ovo fakat više nema smisla

27.12.2004., ponedjeljak

Dobijo sam hororskop od frendice, pa vidi šta kaže

Refinement * At its highest, this influence denotes a refined spirituality in love, with a total lack of selfishness and a feeling of complete soul-union with a loved one. At its worst, you might be disappointed in a loved one who did not live up to your expectations, which were probably unrealistic in the first place. Daydreaming, probably the most common effect of this influence, is usually harmless and pleasant as long as you are aware of reality. You will experience a refined sense of beauty and a desire to have your surroundings be as lovely as possible. However, you are not in a practical frame of mind and should postpone anything that requires good judgement in relationships or finances. A positive effect of this influence upon relationships is that you feel a selfless kind of love. However, you are not in a practical frame of mind and should postpone anything that requires good judgement in relationships or finances. However, you are not in a practical frame of mind and should postpone anything that requires good judgement in relationships or finances. finances.. finances.... finances........ :D Sun in Leo, Moon in Libra You were born with the Sun in Leo and the Moon in Libra. This is an excellent combination, which gives you good taste, sociability, and the ability to take on authority when necessary. Your inner psychological nature is proud, dignified, commanding, powerful, and very strong-willed. You have natural leadership and a sense of creativeness. You are generous and faithful and can be trusted. The key words to your individuality or inner life are nobility, clarity, and faithfulness. You are very vital and quick. Inwardly you often feel unappreciated, because you expect from others the same frank treatment which you give to them. You tend to do everything on a rather grand scale. Fortunately, your personality comes under the rulership of the Moon in Libra, which channels these traits and makes them more suited to real life. Others view you essentially as an easy-going person who desires company and who knows how to create a pleasant atmosphere. In love you are very charming and successful but somewhat unstable. You have within you the power and the ability to make the Libran qualities more profound and to soften your innate rougher traits. The result will be a better-integrated being. kaj si sve čovjek brije dok je neispavan i gladan... :D Ascendant in Virgo, Mercury in the Eleventh House At the time of your birth the zodiacal sign of Virgo was ascending in the horizon. Its ruler Mercury is located in the eleventh house. This indicates that throughout your life you will assume a reserved, quiet, analytical, critical, and receptive attitude. Although you are not an individual with a very strong ambition, you possess the ability to persevere and exert ingenuity. Some selfishness is noted. However, if you are able to counteract this trait with your natural helpful and sympathetic attitude and address your positive qualities to resolve the problems of others then you will accomplish your highest spiritual duties and your degree of consciousness and perception will be expanded. You are not afraid to work but you like to do things where you can use intellectual resources rather than mechanical ones. There is some independence here but don't try to be forceful about it because Virgo's natural habitat is one in which the person is led by some powerful authority and where the important decisions are best made by others. ..... You are very attentive to detail and this makes you a good worker, especially so in those jobs that require a great deal of precision and observation. You have a desire for purity and though you don't mind relating to others there is something that you do dislike: continuous intrusion of your privacy. Business and practicality should be very important in your life. Although we are not advising you to turn against your natural traits, which make you slightly reserved, we would suggest that when in love you let yourself relax and respond so as to be able to return some of the affection you are receiving. Life will find you in many situations in which you will function as advisor and counsellor; make use of these opportunities to project the power of your creativeness. Friends, persons who are prominent in politics or in business matters, and an element of luck are the three critical influences on the general course of your existence. Your friendships are based upon intellectual merits rather than anything else. ....

- 10:31 - Komentari (13) - Isprintaj - #

Nakon...

...kaj sam pročitao svoj zadnji post, te se uvjerio da nisam talentiran za pisanje tog tipa priča, idemo dalje. Priča je loša, iako koncept i nije toliko. Dakle. Ali, kako bi rekao račan kad su ga pitali dal se koristi internetom - komuniciramo putem fajla, dragi čitatelji, pa vi možete vidjet i ono kaj čak nije ni pokušaj, ekskluzivno, putem fajla. :D Slušam maroon 5. Jebeni hit bend da ga jebeš. Produkcijski su samo tako pojebali ostatak svijeta, frajer pjeva ko zmaj a bend svira s ukusom. Nego, eto moj osvrt na jutro mi. I dalje nisam pretjerano sretan s gubitkom podataka. Ali tko bi bio. Nego, i dalje trebam instrumenata. Ako vam ne trebaju, obratite se, samo tako.

- 08:05 - Komentari (6) - Isprintaj - #

Prozor

Pogled mu je bio uperen u prozor. Mali, dvokrilni prozor sa smeđim okvirima i otvorenim šalaporkama. Samo ponekad su bile zatvorene i onda je bio razočaran u njoj. Nije mu to nekak djelovalo kao ona. Ponekad je mislio da će mu se vrat ukočit i da će put kući provest s glavom uperenom ka nebu zbog višesatnog gledanja prema baš tom prvom katu, prema baš toj maloj katnici, prema tom prozoru. Dugo je pored prozora bilo nekakvo drvo, nije imao pojma kakvo, nije ga voljeo jer je zaklanjalo put pogledu. Njihov jedini kontakt bio je upravo taj prozor, za koji dugo nije ni bio siguran da je prozor od njene sobe. Djelomice se osjećao kriv, kradljivac intime, u momentima kad je vidio sjenu da se pojavljuje na šalaporkama, na dijelu zida koji je vidio, na onom usranom drvu koje je tako dugo zaklanjalo pogled na gornji desni kut smeđeg ormara od, najvjerojatnije iverice. Njenog ormara od iverice. Nije bio dobar učenik, a i bio je mlađi. Na odmorima i pljugama iza škole ona se nije pojavljivala, jer nije pušila. Znao je da ne psuje, takve cure nikad ne psuju. Izgledala je onak, pametno, a i bila je lijepa. Nije znao dal ima dečka, ali mislio je da je nemoguće da ne. Mislim, ipak je ona ta koja je pametna, zgodna, ima dobre ocjene, a vjerojatno je i iz dobre obitelji jer je ta mala katnica izgledala strašno uredno, spokojno. Znao je satima sjedit na štengama od dućana preko puta te jebene kuće, već se mrzio kaj se ne usudi prići, reć niti jednu jebenu riječ, uputiti niti jedan jebeni pogled. Nije inače bio tak neki sramežljiv tip, bar po svom mišljenju, ali jednostavno nije znao kaj da veli djevojci koja mu se sviđa. Ma kakvi sviđa, bila je to ljubav. Prolazili su mjeseci njegovog srednjoškolskog obrazovanja, ma kurac, godine, a ona nikad, ali baš nikad nije došla na prozor, pogledala kroz prozor, otvorila prozor, napravila ikaj s tim jebenim prozorom. Počeo je mrzit i nju, i sebe i taj jebeni prozor. Ma mislim, volio ju je i dalje, bez dvojbe, ali kakva je to osoba koja nikad ne otvara prozor - pitao se. Ne djeluje povučeno. Ali možda je baš to indikacija povučenosti. S vremenom je počeo čitati, učiti, sva ona sranja koja je prezirao prije, samo da bi nekak, bar sebi u očima, bio na nivou djevojke koja nikad ne otvara prozor. Nije išao nikam van, provodio je svo vrijeme uz knjigu planirajuć kako će nakon završetka srednje škole upisat isti fakultet, te ju impresionirat znanjem, ako ga već nije uspjela primjetit u školi. Vrijeme fakat više nije igralo nikakvu ulogu, ona je bila upravo ta s kojom bi on mogao provest život. Ma nije da je mogla bit ta, ona je bila ta, samo kaj to još nije znala. Možda i je znala - pitao se. Možda samo čeka da dođem za koju godinu i kaže mi kako je čitavo vrijeme znala kaj mi je u glavi ali je čekala pravi moment. Pitanja, odgovori, planiranja, sve uz knjigu. Maturirao je s odličnim, ona je bila oslobođena mature. Mrzio se radi činjenice da je prvi razred proveo pušeć iza škole i igrajuć igrice na kompjuteru. Opet je loš, opet nije na nivou. Nisu upisali isti fakultet. Od dva faksa na koja se pokušala upisat, upisala se na krivi. Njemu krivi. Koliko je tu gorčine bilo, koliko jebenog razočaranja. Opet je učio ko pas, nije se odvajao od knjige. Prijatelji su bili pojam o kojem je čitao u knjigama, bar prvu godinu. A onda je puko. Jednostavno je jedan dan izašao van iz usrane studentske sobice koju je koliko volio, jer je bila sredstvo do cilja i njegov mir, toliko mrzio jer je bila kavez. Izašao je van i uletio tipu kojeg je smatrao najgorim debilom u domu. Inhibicije su otišle u kurac, poslao je kvragu i sebe i prozor i glupu studenticu medicine koju nije vidio već godinu dana i pitao tipa da mu nabavi nekakvih droga od kojih se ne uči, nego se zabavlja i propada. Bila je to parcijala, da. Iduće godine nije baš upisao godinu. Viđao ju je vani, pijan, nadrogiran najčudnijim drogama, čak su jednom pričali nekaj, pokušao joj je pijano objasnit situaciju, ali prijateljica ju je odvukla uz objašnjenje da je taj neki bruno došao il tak nekaj. Jebao te bruno da te jebao, godinama jebeno čekam i sad nekakva kurva uletava s jebenim brunom. Ko je opće bruno, dal te voli već ono, neam pojma koliko godina, dal on zna svaki milimetar pročelja tvoje kuće i mjesta gdje je crvotočina počela nagrizat te usrane šalaporke? Ne, mislio je. Jebeno ne! Ali dobro. Po običaju je krivio sebe. Nakon te večeri, kavez soba u studentskom domu je opet postala utočište želja, mašte i frustracije prikrivene golemim uspjehom na faksu. U potpunosti se posvetio tome, odlučivši zaboravit sve vezano uz dotičnu. Bio je čudak, a to nije želio biti. Onih godinu dana razvrata, jebanja raznih glupača diskutabilne inteligencije i uglavnom svih vrijednosti koje je štovao, nije mu više odgovaralo. Odlučio je naučiti s ženama. Od prve do zadnje točke. After all, učenje mu je uvijek išlo, a kako je bio vrlo dobar u onome što je radio, love nije falilo. Studentsku sobicu zamjenio je velik stan u centru. Posjetioci stana bile su mahom najfinije i najskuplje kurve. Učio je. Dosta često nije čak ni jebao. Razgovarao je s njima. Pitao pitanja. Želio je postati ONA. Nedodirljiv, savršen. Nije gledao kroz prozor nikad, nije se naslanjao, nije ni prilazio preblizu. Maštao je o tome kako njega neka krava gleda, ili bar želi vidjet. Ma, tu i tam je mislio da je lud, ali imao je dobar život, vrijeme kurvi je prošlo, žene su ga voljele, kolege uvažavale a obitelj bila ponosna. Premjestio ga je u dupe. Zastenjala je da ju boli. Nek te boli droljo, mislio je. Ko te jebe...to je čak i promrmljao. Nabijao je sve jače, molila ga je da stane. Nije stajao. Droljo usrana glupa jebena - mrmljao je, a onda krenuo govorit na glas, dok nije počeo vikat. Nije ni primjetio više. Sad je ok dok te jebe direktor, jelda? Sad je ok dok sam kao nekakav frajer i znam kaj radim, jelda? Sad, dok sam te nakon godina i godina pokupio na jebenom snobovskom tulumu, jel? Pička ti materina. Pokušala se izmaknut, nije joj dozvolio, stisnuo ju je uza zid i nabijao onako da boli. Znao je kako nabijat da boli. Vrisnula je i počela plakati. Potiho. Pitala ga je kaj mu je, molila ga da stane. Stao je na tren. Zašto nikad ne otvaraš prozor? - prošaptao je. "Molim?" - rekla je zagušeno, kroz suze. Zašto nikad ne otvaraš jebeni prozor, pička ti materina! - prourlao je. Zašto?! Za koji jebeni kurac? Objasni mi - rekao je molecivo. Izmaknula se i pobjegla prema vratima. Zašto?!? - zaurlao je za njom. Za koji jebeni kurac? Polugola je trčala niz stubište stare zgrade u centru i vrištala, plakala, pitala zašto, što se dogodilo, na glas. Ostao je naslonjen na zid, plačuć. Nije to bio plač odraslog čovjeka, plač čovjeka koji je pretrpio gubitak. Bio je to plač djeteta koje ne može sastavit najdražu igračku nakon što ju je polomio. Obrisao je lice, sjeo za mali stakleni stolić, na pod, i napravio još jednu lajnu. Povukao ju je i zapalio cigaretu. Gledao je oko sebe. Antikni ormarić. Zgodno, zgodno. Stakleni stolić s ostacima finog te ekstremno skupog kokaina. Nasmijao se i odmahnuo glavom, onak, kiselo, ko iz filmova. Vrata od spavaće sobe. Puno drvo, jako stajliš. Bio je ponosan na svoja postignuća. Kožna kutna garnitura. Preko puta nje plazma televizor fantastične slike i zvuka. Vratio je pogled na kutnu garnituru. Još malo lijevo. Gledao je u prozor. Uvijek čist, iako iza blago razmaknute guste zavjese. Za obožavateljice koje koce vrat pri pogledu u njega. Za nadolazeće generacije psihopata, pomislio je. Povukao je još jedan dim, podbočio se desnom rukom ne bi li lakše ustao i koljenom udario u stolić, prevrnuvši ga, skupa s ostacima skupe bijele droge. 100 eura. Prišao je prozoru, otvorio ga, nalaktio se, pogledao van i udahnuo još jedan dim, pa malo zraka. Nisu loši ti prozori zapravo, rekao je na glas, smješeć se smješkom potpunog idiota, gledajuć kak dečki u glupim plavim uniformama ulaze u haustor ubrzanim, po njegovom mišljenju gotovo suludim korakom. Bacio je čik na cestu, još mokru od one ekipe koja čisti grad. Ljudi su zli, bolesni idioti - pomislio je ne misleći ništa i zatvorio prozor.

