13.12.2004., ponedjeljak
Glomazan post sa smisaono upitnom porukom
|
Dakle, odoše priče ane junk, blog pomalo počinje zgledat ko goli kurac, no to je ono kaj je oduvijek i bio i tak. Napisao sam to tam u komentarima kod nje, da cu pisat o tim nekim sranjima, al kak je njen blog nestao a s njim i moji komentari, nemam pojma kaj sam tocno napisao. Znam da sam spomenuo da bi mogao napisat nekaj o tome kad sam brijao po glavnom. Pa i budem. Pokušao sam spavat, probudio se, napravio si kakao i udri. Bilo je to razdoblje od '93 – '96 il 97 čak, kad se brijalo po tomislavcu, žicalo ispred jabuke, dok onog frajera nisu ubili pa je situacija otišla u kurac. Brijalo se i po vagonima. Niko od nas nije imao stan, a svi smo htjeli ili lokat negdje, il poševit nekaj il kajaznam, napljugat se i sranja pa smo brijali po vagonima kad smo vidjeli papke od murjaka da se približavaju klupicama. Ja sam bio onak, prilično neutralan tip tam, lokao sam i s jednom i s drugom sukobljenom stranom, u to vrijeme brijem to su bili pankeri i skinsi i živo mi je pucao kurac kaj si oni nisu baš najbolji. Dobio sam po pički tu i tam radi nekakvog prosera predugačke jezičine si, ali to je bilo mjesto na koje sam uvijek dolazil natrag. I išlo se u skuc, tih godina, da. Nisam bio neki ljubitelj penjanja po brdu ne bi li došao do jabuke, nije me to ni najmanje interesiralo. Uvijek se skupilo za nekakve litre i sranja i ja sam sa spektrom bizarnih likova od kojih mnogi već dost dugo mirišu korijenje tratinčica glavinjao okolo, valjda u potrazi za nečim kaj je interesantno. U principu smo samo srali oko klupica ili po vagonima, dok se nije išlo u skuc. Brijao sam s tam raznim pičkama, fakat nemam pojma više kaj se sve događalo jebeš mi sve, onak, ostalo je u alkoholnom bunilu. Brijao sam s kurvama. Da. Nisam imao pojma da su kurve, to su bile cure koje su tu i tam došle do nas i družile se s nama. Ostatak ekipe je kužio, ja nisam imao pojma. Fakat nisam. Sjećam se da sam s jednom otišao u vagone, nekaj smo se počeli natezat i onda je uletio 'dečko'. Bilo mi je jebeno čudno kaj nije ljut na mene dovoljno da me ubije ko pesa. Zapravo, ne sjećam se dal je uletio il je ona skužila da dolazi, il nekaj slično, bio sam prepijan. Ni onda mi nije bilo jasno, nije me ni interesiralo u krajnjoj liniji. Bio sam pijan, indiferentan i htio sam da se nekaj događa. Vecinom sam ostajao sam tam okolo, kad su se svi pokupili doma, meni nije bilo jasno za koji kurac ne briju do jutra. Znal sam docekivat jutra tam na štengama tomislavca, s lijeve strane konja. Jedno jutro su se tam zatekle neke dvije cure, ja sam imao još litru vina, brijem da je bilo oko pol osam ujutro, pa sam ja njima pijan te pijuć objašnjavao nekakva sranja. Rekle su da sam pametan i pitale zašto pijem. Pitanjem su pobile tvrdnju da sam pametan, te sam zakljucio da mora da su one glupe a ne ja toliko brz. Tak sam jednu noć, pijan ko motorni tuljan naletio na trudnu curu koja je plakala. Onda sam prvi put skužio da se družim s kurvama tam, fakat nisam znao. Bili smo kod klupice i reko dečkima jebote daj pogle, cura je u kurcu, ajmo ju pitat kaj joj je. Poslali su me u kurac instant i poceli se neki