but inside im DYING!!!
pa eto moralo se i ovo dogodit da napišem novi post. neće baš bit vesel al šta vam ja mogu. negdje na tv-u su rekli: bog nas nikada ne optereti više nego što možemo podnijeti. ponekad se čini da to i nije istina ali u stvari je. ja sam na izmaku svih svojih snaga. cijele dane rintam po školama i onda zauzvrat dobijem samo ljutnju i nezahvalnost. više mi svega dosta. jedva čekam i srednju i da sse maknem odavde i od ovih ljudi. moji kod kuće svi nešt poludili. svima sve smeta, svi se svađaju i opet ja za sve ispadnem kriva. a nisam. ništ ne napraviš ljudi se bez nekog velikog razloga razjare. duga bi bila priča da vam sve pričam što se desilo samo ne želim da mi se ponovi slučaj od prošle godiine kad sam isto tako bez razloga popila batine takve da cijelu noć nisam mogla spavat. a mislim danas sam bila na 2 mise i na ovoj drugoj nešt sam i razmišljala, pravo čudo. bila je ta prva pričest i malci su pjevali pjesmu koja je rasplakala pol crkve. o mami i tati. i baš kad sam pomislila da ne znam što imam, kad sam došla kući... raspad sistema. a oni su ko uvijek u pravu. pa evo samo jedan primjer tog njihovog "prava": u prošlom postu sam vam napisala u kakvim smo dugovima i sad na to još kupujemo teni električne orgulje što je meni odlična stvar. al ima još. sad bi nešt rušili pol kuće i produljivali. to košta... kao to je neophodno. je šipak. čovječe oće nas na prosjački štap bacit!!! al ne smijem ništ govorit, trebam šutjet jer bi i ja mogla lako ostat bez ičega. samo bih vam nešto rekla: zahvalite svojima kod kuće jer su toliko dobri i što nisu kao moji. eto samo to. i još šlag na torti sveg tog dođem u školu na generalku za dan škole. da ne pričam koliko ću se puta obrukat pred 300 ljudi. triiput!!! i to samo zato što idem u glazbenu. kod kuće kažu trebala bih bit sretna. ma da. svirat nižim razredima. velike mi sreće. i onda smislim aranž,man za neku pjesmu što ni melodije nema učiteljici mandi se ne sviđa. pa čekaj malo. moje vrijeme košta. živaca. nešt mi priča da joj se ne sviđa žćenska ne zna dvije note zaredom pročitat. i stalno tako. radim sa onima koji pojma nemaju i koji očekuju da sve napravim. dosta mi je više toga, dosta mi je mišljenja za druge, dosta mi je svakog rada i zlo mi od pritužbi da nešt ne valja za čeg uložiš toliko truda!!! još jednom tako pa ćemo vidjet oće nać nekog da joj svira na danu škole. ovo više nije normalno. jedino mih u glazbenoj sve polazi za rukom. u srijedu nastupam s klavirom i nema me cijeli tjedan u školi zbog neke radijske radionice. na to idem opet iz neke dužnosti prema drugiima. samo se nadam da ću jedanput dobit i onu riječ hvala. nekad puno znači. i sutra opet idem doktoru ni sama ne znam zašto. trebali bi mi dat recept za neke tablete da mi se nebi desilo isto što i mom bratu jer je top izgleda nešt genetski. neću više pisat da ne bih nekog razljutila. jedno veeeeeeeeliko hvala i pusaaaaaa mojoj ani što je tu uz mene cijelo vrijeme. vtppp!!!
a zatim pozdrav svim mojim komentatorima!!!
p.s.: josipi i tonki: josipa ma nije tako došla bij ja al morali smo radit glupa crijeva za biologiju. još jednom čestitam!!!
pozdrav svima!
još jedan p.s.: čestitke luci, i mariću i vedranu na tehničkom
Post je objavljen 13.04.2008. u 20:01 sati.