- 07:34 - Komentari (3) - Isprintaj - #

Post

Dakle, u ovom postu bi se htio osvrnut na mudrost dvojice nevjerojatnih mudraca, oh da. Jedan od njih je stariji od mlađeg. Taj glomazno mudar čovjek zove se DEBELKURAC Vrlo mlad, te samim time mlađi od starijeg je SUDDEN SID čekemaut!

- 05:21 - Komentari (0) - Isprintaj - #

26.12.2004., nedjelja

Ma kaj to isusek fura pod bor?

Kaj je meni Isusek doralfu na žićbo, ajmo vidjet. Doralfu mi je kolaps laptopskog hard diska sa svom glazbom koju sam na istom radio i to od radnih verzija, preko gotovih stvari, do arhive pjesama od kojih puno datira iz '92. To mi je fantastičan dar recimo. Onda je donio nestabilnost desktopa i nemogućnost rađenja backupa radi pregrijavanja. Onda mi je donio jebenu puricu, 100 kuna za gorivo, mlince, francusku, dosta albuma sa shareaze, 5 pari gaća i 2 para čarapa s motivom alana forda. To mi je od mame donio. Jeah. Donio mi je i nekoliko laži od par osoba koje su mi drage, što je isto vrlo indikativno. Dakle, božić kakav i treba bit. Nisam razočaran opće, to tak ide. Da nije bilo tak, zapitao bi se. Onda mi je putem hatevea donio i fantastičnu humornu akcionu dramu sa šrafncigerom. Frajer je rođen za uloge obiteljskih ljudi i krasnih očeva. Taj godzila smješak, taj jebo mamu pogled, pravi američki otac. I da, rekao je kul u tom filmu. To je taj naglasak za sva vremena, kao što je zdenka kovačićek žena. Idem čistit. Čistit božić i novu godinu. :D

- 10:38 - Komentari (9) - Isprintaj - #

25.12.2004., subota

Dobro vam božićno jutro i te stvari. Taj fantastičan dan rezerviran za familiju i sve. Kak je moja sestrična danas rekla na moj komentar kak ne volim božić, i to bez da se zajebavala, da ona božić vidi kao dan kad se i oni koji se inace mrze, podnose. I kak je to njoj baš ok, i onda ako se uspiju ne posvađat taj dan, možda se uspiju ne svađat i inace. Mili isuse. No, vjerujem da mnogi vide taj oh do boli iskomercijalizirani obiteljski blagdan tako. Božić je sad samo onak, laž. Ja sam s familijom gledal predatora i prežderavao se francuske. Mislim da je to ono, ok božić. Nismo se baš svađali. A onda se nađoh sa stanovitom mladom damom na partiji intime. Koja intima jebote. Uf, neam pojma, ne želim ni čitat kaj sam sve pisao u zadnje vrijeme, a bome ni u prednje, ni nikaj. Pročitao sam prije jedno 2 mjeseca svoj blog i bio mi je jebeno dosadan. Tak da brijem da više ne bude dnevničkih zapisa u momentu, osim ako je nekaj iznimno zabavno u pitanju. Jebote, čitam se i neugodno mi. Dosadno, patetično, debilno. Katafakinstrofa. I to je odlično, oh, učimo od sebe ljudi, krasota jedna. I fakat nek vam svima bude ok ovo blagdansko razdoblje. Bez sranja, usamljenosti, depre, viška alkohola.:D Nije potrebno jednostavno. I fiju briju je bio ok. I opet sam se prepio, iz straha od dosade. Da, to je taj strah. Strah od dosade. Buka, masa ljudi, bla. Kaj da čovjek radi, osim lokanja? Nikaj. Pa loče. I to se mora promjenit jebote, loša spika do boli. Dakle. Imajte curu, imajte dečka, nađite nove, ostavite stare, jedite puno, jedite malo, igrajte igrice, idite na skijanje. Nadajte se da će bit bolje i da sve ovo oko nas nije baš tolika kurčina koliko nam se glomazna čini. Ak ima ovak glomazno loših razdoblja, valjda mora bit i jednako glomazno dobrih, ne bi li stvari bile u ravnoteži. I sretoh u zadnje vrijeme puno ljudi koji ne znaju kaj bi sa sobom u životu. Onak, nikaj im objektivno ne fali, ali jebeno su nesretni, nezadovoljni, kajgod, zato kaj ne znaju kaj bi sa sobom. Vi se ekipa, nađite. Onima koji znaju kaj, al ne znaju kak, nek vas pogodi božanska munja načina u guzicu i nek se dogodi promjena. Oh da! Zlim ljudima želim da prestanu to bit, jer brijem da nije tak zabavno kako im se može činit. Škrcima da shvate da je to isto banana i da im ne valja. Neuroticima, šizoidima i sličnima da ako već ne mogu protiv sebe, da se okruže isto takvima, ne bi li napravili ravnotežu. Ili nek piju šarene tablete baš za to, ne dajte da vas sjebu pri terapiji. Prepametnima želim da jebu malo više. Bedacima isto. Droljama da nađu nekog ko će razumjet droljizam. Šupčinama nekog ko će ih izbalansirat i napravit od njih super svece koji pomažu čitavim narodima, ko iz američkih filmova. Hrvatskim glazbenicima želim da ih ne ostave cure, da ne ostanu bez pokretne i nepokretne imovine i da puno sviraju. I svima koji su kupili telefone na vip akciji, puno sreće, jer svi telefoni u akciji dolaze sa softverskom greškom. Prošla godina, bila je loša, barem meni. Ne želim si da nadolazeća bude takva. Želim se ne nervirat oko ljudi. Želim prestat pit. Želim više svirat. Želim snimit album. Isto tak želim svima koji i dalje imaju nekakve irealne snove, da im se ostvare. Jer jebeš život bez snova. I jebeš francusku bez krastavaca i jaja. Sretno li vam, te vam sretno da vam bilo, hrvati, te ostali narodi i narodnosti.

- 07:48 - Komentari (10) - Isprintaj - #

24.12.2004., petak

želim vam

...manje nesretan božić.

- 19:42 - Komentari (5) - Isprintaj - #

Sjedio je u autu. Frajer do njega palio je nekakav polo il tak neki usrani njemački proizvod koji balkanci tako vole. Valjda briju da je super jer je napravljen tam di je dedin susjed zaradio za benzinsku. No nije razmišljao o tome. Frajer je otišao. Nonšalantno frajerski je izašao iz auta te stisnuvši dva puta lock gumb učinio je da se auto ne samo zaključa, nego da napravi i iritantni američki tuut pritom. Onda se jednako nonšalantno naslonio na zgradu i podijelio s trenutnim kvartom sadržaj duše te tijela. Nije bio neki mocan sadržaj, ali godilo je riješit ga se. Oh, on je ja, kako iznenađujuće. Oh, pobogu, kako samo? Ne, fakat. Pijan sam ko deva. Vozih neku dijasporu doma. Ma simpa su cure. I jedna se dobro ljubi a druga je samoprozvana emotivno oštećena drolja na relativno moćnom položaju u društvu. Prva se bavi umjetnošću, nije li to divno end staf, rekoh. Isuse kak sam razbijen. Isuse. Nemerem sad nikaj. ALI! Sretoh Idu iz lolobriđide, o da. Rekoh joj za hvalospjev na blogu, ako je to opće ono kaj sam napisao. Ma neam pojma, svakaj sam radio veceras. Al jebo to sad. Noć.