kurac smijat. Reko koji vam je kurac? Isusati koliko kuraca u samo dvije rečenice. Uglavnom, objasnili su mi da je cura kurva i da kaj njih boli kurac kaj joj je. Uzeo sam svoju litru i krenul prema komadu. Mi smo bili na klupicama jedno 5 metara od pločnika, ona je hodala po pločniku. Popel sam se gore i reko koka jebote, kaj ti je? Prvo je sam plakala jedno vrijeme a ja sam joj nekaj pijano objašnjavao da kak bu sve u redu, pital koliko je trudna i kajaznam, bila je ono, prilično trudna. Niš, nastavio sam lokat i pričao joj. Nismo baš brzo hodali, ovi imbecili s klupica su se nekaj derali za mnom da kaj idem s kurvom i to trudnom, a meni je pucala kita. Reko koka, ajmo se sjest u vagone, uzet ću pivu ak hoćeš, pa cemo tam nastavit spiku...mislim kurac, više je bio monolog. Nije htjela pivu. Zagrlil sam ju i fino smo otišli u vagone. Niš, sjel sam se do nje, zagrlil ju i onda mi je ispričala kak ju je siloval nekakav janjevac s glomaznim spolovilom u haustoru malo niže od tomislavca. Fakat mi je bio bed jebote, pijan ko usrana guzica, koka se malo plače, malo ne, leži mi u krilu, priča mi nekaj, ja ju tam nekaj dragam po kosi i pokušavam skužit kaj bu ona napravila ujutro kad mi iz jebenih vagona izađemo. Bil sam fakat razjeban. Dovoljno sranja se meni događalo, sad sam dragao curu koja je btw bila totalno simpatična i zgodna, te apsolutno ne glupa i nisam imao pojma kaj s tim. Uzel bi ju doma, da sam imao kam. Proveli smo par sati tak, u zagrljaju, pričali o djetetu. Nije imala pojma da li je cura ili dečko, nije imala para za bolnicu. Mislila je da zna tko je otac, ali nije bila ziher. Viš, te neke stvari ti ostanu, te neke pizdarije zapamtiš. Daleko od toga da je ovo izoliran slučaj, no nažalost, ne želim publici koja me čita na blogu pisat nikaj više od ovog kaj pišem, tu je možda 2% sranja. Jednostavno brijem da neke stvari trebaju čitat ljudi koji znaju čitat a ne imbecili koji su eto, zbog nekakve akcije nekakve firme dobili kompjuter, pa im je susjed spojio net i sad imaju sva sranja dostupna. Želim reć da je meni memorija jako pojebana. Drogom, alkoholom, epilepsijom, željom da se ne sjećam. Ali ove neke stvari sam zapamtio. Ova priča je jedna od njih. Rastali smo se ujutro kod fontane, brijem da je bilo jedno 8 sati. Jebote, sjećam se apsolutno točno di smo stajali. Poljubila me u usta, onak, ovlaš i rekla mi da sam krasan. I hvala. I pogladila me po obrazu. Držao sam bocu jeftinog vina u ruci sa još možda decilitrom unutra i osjećao se jadno kaj joj nemrem pomoć više od ovog kaj jesam. Zagrlio sam ju i rekao - ne daj se jebat. I nasmijao se. Nije to bila neka dobra šala, izletilo mi je. Ali je shvatila. Nasmijala se. I onda sam otišao doma il nekam, dalje se ne sjećam. Ali se sjećam nje. Poanta ove priče? Nema je. Poanta je da ovakve priče nisu za blog. Poanta je da jebeš blog publiku. Poanta je isto tako da jebeš usrano sve jer se vrti oko love. Ja ne znam kak ovi zarađuju prek bloga, jer ne vidim bannere. Ali zarađuje se. Hell, pokušat ću i ja nabavit jedan. Htio sam reć, ko vas jebe. Dajem jaja da možda 5% ljudi može skužit kaj tu piše, a iskreno sumnjam da bi skužili da napišem puno stvari koje