- 07:03 - Komentari (6) - Isprintaj - #

23.12.2004., četvrtak

blagdanski idioti

Num Search Engine Query Landing Page drill down 1 MSN luna zabavnih pjesama ju /arhiva-2004-05.html drill down 1 MSN www.zena koja se jebe sa konjem hr /arhiva-2004-07.2.html

- 05:05 - Komentari (2) - Isprintaj - #

21.12.2004., utorak

Pop glazba jebe mamu

Dakle, nisam baš nekaj spavao, po obicaju. Ali ovo je nekaj nevjerojatno, kaj se dogodilo. Lap mi se poradi disfunkcije cpu fana po ne znam koji put pogasio, unatoč debelim, teškim, te jamačno pametnim knjigama koje sam podložio pod isti. I tak sam se ja premjestio s kreveta na konačno složeni desktop na stolu. Isusti, koji jebeni doživljaj. Nemreš vjerovat, pa ne provodim više dan na krevetu. Opa! I smrde mi noge, ali mi ne smeta toliko. Razdragan sam, oh, nisam više okrenut leđima suncu. Kakov stih samo, za nekakovu pjesmu koja je hit. Naime, htjedoh napomenut. Davno prije možda cak vjerovah u smjerove glazbe. Ono, vidi, ovo je dobar SMJER. Dok nisam shvatio da su svi do jaja i da svi pašu nekakovom momentu. Jebeš sad pametnu glazbu. Ta je za pametne momente. Ne za ove jaja na vjetar i vjetar u bulju. Sad potpuno razdragan slušam Natashu Bedingfield - These Words. I jebeš mi sve, ta pjesma je meni mrak. Pička je isto do jaja, fakat nije za hitit. I to ja onak na repeat. Totalno je za današnji dan stvar. Jebote, kak se bolje osjećam otkad sam se premjestio za stol. Debilana.... Dakle, odvratan sam konzument jeftine pop glazbe. I to je jebeno dobro. Mislim, volem ja i Craig Davida, da se razumijemo. I all sorts of tog nečeg kaj bi po defaultu trebalo bit odurno i fuj. Ali meni nije. Meni je recimo Hoobastank do jaja, a to je vecini glazbenika po defaultu sranje jer je izaranžirano i isproducirano tako da bi se prodalo. I kaj je tu loše? Debilni tekstovi na nivou osnovne škole, lijepi backovi, svakaj. Meni to mrak. Onak, jednom je moj bivši prijatelj u nekakvom časopisu baš za hoobastank napisao da je lijep album za brzu vožnju i proljetan dan, neki kurac tog tipa, kajaznam. I da, to treba znat cijenit. Slušat različitu glazbu iz različitih razloga je krasno. No, brijem da treba proc pun kurac vremena prije nego kaj tak nekaj možeš, pogotovo ak si u glazbi ili se njome aktivno baviš. Jebiga, ograničava. Kad smo pretenciozni imbecili. Moj tata pojede veću jabuku. Moj bend ima bolje refrene. I eto, kihnuh. To ja light induced kišem. Koliko vas to radi? Ja to delam otkad sam bio klinac. Istrenirao sam se do mjere da sam mogao kihnut na lampicu od videa u mraku. Jebote vještine, a? Posjedujem masu takovih, nikome korisnih, pa cak ni meni. Jebote kak ova stvar dobro djeluje na mene. Totalna pozitiva. I pička fakat ima mrak glas. Kakovo veselje u mom tmurnom domu, ako se ovaj stambeni prostor može tak nazvat. Nisam već dugo slušao veselu pop glazbu jako glasno. Fakat uživam ko mala svinja. I idem u kino s ekipom s bloga danas, pazi ti to. Oh! Ma kurac, još ću ja pisat danas. Ali ovo je to for now. Bujakaša! ali ipak n.p. Downset - About to blast

- 13:54 - Komentari (20) - Isprintaj - #

Dan dječje radosti

Ne, neće ga iznenada dočekati iza školskog zida i udariti grudom u leđa i neće staviti kamen u grudu od snijega. On će ga pozvati da se grudaju – licem o lice! A snijeg je baš kako treba, tvrd, na njemu tanka ledena korica. Ali borba će biti oštra. .... rekognize!

- 11:38 - Komentari (5) - Isprintaj - #

20.12.2004., ponedjeljak

bezveze i ZADAĆNICA na temu "Što je meni božić"

Dakle, pospan ja iako sam se digo u 4 popodne, al kome puca kita. I dalje nisam sredio mrežu, al to možda zato kaj ju nisam ni sređivao. Mora da je to. Pojeo ja danas kobasicu na trgu, pojeo i hot dog. Jebote, jedina rasa koja ubija radi gušta, koja jede radi gušta i koja vecinom kara iz gušta a ne reprodukcije radi. Ono, vlastiti primjer. Prežderavanje do prerane smrti užasom. Dal ste ikad vidjeli svoju mačku kak potajno ždere pringlese iz frižidera zlobno se smijuć i gledajuć mali mačji televizor? Ne? Malog fifija kak je zbušio kost susjedovom pesu iz zlobe? Ne? Mislim, ne znam zakaj ovo pišem sad. Nemam baš vremena, imam dogovor pobogu. To be continued. BTW. Ajmo svi iduci blog napisat pod slijedećom temom «Zadaćnica: Što je meni božić» :D ja znam da budem.

- 23:22 - Komentari (10) - Isprintaj - #

Pitanje upravo za Vas

Da, to je baš za Vas! Pitanje. Imam lap s wireless karticom. Imam desktop s istom. Imam connection point na štednjaku. S oba compa sam uspio na net. Kako uciniti da se ta dva compa zavole u toj mjeri da se ljube lokalno te broadbandno? Kako, kako? Ne spavah noć, oh. I sad, kak je radi guzice navala posjeta, kaj je bizarno, ali tako svijet funkcionira, mozete citat stare depresivne, te ponekad zabavne postove dok se ne probudim te napišem nekaj novo, a budem. I odgovorit mi na pitanje. Puno hvala. Laku noć.

- 07:45 - Komentari (11) - Isprintaj - #

17.12.2004., petak

da li je savršeno dupe sretno?

Ležim tak, nemrem zaspat, nemam pojma koji mi je kurac. Zato i kasnim na fakin probe. Mislim da čak i nije samo stvar bioritma koji je totalno pojeban. Brijem da me još nekaj jebe. Danas popodne sam malo legao spavat i sanjao totalna sranja. Ono, noćna mora, samo popodne. Popodnevna mora dakle. Uključivala je čak i babu od stana. Fakin užas. I sad tu pušim švercani davidoff koji mi je prepijanom uvalio soprano kinda guy neku noć u sidru i nemrem zaspat. Kak je glupo da je upravo jedan od glupljih postova ćopio toliku pažnju ljudi. Žensko dupe i kratak napis o istom. I da je razlika posjeta između dupeta i onoga kaj sam znao pisat a bilo je kvalitetno mala, ne bi niš rekao. Ali ovak...moć marketinga. Naslovnica bloga, naslovnica monitora i eto publiciteta oko dupeta. Ne oko neceg kaj ja pišem. Oko dupeta. Drito, svaka čast, fantastično dupe. Ali ja nemam nikakve veze s tim dupetom. Samo se divih, kao i ostali. Neki imaju cure koje imaju takvo dupe. Da, neki su jako zaljubljeni. Kakva moć marketinga. Ali totalno. «Danas sam pišao po čudnom drvu». Slika drva. Naslovnica. To drito, care! Di si samo našao takvo drvo. Oh, i ja sam jednom pišao po takvom drvu. Kakov mlaz. To care! Moja cura ima sličan. Ja imam bolje drvo – prštalo bi od komentara. U kak strašno skupom svijetu jeftinih vrijednosti živimo. Ne brijem da potpadam u neku drugu skupinu. Nimalo. Uzimam kaj uzet mogu, kompenzirajuć za neostvarene ili neostvarive snove. Jučer sam se družil s krasnom mladom damom. Zajebavali smo se. Drpali. Bilo je i seksa, ako se to može tak nazvati. Ona recimo ima dupe konkurentno onom iz prošlog bloga. Vrlo. Ali to tak nije bitno. Mandrljali smo se, lizali, pljugali i sranja jako dugo. Satima brijem. Kad smo se krenuli ševit, svršio sam za valjda 36 sekundi. I sat vremena nakon opet. I rekoh joj kak ću napisat blog kak ima magičnu čuču. Bilo bi zabavno, jer je to atipično za mene. Ali ne, neću napisat taj blog. Nekak mi se čini da nemam više kaj za dat. Nemam motiva, postalo mi je svejedno. I da, glup je primjer, znam. I da, predrkan sam pa preosjetljiv, umor, ona je fantastično seksi i sva sranja, ali jebe me to kaj možda stvarno nemam motiva. Di je onaj jebeni zanos, ono nekaj na kaj sam kod sebe uvijek bio tako ponosan? I zadnjih mjeseci se svako malo pitam. Svako malo si objašnjavam da te i te stvari nisu dobre, da bi trebao napravit ovo ili ono za sebe, u krajnjoj liniji i radi ljudi koji me okružuju i s kojima sam u dnevnom kontaktu. Ali nikaj. Nikaj se ne pomiče. Lažno uživam u ulozi tipa koji i kad je debeo poput mamuta s hranidbenim poremećajem može okrenut kaj god hoće i skužio sam da me, pokušavam sad nać riječ koja nije patetična, ali jednostavno me oštećuje. Baš me ono, ranjava jebote. I tak, s obzirom na to sve, nije čudno da biram površnu komunikaciju s random ljudima, igram se s raznim stvarima s kojima to ne bi trebao činiti, a zakaj? Ko tinejdžerka koja otkriva da ima veće sise čak i od onih iz viših razreda pa provocira, zajebava i igra se time. A hormonima ponesena djeca ne mogu protiv sebe. Jebe me kompjuter. Nemrem snimat. Jebe me to kaj sam zapravo bezvoljan, a želim mislit kak mi je jebeno. Je, jebeno mi je...po svim objektivnim kriterijima, ja bi trebao bit sretan čovjek. Ali i dalje ne volim. I dalje ne kreiram. I dalje se igram života. Vrlo iskreno doduše. Meni to u tim momentima paše i uživam. Ali onaj tren kad ostanem sam sa sobom, kad nitko nije online, kad nikog nema u blizini i kad ne mogu ne primjetit sebe, kad fokus nije raspršen, ne spavam. I ne osjećam kak treba. Zajebano je primjetit sebe i bit objektivan pritom, iz jednog subjektivnog ugla. Je, glupo to zvuči, ali tak je. Moram se dić oko 11. Sviram sutra na radio slovenija u nekakvoj emisiji «ištekani». Dakle, sviramo anplagd. Emisija počinje u pol 11, za sve one koji ipak ne idu lokat, drogirat se, te pokušat pokarat nekaj. Osjećam se prilično usamljeno dok ovo pišem. Onak, sjećam se dok sam bil s petrom. Nisam bio sretan u toj vezi, nikak. Bio sam usamljen isto. Ali taj jedan fizički nivo je postojao, ne mislim na seks. Falilo nam je verbalne komunikacije. I isto sam ovak noćima znao sjedit pred compom i valjda tražit nekaj kaj bi me trgnulo. Ali ona je bila tam, pokraj mene, bedasta i moja. I ja bi ju pogladio po kosi, poljubio i ona bi u snu poljubila mene i rekla mi da odem spavat. Ili me zagrlila. Ili da sam njen micek. U pičku. I nije to ona depresivna usamljenost, daleko sam od depresije. To je usamljenost čovjeka koji ne komunicira sa sobom iskreno. Ja bi se poslao u kurac da si sad velim kaj trebam napravit. Trebam prestat karat. SVE. I one koje mi se dopadaju jako i malo i ovako i onako. Trebam prestat pit kolu. Trebam počet vježbat. I ovak, i bubanj. Trebam više svirat. Ali ovom komunikacijskom stihijom na netu samo odgađam moment u kojem se to jednostavno mora dogodit. I kukam kak trebam opremu za snimanje. Da, trebam. Ali sumnjam da ce se sam tak neko pojavit i reć eto care, uzmi opremu. Snimi album, ziher će bit dobar, vjerujem u tebe. To se jednostavno neće dogodit. A ja valjda to čekam i tim očekivanjem opravdavam ležanje na krevetu i ne rađenje ničega. Mislim, zakaj ja to tu dijelim s vama? Zato kaj mi puca kurac. Ja isto tak to sebi govorim. Ali ja to jako dobro znam, iako vješto izbjegavam pa i samu pomisao, a kamoli razmišljanje o tome. I sad sam šatro osvjestio nekaj. Ma jesam moj kurac. I dalje sam tu, i dalje mi je icq upaljen, i dalje mi msn šljaka, i dalje se dižem u 11. Božjom providnošću valjda, jer nemam pojma ko drugi bi me mogao probudit. A ne smijem sjebat. Ali mogu pisat ovo kaj sad pišem ili mogu ležat u očajnom pokušaju hvatanja sna, jebuć mater vlastitoj gluposti i okolnostima te škrgučuć zubima u ritmu nekakve pjesmice koja mi se mota po glavi. Predozirao sam se brojem ljudi s kojima komuniciram, kvaliteta komunikacije postala mi je sekundarna stvar, ili bar na istom nivou s kvantitetom. Nek je glupo, samo da popunjava mentalni prostor i vrijeme. Debilana. I ne, sad nema zabavnih analogija, guba pričica i sranja. Nije mi do tog jutros. Jebote, pa sad je jutros. Nije više večeras. Okružen sam tužnim, razočaranim ljudima koji preživljavaju. Žalosti me to. Rutineri života. I onda imamo 'the dupe' koje nam daje do znanja da se nečem možemo veselit. Imamo aute, kompjutere. Pičke materine. Imamo ljudsku glupost, koja je, koliko god uzrok vecine sranja na planeti nam, isto tako povod smijehu te iskrenom uživanju. Gledam po sobi. Comp koji ne radi baš, gomila kablova po podu jer idu mi žice na živce pa sam uzeo wireless, zvučnici, gitara koju tako rijetko sviram u zadnje vrijeme i slika sinova vlasnice stana. To je njen intimni prostor, kaže ona. Ta slika mora ostati ovdje. U prostoru u kojem obitavam. Nije problem, gospođo. Ni najmanji. Palim još jedan užasno smrdljivi švercani davidoff. Dobio sam posjetnicu od tog tipa. Direktor je neke firme. Pijano sam ga pitao da mi financira album, rekao je da nazovem nakon nove godine. U 4 ujutro, u utorak, u sidru. Nikad nisam znao fućkati recimo. Sad sam se toga sjetio. Jednostavno ne znam. Ovak zvučim za kurac, a onak ko frajer nisam mogao da me jebeš. I nemam pojma zakaj sam se tog sjetio. Aha! Fućak u mrgudu. Pjesma je to, poslušajte si, dobra je. Nakon kaj sam postao dupe, dobio sam link na stanovitu saru koja je snimila domaci pornić. Imam i neke slike i neke avije. Strašno, ali STRAŠNO zgodna cura. Onak, simpa, lijepa, sve. Jebe se s tim nekim tipom. Pljuga mu, nateže se na dildo crne boje. I onda se jebe s psom. Pas je simpatičan. Liže ju. I sad, neću reć da ne razumijem kako i zašto to neki ljudi mogu. Jednostavno je tako. I to me jebe. Zakaj me to ne smeta? Mislim, gledam kak su ljudi superosjetljivi cak i na ova moja sranja i pričice, a nema detalja ni puno toga a ja gledam ovo i savršeno mi je normalno. I ni najmanje ne mijenjam pogled na tog komada. Zapravo, nemam mišljenje. Cura je slatka. Jebe se s psom. Ajmo na kavu. Da li sam izgubio kriterije? Ipak mislim da ne, ipak mislim da nije toliko bitno da li se neko jebao s psom. Može to zvučat čudno. Meni zvuči čudno, ali fakat to mislim. Odvratna pljuga ovaj švercani davidoff jebote. Totalno. Iako, ne bi imao pesa doma, ako bi mi došla na kavu. Da joj ne sjebe koncentraciju. Tu sam ipak ja zvijezda. I dolazi božić. Vrijeme krvavih obiteljskih svađa i demonstracija nepostojanja zajedništva. Vrijeme lijepih misli, dobrih namjera i strašno ružnih djela. Volio sam božić kao klinac. Osjećao sam se nekak toplo onda, nisam niš kužio. Baš je bilo lijepo. Ilustrirana biblija. Pročitao sam ju. Narandže. Pojeo. Čak smo pjevali božićne, a ja sam ih svirao na gitari. Ne mogu reć da sam to volio, ne sjećam se. Previše je prošlih božića pojelo one davne, da bi znao kako je to. Polnoćka je izgovor za napijanje u gradu. Ne samo izgovor, sad je i razlog. I jebeš darivanja, ali problemi koji se smatraju objektivnima, davno su pojeli ono što je trebalo bit nekaj lijepo. Marketing je davno uzeo maha isto tako. Ovaj božić rado bih proveo u društvu starog alkoholičara u nekakvoj derutnoj birtiji u širem centru, mlateć po pivama, lozama, štokovima i slušajuć njegovu priču i pričajuć svoju. Ionako nije bitno ko kaj prica pijan ko lopoč na božić. Osjetiš se povezan u usamljenosti. Nije bitno da li sam ja kriv, da li je on kriv, tko je koliko dužan novaca, osjećaja, djela. Bitan je moment, kojeg prati glavobolja i eventualan poluobiteljski kasni ručak na kojem svako jede u svoje vrijeme, a duh svađe veseli se fizičkom manifestu. Deda mraz bi istukao djeda božićnjaka. On ima čarape na bonove, jednobojne lampice, narandže, alana forda, ilustiranu bibliju i prve primjerke matchbox modela automobila, toliko vjernih originalu, da ne prepoznaješ ni jedan detalj. Djed božićnjak ima mobitel koji padne i nema signala. Na božićnom sniženju. I dalje nisam depresivan, nego skoro pa ravnodušan. I brine me tko ce me probudit ujutro, jer ja se neću. No, nije li ravnodušnost depresija? Jest, mislim čak. Ma kurac mislim, nemam pojma. I ono dupe, ono dupe s početka bloga. To nije sretno dupe. To bi bilo sretno dupe da je na naslovnici voguea. Da svijet zna za to dupe. Tko zna na koje se sve načine to dupe eksploatira, jer nije dovoljno marketinški sređeno. I da li je ta djevojka sretna. Kao ni mala sara iz pornjave. Samoobmana je krasan mehanizam, nikad te ne zajebe. Kad svi drugi odu u kurac, samoobmana se pojavljuje ko betmen kad je u gradu pizdarija. Niotkuda, taman na vrijeme. I opet se pitam zakaj tu i tam kroz dan povjerujem da će stvari bit bolje i da ću i ja nać načina da konačno radim tu glazbu. A znam da serem. A nivo poluprofesionalnog instrumentaliste s manjkom koncentracije teško da je ono kaj me može u potpunosti ispunit. No, nekaj je. Stvarno. A ovo sve ostalo je samo misao, teško prevodiva u bilo koji drugi medij, uključujući ovaj. Bedasto, jelda? Puno previše toga se meni mota po glavi a da bi izašlo čisto pisanim putem. A organiziran sam ko emisije na otv-u. I mogu reć da to valjda nije loše, jer nemam vlastito iskustvo za komparaciju a tuđe mi dobro dođe kao anegdota. Oh, pa ja sam na peaku svoje životne sreće. I onda se oni potuku, zamrze do ibera, sjebu. Sve pred nacionalnom televizijom. A onda on kaže kak bi trebali. I kaže još take care of yourself. And each other.

- 06:45 - Komentari (42) - Isprintaj - #

15.12.2004., srijeda

Savršeno dupe

Samo na kratko. Vrlo kratko. Moram vam pokazat najbolje dupe na svijetu. Imadoh mnoho žena sa odličnim dupendarama, da. imao sam, neću lagat nikoliko. Ali ovo...ovaj hangar, ova garaža, ovaj tunel je nekaj kaj se ne vidi svaki dan, kaj jednostavno nije istina. Ovo se dupe, dragi ljudi, DOGAĐA. Zamislite da to imate za po doma. Da se budite kraj toga. Ima pička dobru glavu, da. Ima. Ali ja bi lijegao kraj dupendare te se kraj iste budio, ukoliko nije jela hranu s mnogo vlakana il kak se već zove ona vjetrovita. Pogledajte link. Snimite pičona. Dijelim svoju radost s vama. Žensko dupe je zvonka radost. Pljas! Rekognize! Galerija slika: Savršeno, ali SAVRŠENO DUPE i mnogo lijepa glava

- 19:15 - Komentari (144) - Isprintaj - #

....

Trijezan i relativno odmoran. Zajebo, nisam dosao na probu jucer. Napisah poruku da cu kasnit i zaspao. Jebote život. Mislim, kreten, kaj da velim u svoju obranu? Apsolutno niš. Mrzim kad sam ovak kretenoidno neodgovoran, jebeš mi sve i kurčev alkohol. Valjda nije nepovratno uzjebano. Mislim, neam pojma kak to sve funkcionira zapravo. Još probam skužit. I jedva čekam da se počnu radit nove pjesme, nekak se beskorisno osjecam ako nisam dio kreativnog procesa, a nije da sam baš tražen što se toga tiče. Hm, kajaznam, možda brijem. No, ipak je rađenje pjesama nekaj puno ljepše od samog vježbanja i to... Dobio sam mail od jedne mlade dame koja se osjetila osobno napadnutom mojim napisom o čitajucoj paprati. Mislim, kako? Čemu? Nisam pretjerano shvatio, pokušah joj u mailu objasnit da nisam napadao ljude čiji život ide po špranci, te se razlikuje od mojeg, nego poslat u kurac one koji sa svojim (limitiranim) znanjem i iskustvom imaju jaja i obraza tu meni srat nekaj. Ja pišem o svom životu i o tome kak ja vidim stvari, jebeno se ne petljam u tuđe živote i ne dajem savjete jer sam isto tako limitiran vlastitim znanjem te se ne smatram kompetentnim za nekakav sud te arbitražu. O tome se radi. dakle, boli me kurac ukoliko fakat nisam prošao nekaj vrlo slično, te poznam osobu dovoljno da se drznem uputit savjet, i to dobronamjeran. Od svih komentara koje sam tu dobio, najdraži su mi oni od ljudi koji su pisali o mjuzi za c64 i amigu. Jebeš mi sve. To je bilo pozitivno i do jaja. A ova sva sranja, jebote. Da li meni puca kita za to kaj neko ima drugačiji život? A-a, ukoliko nije dio mojeg te svojim na moj direktno negativno ne utječe. Jednostavno. Nego, fakat više ne želim pisat pijan jebote, neugodno mi je drugi dan, ali ostaje ovdje kao spomenik vlastitoj mi gluposti. Aha, jednom kad cu bit star i mudar (not likely) da vidim koliko sam bio kreten. Nego, idem sad, ne da mi se niš pisat, iako imam masu toga za pokrit. I da, btw, brijem da počinjem pisat knjigu. Izdavači, javite se. Sad.