sam proživio, doživio, vidio. Jer, zatvoreni u svoj mali mentalni prostor, jednostavno ne mogu jebeno pojmit stanja svijesti, situacije, kajgod. I nije da ne ne pišem to iz straha od osude, nikako, nikada, puca mi kurac. Ne pišem jer mislim da nije vrijedno napisat. Da me većinom čitaju jebeni imbecili. I za koji kurac onda lijepo napisat priču? Zašto napisat lijepu priču? Znam zakaj uopće pisat. Jer mi je postala ovisnost. Ali da je ova blog publika koju jebeno veseli pročitat kaj je ko jeo, posrao, primjetio dok je išao na plac, i to LOŠE napisano, zaslužila čitat nekaj kvalitetno, nije. I niste zaslužili čitat Leba, bome ni Eugena, a našlo bi se tu još autora, koji svojem pisanju jednostavno ne žele dat ozbiljniji štih jer znaju da imaju posla s intelektualnom te perceptivnom paprati. Shipka nikad niš ne napiše, a napisao je pedeset puta više od većine koja svaki dan redovno updata blog te se trudi. Jebala vas pretenzija, jebalo vas to kaj imate šatro svoje mišljenje. Imate moj goli kurac. I ne govorim ovo ogorčeno, stvarno mi je svejedno. Jebale vas pokude, pohvale i divljenja. Jebalo vas spuštanje lošeg u najcrnju rupu i dizanje dobrog na jebeni zlatni pijedestal. To NE postoji. Postoji ljubav prema nečem i ravnodušnost. I postoji dosada. A u tu kategoriju, dragi ljudi, spada većina vas. Dosadno vam je. Dosadni ste. Kurca golog niste doživjeli, napravili, nikaj jebote. Ali uvijek ste tu sa svojim debilnim mišljenjima, ko mravi kad ostaviš nepojedeni komad kruha na stolu a živiš u suterenu. I neću tvrdit da sam dobra osoba. Neću tvrdit ni da sam loša osoba. Formiran sam okolnostima i karakterom kojim sam formiran. Ali iduć kroz ovo smeće koje nazivamo životom i toliko se trudimo svemu dat neku jebenu ocjenu i objektivnu vrijednost, znam primjetit stvari koje stvarnu vrijednost imaju. I znam ih poštovat i znam im se veselit. Znate li poštovat ono kaj još niste susreli? Ili vam se upravo to treba dogodit da bi rekli o, da, moguće je. I ne, nisam najpametniji tip, ni blizu. Isto tako nisam baš ni najgluplji. Znam svoje limite, znam svoja ograničenja a znam i gdje ne postoje. Jebemu sunce, koliko vas uopće razmišlja? Ono, razmišlja. Ne mislim sad da razmišljate o tome kaj ćete jebeno jest. Nego, koliko vas nema sustav vrijednosti uzjeban mišljenjima drugih, medijskim marketingom, stvarima koje se RADE ili NE RADE jer je to stvar opće kulture? Ako da, koliko vas tako živi? Viš, to je ono kaj mene interesira, recimo. Ma niko jebeno. Pojebe vas nagon za samoodržanjem. A brijem da se samoodržat možemo samo ak smo upravo onak spojebani kak jesmo. A svi jesmo. Samo kaj je kod nekog to vidljivo, a kod nekog nije. Neko je pojeban doma. Sam. A onda dolazimo do racionalizacije, koju je Eugen tak krasno opisao u jednom od svojih starijih postova. Pročitajte si. Učite jebeno. I prije nego ostavite komentar, pitajte se zakaj to radite. Zato kaj mi želite poručit nekaj? Ma kakvi. Da je tako, poslali bi mi mail. Ili želite pored mojeg posta vidjet svoj nick, sa svojim komentarom koji govori oh, kako smo svemirski pametni. Bujakaša, paprat! btw. ukoliko fakat želite bit korisni i sranja KLIKNITE OVDJE bez jebe. kliknite. |