- 06:22 - Komentari (15) - Isprintaj - #

14.12.2004., utorak

pijan sam - nedjeljko bajić - baja

Moj bend. Ja sam sad totalno pijan. Ne znam da li cu doci na probu sutra na vrijeme, znam da ću se potrudit. Ali recimo, zde je danas popušio pare il kajgod. Tu postoji hijerarhija. Ripper iliti dudo odlučuje. Meni je to ok. Fakat je. Ali ne mislim da je to taj način. Misim da je to ačin kad briješ da si ziher da djeluješ te funkcioniraš s inferiornima. Ali to ti ljudi nisu. Nitko to zapravo nije. Molim obratiti pažnju na to da sam JAKO pijan. Jer vlasta je zla garderobijerka i vlasta me časti. Moram ovak pijan napisat kak meni stvari zgledaju. Dudo, jebote. Daj pogle boga. Ja ne znam tvoj konflikt s kraljićem. Ali znam da su stihovi na zadnjem albumu «život je loš, al izbor je tvoj.....daj si sunce» jebote. Ono, mislim da je to jako jebeno pozitivno, i iskreno, smeta me kad te pitam kaj je sa zjakama i ti mi veliš joj daj vus. Jebote. Daj, budimo realni. Nisam član benda, kao ni ostali tamo, osoba sam. I znam da ti voliš mislit to, ali mislim isto tako da nam ne dozvoljavaš dovoljno da budemo skupina koliko periferni eksesoris. Jebote. Koliko god to izbjegavao. Večeras sam bio vani, te se ljubio s mladom damom koja obožava dean martina. To je moj najdraži alkoholičar. Ja volim tog čovjeka. Ali nije to bitno. Na povratku sam slušao beatlese. Oni su se navodno mrzili pred kraj. Boli me kurac. Ali boli me jebeni kurac. Želim bend u kojem će se ljudi ful ne samo uvažavat, nego i voljet. Mislim da su to papci diljem drage naše glazbeničke republike zaboravili. Mislim da je dudo jako recimo volio kraljića. Pa je ovaj otišao. Pa blabla. Blokada? Pa kajaznam. Ali mislim da se pjesme i dalje rade tak da imaš par debila okupljenih na podu, koji sviraju svoja sranja i pričaju o tekstu, ne kompjuter koji zabilježava ideje dvojice ljudi. To nije bend. I kad pogledam zdeslava, želim da to tako izgleda. I šineca. Mislim da je tip genije undercover. I borščak je ono, jedan od najpozivitnijih likova ikad. I dino mi se dopao. Ma svi jebote. Ali to ne funkcionira kao bend. Jer nitko nema povjerenja u ovog drugog. Jer su jebeno zaboravili imat 17 godina. A to je za plakati. Jer, ja stvarno nisam mislio da se tako nešto može zaboravit, prestat imat. Ne tada, ne kada sviraš. Kada sviraš, imaš 12 godina. Uvijek otkrivaš nekaj drugo, glup si. Ne zaboravimo bit bedasti. Ne zaboravimo bit glupi iskreni. Iskrenost ne mora promjenit estetiku uz godine toliko da se bojiš sebe i reakcija drugih. Pijan sam a 6:39 je. Moram ići ako želim probudit sebe za probu. I lijeva ruka mi ima miris pice drage djevojke s početka priče. Ali ona voli dean martina. I donijela mi je njegov live na prvi date. I jebote, kak nemrete kužit o cemu se zapravo radi? A tak je jednostavno... i upoznao sam tipa koji zgleda ko iz sopranosa ali o tome later...

- 06:50 - Komentari (10) - Isprintaj - #

13.12.2004., ponedjeljak

Postoji ta neka žena na iskrici koja me ignorira jer se kao u stvarnom životu znamo. I sad, ona se meni javi, veli kak se znamo i kak mi nemre reć ko je. Pazi ti jebenog licemjerja. Opis je ono, da se čovjek zaljubi i to. U slova ne? Izgled jako dobar, zelene oke, pička materina, 29 godina, kajaznam. I nije jebeno fer. I sad, ja pitam onak a daaaaj reči miiiii daaaaaj, nakon kaj je ona zabrijala da mi nece rec nikoliko. I onda me metne na ignore. I sad, odjebi me kako god, argumentirano, ovo ono, kajaznam, ali nemoj me jebeno ignorirat, nemoj. I imam ja i drugi nick. I ignorira me i na tome, nakon kaj sam poslao poruku. E pa, draga djevojko koja me navodno pozna, sisaj jebenu kitu polumrtvoj žabi s onim drogama. Sisaj dvije. Sisaj tri. Mislim, jebeno ne razumijem. I sad, nisam osvetoljubiv tip, nikoliko. Al nek mi neko kaže ko je ta žena. :D zla žena koja ignorira navodnog prijatelja ili poznanika, da, upravo ta. p.s. ovo je prva zla stvar koju radim otkad postojim na netu :D

- 21:15 - Komentari (8) - Isprintaj - #

Glomazan post sa smisaono upitnom porukom

Dakle, odoše priče ane junk, blog pomalo počinje zgledat ko goli kurac, no to je ono kaj je oduvijek i bio i tak. Napisao sam to tam u komentarima kod nje, da cu pisat o tim nekim sranjima, al kak je njen blog nestao a s njim i moji komentari, nemam pojma kaj sam tocno napisao. Znam da sam spomenuo da bi mogao napisat nekaj o tome kad sam brijao po glavnom. Pa i budem. Pokušao sam spavat, probudio se, napravio si kakao i udri. Bilo je to razdoblje od '93 – '96 il 97 čak, kad se brijalo po tomislavcu, žicalo ispred jabuke, dok onog frajera nisu ubili pa je situacija otišla u kurac. Brijalo se i po vagonima. Niko od nas nije imao stan, a svi smo htjeli ili lokat negdje, il poševit nekaj il kajaznam, napljugat se i sranja pa smo brijali po vagonima kad smo vidjeli papke od murjaka da se približavaju klupicama. Ja sam bio onak, prilično neutralan tip tam, lokao sam i s jednom i s drugom sukobljenom stranom, u to vrijeme brijem to su bili pankeri i skinsi i živo mi je pucao kurac kaj si oni nisu baš najbolji. Dobio sam po pički tu i tam radi nekakvog prosera predugačke jezičine si, ali to je bilo mjesto na koje sam uvijek dolazil natrag. I išlo se u skuc, tih godina, da. Nisam bio neki ljubitelj penjanja po brdu ne bi li došao do jabuke, nije me to ni najmanje interesiralo. Uvijek se skupilo za nekakve litre i sranja i ja sam sa spektrom bizarnih likova od kojih mnogi već dost dugo mirišu korijenje tratinčica glavinjao okolo, valjda u potrazi za nečim kaj je interesantno. U principu smo samo srali oko klupica ili po vagonima, dok se nije išlo u skuc. Brijao sam s tam raznim pičkama, fakat nemam pojma više kaj se sve događalo jebeš mi sve, onak, ostalo je u alkoholnom bunilu. Brijao sam s kurvama. Da. Nisam imao pojma da su kurve, to su bile cure koje su tu i tam došle do nas i družile se s nama. Ostatak ekipe je kužio, ja nisam imao pojma. Fakat nisam. Sjećam se da sam s jednom otišao u vagone, nekaj smo se počeli natezat i onda je uletio 'dečko'. Bilo mi je jebeno čudno kaj nije ljut na mene dovoljno da me ubije ko pesa. Zapravo, ne sjećam se dal je uletio il je ona skužila da dolazi, il nekaj slično, bio sam prepijan. Ni onda mi nije bilo jasno, nije me ni interesiralo u krajnjoj liniji. Bio sam pijan, indiferentan i htio sam da se nekaj događa. Vecinom sam ostajao sam tam okolo, kad su se svi pokupili doma, meni nije bilo jasno za koji kurac ne briju do jutra. Znal sam docekivat jutra tam na štengama tomislavca, s lijeve strane konja. Jedno jutro su se tam zatekle neke dvije cure, ja sam imao još litru vina, brijem da je bilo oko pol osam ujutro, pa sam ja njima pijan te pijuć objašnjavao nekakva sranja. Rekle su da sam pametan i pitale zašto pijem. Pitanjem su pobile tvrdnju da sam pametan, te sam zakljucio da mora da su one glupe a ne ja toliko brz. Tak sam jednu noć, pijan ko motorni tuljan naletio na trudnu curu koja je plakala. Onda sam prvi put skužio da se družim s kurvama tam, fakat nisam znao. Bili smo kod klupice i reko dečkima jebote daj pogle, cura je u kurcu, ajmo ju pitat kaj joj je. Poslali su me u kurac instant i poceli se neki kurac smijat. Reko koji vam je kurac? Isusati koliko kuraca u samo dvije rečenice. Uglavnom, objasnili su mi da je cura kurva i da kaj njih boli kurac kaj joj je. Uzeo sam svoju litru i krenul prema komadu. Mi smo bili na klupicama jedno 5 metara od pločnika, ona je hodala po pločniku. Popel sam se gore i reko koka jebote, kaj ti je? Prvo je sam plakala jedno vrijeme a ja sam joj nekaj pijano objašnjavao da kak bu sve u redu, pital koliko je trudna i kajaznam, bila je ono, prilično trudna. Niš, nastavio sam lokat i pričao joj. Nismo baš brzo hodali, ovi imbecili s klupica su se nekaj derali za mnom da kaj idem s kurvom i to trudnom, a meni je pucala kita. Reko koka, ajmo se sjest u vagone, uzet ću pivu ak hoćeš, pa cemo tam nastavit spiku...mislim kurac, više je bio monolog. Nije htjela pivu. Zagrlil sam ju i fino smo otišli u vagone. Niš, sjel sam se do nje, zagrlil ju i onda mi je ispričala kak ju je siloval nekakav janjevac s glomaznim spolovilom u haustoru malo niže od tomislavca. Fakat mi je bio bed jebote, pijan ko usrana guzica, koka se malo plače, malo ne, leži mi u krilu, priča mi nekaj, ja ju tam nekaj dragam po kosi i pokušavam skužit kaj bu ona napravila ujutro kad mi iz jebenih vagona izađemo. Bil sam fakat razjeban. Dovoljno sranja se meni događalo, sad sam dragao curu koja je btw bila totalno simpatična i zgodna, te apsolutno ne glupa i nisam imao pojma kaj s tim. Uzel bi ju doma, da sam imao kam. Proveli smo par sati tak, u zagrljaju, pričali o djetetu. Nije imala pojma da li je cura ili dečko, nije imala para za bolnicu. Mislila je da zna tko je otac, ali nije bila ziher. Viš, te neke stvari ti ostanu, te neke pizdarije zapamtiš. Daleko od toga da je ovo izoliran slučaj, no nažalost, ne želim publici koja me čita na blogu pisat nikaj više od ovog kaj pišem, tu je možda 2% sranja. Jednostavno brijem da neke stvari trebaju čitat ljudi koji znaju čitat a ne imbecili koji su eto, zbog nekakve akcije nekakve firme dobili kompjuter, pa im je susjed spojio net i sad imaju sva sranja dostupna. Želim reć da je meni memorija jako pojebana. Drogom, alkoholom, epilepsijom, željom da se ne sjećam. Ali ove neke stvari sam zapamtio. Ova priča je jedna od njih. Rastali smo se ujutro kod fontane, brijem da je bilo jedno 8 sati. Jebote, sjećam se apsolutno točno di smo stajali. Poljubila me u usta, onak, ovlaš i rekla mi da sam krasan. I hvala. I pogladila me po obrazu. Držao sam bocu jeftinog vina u ruci sa još možda decilitrom unutra i osjećao se jadno kaj joj nemrem pomoć više od ovog kaj jesam. Zagrlio sam ju i rekao - ne daj se jebat. I nasmijao se. Nije to bila neka dobra šala, izletilo mi je. Ali je shvatila. Nasmijala se. I onda sam otišao doma il nekam, dalje se ne sjećam. Ali se sjećam nje. Poanta ove priče? Nema je. Poanta je da ovakve priče nisu za blog. Poanta je da jebeš blog publiku. Poanta je isto tako da jebeš usrano sve jer se vrti oko love. Ja ne znam kak ovi zarađuju prek bloga, jer ne vidim bannere. Ali zarađuje se. Hell, pokušat ću i ja nabavit jedan. Htio sam reć, ko vas jebe. Dajem jaja da možda 5% ljudi može skužit kaj tu piše, a iskreno sumnjam da bi skužili da napišem puno stvari koje sam proživio, doživio, vidio. Jer, zatvoreni u svoj mali mentalni prostor, jednostavno ne mogu jebeno pojmit stanja svijesti, situacije, kajgod. I nije da ne ne pišem to iz straha od osude, nikako, nikada, puca mi kurac. Ne pišem jer mislim da nije vrijedno napisat. Da me većinom čitaju jebeni imbecili. I za koji kurac onda lijepo napisat priču? Zašto napisat lijepu priču? Znam zakaj uopće pisat. Jer mi je postala ovisnost. Ali da je ova blog publika koju jebeno veseli pročitat kaj je ko jeo, posrao, primjetio dok je išao na plac, i to LOŠE napisano, zaslužila čitat nekaj kvalitetno, nije. I niste zaslužili čitat Leba, bome ni Eugena, a našlo bi se tu još autora, koji svojem pisanju jednostavno ne žele dat ozbiljniji štih jer znaju da imaju posla s intelektualnom te perceptivnom paprati. Shipka nikad niš ne napiše, a napisao je pedeset puta više od većine koja svaki dan redovno updata blog te se trudi. Jebala vas pretenzija, jebalo vas to kaj imate šatro svoje mišljenje. Imate moj goli kurac. I ne govorim ovo ogorčeno, stvarno mi je svejedno. Jebale vas pokude, pohvale i divljenja. Jebalo vas spuštanje lošeg u najcrnju rupu i dizanje dobrog na jebeni zlatni pijedestal. To NE postoji. Postoji ljubav prema nečem i ravnodušnost. I postoji dosada. A u tu kategoriju, dragi ljudi, spada većina vas. Dosadno vam je. Dosadni ste. Kurca golog niste doživjeli, napravili, nikaj jebote. Ali uvijek ste tu sa svojim debilnim mišljenjima, ko mravi kad ostaviš nepojedeni komad kruha na stolu a živiš u suterenu. I neću tvrdit da sam dobra osoba. Neću tvrdit ni da sam loša osoba. Formiran sam okolnostima i karakterom kojim sam formiran. Ali iduć kroz ovo smeće koje nazivamo životom i toliko se trudimo svemu dat neku jebenu ocjenu i objektivnu vrijednost, znam primjetit stvari koje stvarnu vrijednost imaju. I znam ih poštovat i znam im se veselit. Znate li poštovat ono kaj još niste susreli? Ili vam se upravo to treba dogodit da bi rekli o, da, moguće je. I ne, nisam najpametniji tip, ni blizu. Isto tako nisam baš ni najgluplji. Znam svoje limite, znam svoja ograničenja a znam i gdje ne postoje. Jebemu sunce, koliko vas uopće razmišlja? Ono, razmišlja. Ne mislim sad da razmišljate o tome kaj ćete jebeno jest. Nego, koliko vas nema sustav vrijednosti uzjeban mišljenjima drugih, medijskim marketingom, stvarima koje se RADE ili NE RADE jer je to stvar opće kulture? Ako da, koliko vas tako živi? Viš, to je ono kaj mene interesira, recimo. Ma niko jebeno. Pojebe vas nagon za samoodržanjem. A brijem da se samoodržat možemo samo ak smo upravo onak spojebani kak jesmo. A svi jesmo. Samo kaj je kod nekog to vidljivo, a kod nekog nije. Neko je pojeban doma. Sam. A onda dolazimo do racionalizacije, koju je Eugen tak krasno opisao u jednom od svojih starijih postova. Pročitajte si. Učite jebeno. I prije nego ostavite komentar, pitajte se zakaj to radite. Zato kaj mi želite poručit nekaj? Ma kakvi. Da je tako, poslali bi mi mail. Ili želite pored mojeg posta vidjet svoj nick, sa svojim komentarom koji govori oh, kako smo svemirski pametni. Bujakaša, paprat! btw. ukoliko fakat želite bit korisni i sranja KLIKNITE OVDJE bez jebe. kliknite.

- 05:13 - Komentari (18) - Isprintaj - #

12.12.2004., nedjelja

obrecnuo bi se...

...na ove senzacionalisticke imbecilijade koje se događaju po blogu... mislim, eto, samo cu copy/pastat neke od stvari s foruma, ne da mi se pisat Eugen Meni je to užasno kako redakcija blog.hr-a ima kriva mjerila za objavu vijesti o blogovima. Sve je veća težnja na ekskluzivitetu, novinskom, pa blog.hr polako počinje ličiti na internet izdanje neke arene ili nacionala. Vijest o tome kako je Dino Dvornik pokrenuo blog je isto (eufemizirano rečeno) - tuksava. Što on ima, a bilo koji drugi novi bloger ne? Slavu, samo to. I koristeći tu slavu, on ju potencira, a mladi kvalitetni autori ostaju u pozadini. Što je to Dino tako pametno napisao da je završio na naslovnici? To se sve kriva mjerila koja mi idu na spolovilo. Ana Junk novinarima i inima.... Mala nota novinarima i tv-kućama! Ana Junk jednostrano odbija bilo kakvu vrstu «slave» tj. nemojte niti pomišljati da me zovete i nudite neke pare da vam se uvlacim u dupe i govorim o svojoj prošlosti. Ja sam bloggerica a ne Severina, prema tome novinari svih novina, svih tv-postaja, ne zanimate me i nadam se da neću niti ja zanimati vas, jer sve je ovo isključivo radi mene same, kao što sam već objasnila. Ne namjeravam otkrivati svoj identitet, ni pod koju cijenu, a niti je namjera bloga bila popularnost izvan granica bloga! Gosp. Dario, koliko se sjećam rečeno mi je da ako će nešto ići u novine da ću za to dobiti neki minimalac od kojih petsto kuna..a od toga vidim ništa, pojeo vuk magare. Svi ste vi hulje! I jebite se. Izbrisala sam cijelu Anu Junk, jer je niste niti zavrijedili na svom blogu! Zbogom! P.S. Vi da zarađujete na mojoj priči, a ja ću za Novu Godinu blejat u zid bez pljugi,ma da… :P tak je. sisajte kiturine morskim životinjama, pizdurine. Bujakaša!

- 19:39 - Komentari (4) - Isprintaj - #

evo, da malo reklamiram forum

....koji me stvorio. :D :D mislim, eto glupe teme s glupim diskutantima. tema je 'cure, koliko vam je važna visina?' tamo ima toliko idiotarija da ja to nemrem vjerovat Tema a ovo je ono kaj sam ja napisal. i nekak mi to stoji. ah, samo jednu stvar sam zaboravio. ja OBOŽAVAM zečji oliti gloodavac tip face. ne, ne maja blagdan. onak, kad komad ima istaknute prednje zube i onda se nasmije i ta sranja jebote, na to sam LUD. ali LUD. primjeri slavnih glodavkinja: jennifer connelly, kate beckinsale, neve campbell, alison koju neki dan spominjah, barabara, oh barbara a sad moj ne toliko glomazan, no poucan reply na temu: rijetko se nađe gluplja tema od ove, koja k tome kao bonus ima sudionike kojima bi eventualno dopustio sudjelovanje u intergalaktickom natjecanju idiota. prvo mjesto zagarantirano. kao prvo, visina apsofakinlutno nema nikakve jebene veze ni sa cime, kao ni ostatak fizickih atributa koje želimo u "idealnom" partneru. drage pičke i frajeri. idealno nikoliko ne postoji, a-a, nema. naravno da i ja imam neku svoju ideju o tome kak bi moja idealna pička trebala zgledat, ali to je tak jebeno nebitno nakon kaj jednostavno kod osobe osjetiš vibru i nemreš zbrisat ni da hoćeš, imala ona 20 kila višla, kitu koja joj viri iz leđa, 15 cm više, niža, brineta, plava, retardirana, gluha, nijema, jednostavno ne registriraš te neke stvari.... recimo, moja bivša je objektivno imala nekakve fizičke postavke na koje ja nikak ne bi pal. ali je zračila jebote, ko nuklearna elektrana i to je bilo to. ovo ostalo o čemu pričamo je zapravo jebena kompenzacija. kak je moja frendica jednom rekla...fizičko je izuzetno bitno, jer kad se posvađate recimo i kad ti najviše ide nakurac, pogledaš ju/ga kak se smije, kak je zgodna, visoka, niska, kajaznam....i onda te neke objektivne vrijednosti dolaze do izražaja. samo kaj je meni to gola kiturina, malo finije zamotana. možda sam jedan od rijetkih koji tak brije, ne znam. ali znam da bi se bez beda zaljubio u komada 15cm višeg od sebe ako vibra ko pneumatska bušilica stričeka šljakera negdi u gradu. no, pičke su te koje većma kompliciraju te postavljaju raznorazne trikove pred vlastitu emociju/psihu ne bi li OPRAVDALE izbor, tj. eventualne nedostatke izabranika kao OSOBE. ne kažem da to ne rade i frajeri. normalno da ćeš radije trpit ekstremno zgodnu rospiju koja te budi pljuganjem svako jutro, nego retardiranog trola. ali iskreno, to je sve ionako samo kompenzacija za nedostatak osobnosti. naravno, komad mora nekak zgledat i to ne sad tipa da je mala totalni gabor od kojeg bježe i cigani ali joj glavno da je meni lijepa. ma kitu od deve. mora bit fakin zgodna, naravno. ali ove neke ostale pizdarije su bullshit. eto, meni je ideal mala brineta or perhaps plavuša s recimo 5+ kila viška, ali na izdefiniranoj figuri, zelenih očiju, dobrostojeće sise te glomazne dupendare, tunela, garaže, hangara. ali pobogu, da cu ja sad ravnat svoj IZBOR prema tome, necu. osim toga kaj izbor opce je? da li ga imamo? oh, dragi virtualni suborci, naravno da ne. to ti dođe i šupi te ko cigo sina kad ide po litru i vodu. bez najave, samo tako. i ne pita koliko je pička visoka, koliko je niska, kakvu ima sisu i da li voli u dupe. tu se uvijek zajebemo. ali to tak je i baš je dobro. cemu to usrat slaganjem retardiranih kriterija koji ionako u vecini slucajeva sluze razmetanju i pokazivanju ostatku svijeta kako jebeno poželjnog partnera imamo? mora da smo onda i sami poželjni....oh.... bedasto ;) eto, idem spavat

- 06:19 - Komentari (14) - Isprintaj - #

11.12.2004., subota

....

Uglavnom, jos jedna vecer razvrata, sumnjivog seksa i užasa. Gledam malo zadnja 2 komentara dole. Meni je nevjerojatno dokle ljudska glupost seže. Cim nekaj nije unutar svemira koji poznaju, nula bodova. Ali dobro, pa ionak brijem da mi ono, niko ne vjeruje da karam ko seksualni skočimiš, ni ljudi koji me znaju krace od godinu dana, ovi s foruma nikoliko, bend – nema jebene šanse da puše ikaj kaj im pričam. Ali mene to ne zamara ni najmanje. Mislim, meni je dobro ovak. Gore bi mi bilo da ekipa misli kak jebem ko svemirski brod, a ja suh. Nego, famozan događaj. Opet sam bio vrhunski pijan i cak žene koje su mi prijateljice te me inace vole su me lagano odmicale od sebe. Nije to greda. Stvar je u tome da sretoh vani jednu djevu koja mi je bila dobra na prvu, kad ju jednom vidjeh kako konobari u mjestašcu gdje pio sam kavu. I ja do nje sa spikom da mi je poznata. To je i bilo tak jerbo se nisam kurca mogao sjetit. No, dečko joj je bio tamo isto. Ma prekrasno. Nije bio sretan. Pričao mi je o tome kak nije sretan. A ja imam dejt danas. Kakav tuljan. On, ne ja. A ko zna, možda je nekoć neko dogovorio date s mojom djevojkom dok sam ja pokraj pijano pizdio da kaj brije. Strašno. Uglavnom, glava me boli ko psa robina hooda dok još nije imao utvrdu u šumi. I idu mi nekakve točkice pred desnim okom, bez jebe. Eto, prestalo je. To je tak kad trljaš oko u potrazi za prekidom svrbnje. Niš, idem spavat još malo. Jebeš ti ovo.

- 12:50 - Komentari (10) - Isprintaj - #

09.12.2004., četvrtak

kurac

Nekak sam zakurac danas i idem napisat blog o tome, rekoh sada frendici na icq, jeah. I glup sam danas i svakim danom sve pospaniji i gluplji jer ne uzimam epi terapiju i vec me pocelo sustizat lagano to. Bed jebeni. Osjecam te neke glupe promjene raspoloženja samo tako. Sutra sviram u lošku. Famozno. Dižem se ujutro ne bi li citav jebeni dan usmjerio na to da odsviram JEDNU pjesmu u nekakvoj emisiji. Ma marš u krasan kurac. Mislim, jasno je meni da draga rvacka publika brije da pipsi nikaj ne rade, da su se raspali, kajaznam, pa sad treba pokazat drugačije. Ali brate mili, jedna jebena pjesma. Ma i nije samo to. Pokarao sam fakat sve kaj sam mogao i još nema ni jebene naznake nekakve emocije. Bila je ta neka curka, ali ta me toliko optuživala za bedastoce i pizdila na mene da nisam mogao vjerovat. Ma ko ga jebeno jebe. I razmišljam si o ovoj bivšoj. Ma nije da mi fali, tu i tamo, samo ta neka toplina. Fali mi neko novi, jebeš mi sve. Otupio sam fizički, otupio sam emotivno. Nemam pojma kaj bi me sad moglo šlopit tak da se pomaknem. A rekla mi je frendica, oh da, rekla rekla. Ima tu nekakvih epizoda, pizdarija, govana, o kojima ne bi pričao. Ma uglavnom, nadam se da je ova šatro depresivna faza samo posljedica epi napadaja koji nisam primjetio, lošeg dana, kajaznam. Nikaj mi ne fali u životu trenutno, bar objektivno gledajuć. Kaj je opće objektivno? Skup mišljenja ljudi koje imaju isto subjektivno mišljenje te se nazivaju većinom? Oh! Nabijem i to na kurac. I nemam pojma zakaj ovo sad pišem. I comp jebeno ne radi a uložio sam 1400 posuđenih kuna u njega. I nemrem radit mjuzu. I nisam si koristan nekak. Iako valjda bar bendu jesam. I možda imam filing da opet stojim na mjestu, unatoč najboljoj namjeri da se pomaknem. I ziher sam imao napadaj jer sam glup i umoran i nemam pojma kako cu se ustat sutra i funkcionirat. Al to samo sad, jer znam da cu sutra bit ok zapravo. Al danas sam recimo negativan, bar sad. I sad me sve jebe. Ali sve. I nisam realan gledajuć na život sad. Ali ne želim se dovest do onog tupog stanja di mi je sve super jer nije. Ali u njemu sam, ovo je brief moment di ja zapravo kužim da nikaj nije u redu. I onda cu opet bit jebeni zombi. I iskreno, fale mi prijatelji isto tak. A il nemam vremena, ili mi se ne da, ili jednostavno nemam toliko prijatelja. Nisam ja jednostavan tip za bit prijatelj s. Nikoliko. Imam taj meni neobjašnjiv dar da mogu imat vecinu komada, te je fakat neobjašnjiv. Nije se pojavilo puno komada kojima ja nemrem uletit u gaćice i totalno ih osvojit il nekaj, a sve s nikakvim trudom. Ne razumijem. Vjerujem da mogu naučit svirat svaki instrument koji mi se dopadne. Mogu radit lijepe pjesme. Osjecam fakat puno toga, znam nešto manje, mogu naucit sve na svijetu, ne zelim naucit gotovo ništa. Nekak mi je život ko ovi filmovi sa super pičkama i puno specijalnih efekata. Ali nikaj drugo. Fakat nikaj. Pričam sad s curom koja mi se dopada, baš mi se dopala ful. I sad razmišlja o tome da se poševi za pare. Ali nema muda, kaže. Ali ja sam recimo dobio saksofon. Ne pare. Večere. Jebemti mater u pičku. Jeftina sam drolja. Ali volim seks pa si pokušam oprostit tako. Činjenica stoji da je to sve jebeno jadno, ja si ne bi dao kunu na cesti da se vidim, kamoli neki kurac i još karanje. I to slušanje stvari «ja to inače ne radim....». Ma znam. Ni ona prije. Ni ona prije nje. I zakaj ja to vama tu pišem? Nemam pojma. Pogotovo sad, odjebite, ne padajte na moja nikako jeftina uvaljivanja, ne javljajte mi se. Ali nemrem ni to reć, jelda. Ode onda i ona jedna jedina kojoj možda neću prić iz hira, zajebancije, čist zato kaj znam da mogu i da će mi lizat prljavo jaje kroz koji sat, pol sata, petnaest minuta. I ne da je postala rutina tipa pranje zubi, pa jebote, ni zube ne perem tak kak ovo radim. Samo tako. Sjećam se kad je bio zajeb i adrenalin poljubit curu. Sad mi nije ni sterat joj ga u dupe, do pluća i reć sisaj kurvetino. Toliko o tome. Prekrasno. Ma mislim, to je sve zapravo iznimno zabavno. Koliko vas je uguralo ženi čitavu ruku u čuču, doživjelo da ju ona sama gura još dublje i viče «dublje» il tak nekaj i izvadilo ju van blago krvavu u nevjerici, dok je ona bila oduševljena? Malo? Eh. I pun mi je kurac glupih ljudi, totalno. I pun mi je kurac ljudi bez sadržaja. I jebeš to kaj sam si ja rastegnuo očekivanja do te mjere da to nije jebena istina. Ne znam da li je to dobro ili loše. I nemam više puno tolerancije na stvari. Nije na nuli, ali je blizu. Fakat je jebeno blizu. Trebao bi radit u pučkoj kuhinji, da, to mi stari sređuje. Moj stari inače ima veza svud po gradu, ali svuda. Ne želi mi sredit posao da ga ne optuže za nepotizam. Ma prekrasno. Uglavnom, to je to. Sad sam ispucao sve ono kaj nisam u zadnjih mjesec dana, sad mogu natrag zombirat. Eto, jedan šatro ozbiljan, postepileptički blog.

- 03:45 - Komentari (17) - Isprintaj - #

08.12.2004., srijeda

svakaj papci

Totalno pokušavam instalirat win xp na desktop stroj i nikak mi jebeno ne ide. Pa sad formatiram disk na fat32, jerbo xp ne kuži kaj se događa. Ma brilijantno. Dakle, slažem strojček. Ljudi, nabrzaka mi ispoklanjajte instrumente koji vam ne trebaju, ponavljam. Zadnjih par dana sam radio par stvari kaj nikad prije nisam, ali nekak nisam ziher da bi to trebao tu vama dat. A-a. Ne. Jednog lijepog dana bit će i nekakva knjiga ziher, pa cu onda tam napisat apsolutno sva sranja, a ima ih jer sam tu napisao vrlo malo ili nikoliko. Nego, koja sam ja žrtva obmane bio danas. 17 godišnjakinja me preveslala ko cucka da je 28 godišnjakinja i to, jebao me internet. Nego, od sutra cu fino imat oficijalni komp za radit muziku, gledat filmove na teveu, igrat igrice na istom te ic na internet poradi cinjenice da sam mu ubo pci vajerles, a to je ono kaj imadem doma. Uf, sreće i veselja, bezgranično. Sad mi još fale neki mikrofoni, gitara, bas, te pripadajuća pojačala ne bi li bio apsolutni i najbolji ninja u svemiru. Jebote, ovo formatiranje je jebeno presporo. Cinjenica jest da je disk glomazan, ali pobogu, ovo je sporo poput ulaska rvacke u eu. (np. Jonathan dunn – robocop) O, da. Ne samo da sviram u showu frajera koji je nekoć vodio dobru emisiju, nego sviram i u metro popu. Sad ja to danas saznao. Zašto je to bitno? Zato kaj već par puta opjevana mi djeva ovdje, tu emisiju vodi. Barbara, ako me želiš, nije alison toliko bitna, kad je već u tim državama. Nije, matere mi, šalio sam se poput vrhovnog šaljivdžije. Isusti, pa ja bum to videl izbliza. Idem sad napisat pjesmu o tome. Ovaj put neću odma njeno ime ulitva, nego poslije. Ti emisije vodiš I imaš super glavu Imaš i dobre noge I vjerojatno, sisu Ti emisije vodiš Nekakve s glazbom I u njima isto Sva si jebeno dobra Ti emisije vodiš Jer u njima te vidjeh Kako se smješiš Smješkom svačije prve djevojke Ti emisije vodiš I zatočena si mi u teveu A ja ih čak ni ne gledam Jer ne gledam teve Pa onda možda ni nisi U mom teveu A nije ni moj Nego od babe Jer ja sam ti, barbara Podstanar Nego, pročitam u jutarnjem I pogledam ti sliku I nije mi drago Kaj je print mutan Jer te se onda slabije vidi Ti vjerojatno imaš frajera Koji igra nogomet A ja ne igram ni fifu Ni menađer I opće sam kreten Za sportove Ti mora da strašan život vodiš A vodiš i emisije I iako ću ti kad ću tam svirat Samo gledat u leđa il u dupe, svejedno Jer iako si voditeljica, a ja samo muzičar Znaj da bi, barbara Ja vodio tebe

- 04:23 - Komentari (9) - Isprintaj - #

07.12.2004., utorak

Ljubav preko mora, fauna i flora

Gotovo je. To je to. Nakon kaj sam već prije par tjedana shvatio da sam spreman za holivud, dogodilo se. Gledah šibicare. Onak, prvo sam na ulazak alison lohman odreagiral sa kao, slatka je. Onda, kako je film odmicao sam skužio da je mala jebote, ono, superslatka. I na kraju filma kad mi se pojavila s tim nekim pramenovima i ono, bez ja sam curica malena luka češnjaka, umro sam. Skvrčio sam se poput malene te mlade životinje koja se opako tjera (jebe joj se, spoznaja ljubavi, blah) po prvi put te projaukao. Dobro, nisam, ali poradi momenta, recimo da jesam. To je bilo to. Po filmu, odoh na tražilicu te upisah prekrasno ime te prelijepe mlade dame. Slutio sam ljubav. Izbacilo je slike i informacije. Poludio sam kao ludi čovjek bez košulje. Kliktao po slikama ne bi li vidio svoju buduću mladu, samo kaj kad ja dođem u holivud ili ona u recimo pakoštane, bu već stara mlada. Ali dobro. Neka, pomislih u sebi, iako sam bio izvan sebe pa mi je tako nešto bilo teško pomislit u sebi, no kako je misao nekaj kaj se radi u sebi, a ono vani izgovaranje, onda je ipak bilo u meni, iako bijah izvan sebe. Dosta duboke filozofije. Nego, ona je savršena. 1.57, plavuša, smije se ko da joj je neko nacrtal smajl na glavu i doradio ga ko oni tipovi koji rade one male lokomotive i fakat briju na to tak da naprave recimo i vozača u pili od ono, centimetar puta tri. Prejebeno. Reko, već su mi se potrošile ove neke fufe junakinje na koje sam brijao. Đenifer koneli, heli beri, vesna škare ož bolt of lightning level 2, te mi treba novi razlog za otić u holivud. Kad sam pogledao slike kako je lijepa te podatna, mlada te talentirana i to, napravio sam anketu koliko si mi pašemo kao par. Pašemo si 87%, i to je totalna istina. Ja to znam, osjećam to u glavi. Poriv koji ide van, ko tinejđeri kako idu van i nikakva mama ih nemre spriječit. Onda sam pogledao s kim si pašem 100% i to je bila sporty spice, što je jasno s obzirom na moje afinitete glede sporta i zdrave prehrane. To znam da je to, ali ova mi je otela dušu, srce i ono, sve. Ali bojim se. Ja sad sviram s pipsima, pišem po netu. Ej! Ja se znam na netu. Znam se jebote, ljudi, poruke, to su pozivi, tu i tam idem u melin, ločem, ima se za cugu, ima se. Ne znam koliko bi ona mogla podnijet teret moje slave. Mislim, ta ljubomora kad bi recimo dobio poruku na iskrici. Pa onda, svirao sam u karlovcu prije par dana, EJ, u KARLOVCU. Pa tam se komadi upoznaju, to se grupijice bacaju hrpimice ka bubnju mi, moram imat anti grupi tejzer da ih maknem. Pa onda moja sumnjiva prošlost...pa činjenica da uskoro sviram u ljubljani, dakle, internacionalna sam zvijezda, upoznaje se ljudi, zarakija se, to se zabavlja, šali s nepoznatim ženama o broju njihovih grudi u europskim mjerama, što ona ne bi razumjela. Bojim se da bi bila ljubomorna na moju karijeru i zvjezdani status, odista. A strah nije dobar. Nije. 87%, frajeri. U ovih 13% eventualno stane nekaj da recimo, ne voli burek. A ja ga volim barem 13% svoje osobnosti. Tak da bi se recimo, odrekao bureka. Pogledajmo dio intervjua, uz moje komentare, kao budućeg muža. Lohman's future is looking even brighter and busier, which leaves her less time to travel (last trip: Amsterdam over Christmas) Eto, recimo, ona je zadnji put bila na tripu u amsterdamu za žićbo. Ja se već dulje vrijeme ne drogiram, ali za nju bi jeo i magični kaktus. Ne znam ni kakve su cijene tripova u amsterdamu. Nadam se da neko od vas zna. Pa da mi veli. cook (she likes to experiment with meat loaf, "because you can put in so many ingredients and it's still edible") Voli radit mesne štruce ili se kara na razne načine s meat loafom, što je čudno, ali sve opraštam. I jede razne sastojke s njega a da se i dalje daju jest. Mislim, tako ih pripremi. Dakle, vješta je. and take classes. "I don't know if I'm ever going to get a degree; it's more about constant learning. I like lectures. I like teachers. I like reading. Basically, I'm a big nerd." Voli lekcije. Oh, i vud giv ju van. Voli učitelje. Voli čitanje. Dakle, ne bi mi srala kad učim na forumu, jer stječem znanje. Tu se vidi koliko je velikodušna. A nerd who shreds some serious powder on her snowboard, that is. "You fall down a lot in the beginning. But the more you do it, the better you get. It is the greatest feeling to surrender to what you fear the most. I guess it sums up the way I feel about acting, too." Eto, voli ekstremne sportove. Ako ja sam po sebi to nisam, e bome nije ni drobljenje kamena glavom i zubom dok se voziš na krovu aviona negdje iznad triglava. I veli, čeg se bojiš, samo onda daj. Bravo alison. Bravo. Žao mi je, barbaro radulović. Žao mi je đenifer, ionako si rodila. Žao mi je. Žao žao, što se udaaaješ. Ne, dobro. Tu sam opisao kako sam opet zaljubljen i kako idem u holivud. A kad dođem tamo, prvo ću uzet u najam podrumski stan u kojem mogu napravit hram s njenim slikama, svijecama te ju obožavat s distance. Kad shvatim da me ne voli jer me ni ne pozna, mogu joj razbit glavu ciglom. Sad ću pokušat napisat pjesmu o tome. Na hrvatskom pa na engleskom. Alison lohman Za tebe sam pečen i poh(m)an Nemaš velku sisu Kad ih vidjeh, reko di su? Ali si do jaja kad se smiješ Erektivne misli po umu mi siješ I guba mi je kaj si metar pedesedam U ravnini si mi kad stojiš, a ja sjedam Sutra cu napisat na engleskom. Ta mora bit super, jer tu šaljem mejlom na njenu kućnu adresu u engleskoj zemlji, "americi". p.s. kad sam pisao pjesmu, bio sam uvjeren da se pička preziva lohan a ne lohman. al ko ga jebe sad. :D btw, malo se stisnula na slici, ali to bi joj bilo prirodno stanje da joj uletim. :D

- 02:43 - Komentari (5) - Isprintaj - #

06.12.2004., ponedjeljak

jojakašabunj!

Sjebo sam se svime jučer. Bio sam razbijen ko beba zvečka. Ko notorious biajđi sam bio umrvljen. Ko frizura jadranke kosor sam zgledal vjerojatno. Suprotno popodnevnim željama, sve su me žene tako izbjegavale te odjebavale, da to nije bila istina, nikoliko. Ma dobro, poljubil sam tam neku s kojom brijah prije koju godinu, uvalila mi je ojbro, al ima decka pa nije bas zgodno i to...iako mi iskreno zapuca kita. Ovo sve sam pocel pisat tam negdi ujutro pa nije više aktualno. Kog boli kurac kak sam se ja razbio jučer, sutra je novi dan a bome je bio i danas. Malo prije gledah shrek 2 i vrlo dobro, fakat. Znam da sam jedan od rijetkih koji ga je tek sad pogledao, al jebiga. Kad ionak inace ne gledam filmove i to tak često. Jebote, na private goldu neka pornjava s robljem i sličnim sranjem. E, ja sam totalno udlu za sve te pizdarije, ali da mi neka fufljondara pokuša nabit onu loptu u usta, žvajznul bi ju po bubregu brzinom čovjeka pauka, ako ne i brže. Mater ti, svi su u onim gumama, pizdarijama, šoraju se ko cucki, pa nemrem fakin vjerovat. I onda okrenem na private blue, a tu frajer ko iz blue oystera, dakle kožna murjačka spika, kara neke dvije totalno prenatapirane drolje koje zgledaju ko madonna '84. i to na spidu. U pičku materinu. Ma kraju ću okrenut dsf il ić drkat na reklame, ovo više nema smisla. Inače, svirao sam s pipsima u river pubu u karlovcu, onaj ozon kaj sam spominjao je nekakav klub u sisku, malo sam se sjebo i to. A ono, preglasno, ali meni osobno jebeno zabavno. Prvo je borščaku uletio nekakav primjerak iz međuzemlja jebote, da nek mu da malo pive a onda je taj isti hobit uletio meni s leđa i primil me za nadbubrežno područje sa spikom – «kae, si se usro? Ma nisi valjda. Nije bed, svi smo mi bojsi tu». I tak. Ma kurac, meni je bilo prejebeno, jerbo se ja svemu veselim, mora da je to. U biti, ne da mi se niš pisat. Skužio sam da sam uletio u razdoblje di mi se niš, ali apsolutno niš ne da napisat. I to mi je skroz ok zapravo. Nemam bedova, sad možete past u očaj jer ne kukam, osim radi jebeno loše pornjave i tak...ma nije greda, uskoro će opet nekaj otić u kurac, pa cete imat zakaj srat. Nego, večeras me frendica šišala te ošišala u roku 7 minuta glomaznim hrđavim škarama. Prilažem sliku. Ko jebe papke koji idu do frizera. Eto. To je to, ne da mi se više.

- 03:44 - Komentari (7) - Isprintaj - #

02.12.2004., četvrtak

Bujakaša!

Prvo teram u kurac sve koji tu briju da sam nezreo i nekaj, kajaznam. Jašta da sam nezreo, prezreli. Nego, kaj sam htio reć. Eto mi tu nekakov komad ciji cu identitet držat u tajnosti, grli nogu. Noga mi je grljena. Štošta je tu bilo grljeno, reći ću šaleć se oh, ali ništa kao noga, nadodajem. Jer je glomazna. Nego, nisam baš puno pisao u zadnje vrijeme jer imadoh masivni gubitak energije poradi nekakovih situacija, no i to je od danas službeno iza mene. Fil kolins je na tekli, odma sisajte svi koji ga ne podnosite, sisajte kitu papa štrumpfu bez kapice. No, ovu pjesmu ne poznadem, pa nije ni bitno. Nego, ajmo ovako. U petak, dakle sutra, sviram s pipsima u karlovcu u nekakvom mjestu koje se zove 'ozon' il tak nekak. Dakle, pičke koje živiju tam negdi blizu neljubazno su pozvane da svojim prisustvom uljepšaju taj ionako nenadjebiv osjećaj. Skužio sam da vas baš ne jebe kad nekaj napišem o pipsima, pa sisajte kitu radi toga. Btw, ona sendvićarna u zapruđu isto tako liže jaje dikobrazu, jer sam umjesto naručenih pilećih medaljona dobio nekakvu soju, koja bi iste trebala glumit. Dakle, poslovično najtoksičnije mjesto s hranom, sada i podmece sranja. Nek si jebu mater. Ovo mislim potpuno i apsolutno iskreno. Jamelia. Jebe mamu. Inace, imam još pokoji log razgovora s onom mladom damom iz prijašnjeg posta, pa ću vam to tu i tam bacit onak, na kapaljku. Bujakaša pičke! zapravo sad imam nekakvog posla ovdje, pa odlazim, ali brijem da ću od sad na dalje pocet opet redovito pisat. Dakle, pips, chips & videoclips – nekakvo mjesto OZON, karlovac. Pamtite. ženski_nick: joj kak si mi smješan ženski_nick: a zašto stalno na sex misliš? drito_konj: pa kad bi te jebo, ne ja to sa svima, to s tobom samo ženski_nick: daj se malo skorigiraj drito_konj: ok, znam da se ne piše jebo nego jebao, sori ženski_nick: hahahah ženski_nick: joj fora si ženski_nick: kolko imaš kila? drito_konj: i ti si meni fora, to je baš najbolje i to je baš najbolje ;)

- 03:21 - Komentari (10) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

<	prosinac, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Komentari On/Off